Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DRAGIŠA SLIJEPČEVIĆ, predsednik Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda

Nije tačno da će građani gubiti sve sporove protiv banaka

Na banci je teret dokazivanja da u sudskom sporu pruži dokaz da je klijentu dostavljena pisana ponuda o ugovorenim troškovima kredita. – Pravno shvatanje VKS i njegova dopuna ne obavezuju nižestepene sudove
(Фото И. Милутиновић)

Pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda (VKS) iz 2018. godine doveo je do masovnih tužbi građana koji su dobijali sporove protiv banaka za naknadu troškova obrade kredita, a sada je dopuna tog pravnog stava, doneta 16. septembra ove godine, uzburkala pravničku i širu javnost, dovela do uličnih protesta dela advokature i pritisaka na najviši sud. O tome kako će dopuna pravnog stava uticati na donošenje odluka nižestepenih sudova i da li će se zaista situacija potpuno preokrenuti u korist banaka, razgovaramo sa dr Dragišom Slijepčevićem, predsednikom Građanskog odeljenja.

U javnosti se moglo čuti da je dopuna stava pogrešno protumačena. Možete li da pojasnite razloge, značaj i smisao ove dopune?

U odlukama pojedinih nižestepenih sudova izvršeno je jezičko tumačenje pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda zauzetog 2018. godine u odnosu na deo rečenice prvog stava iskazane rečima „pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita”. Tim povodom zauzet je stav da pravo značenje te sintagme iskazuje obavezu banke da korisniku kredita mora predočiti strukturu i visinu pojedinih stavki koje su bile od uticaja na konačan iznos troškova kredita (to su primera radi: troškovi utrošenog papira, fotokopiranja, utrošenog vremena službenika u obradi kreditnog zahteva i slično). Takvo tumačenje je rezultiralo različitim presuđenjem nižestepenih sudova, kao i pojedinih veća Vrhovnog kasacionog suda o ništavosti ugovorne odredbe o troškovima kredita. Zbog toga je Građansko odeljenje moralo pristupiti proveri ranije donetog pravnog shvatanja u pogledu njegovog pravog značenja i eventualne dopune istog. To je podrazumevalo jasno određenje da li je prikazivanje strukture i visine troškova kredita u pisanoj ponudi uslov punovažnosti ugovorne odredbe kojom su ti troškovi opredeljeni. Građansko odeljenje je to učinilo na sednici održanoj 16. 9. 2021. usvajanjem dopune pravnog stava iz 2018. godine kojom se izričito određuje da „banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu”.

Da li to znači da će od sada građani gubiti sporove za naknadu troškova obrade kredita?

Dopunom pravnog stava iz 2018. godine jasno se iskazuje da ništavost odredbe o troškovima kredita ne postoji samo zbog činjenice da u pisanoj ponudi nije posebno navedena struktura i visina troškova kredita koji su ugovorom opredeljeni. To znači da saglasno utvrđenom pravom značenju pravnog shvatanja iz 2018. godine, učinjenom od strane Građanskog odeljenja na sednici od 16. 9. 2021. godine, ništavost postoji samo kada sud utvrdi da: 1) korisniku kredita u predugovornoj fazi nije dostavljena pisana ponuda sa označenom visinom troškova kredita u nominalnom ili procentualnom iznosu; 2) da mu je pisana ponuda dostavljena, ali tako opredeljeni troškovi kredita nisu istovremeno prikazani i kroz efektivnu kamatnu stopu ili 3) da se radi o dvostrukoj naplati troškova izvršenoj u vidu jednokratnog plaćanja u vreme zaključenja ugovora i njihovog istovremenog obračuna i naplate kroz otplatu anuiteta. Stoga ne stoji tvrdnja da će korisnici kredita ubuduće izgubiti sve sporove za utvrđenje ništavosti ugovorne odredbe o troškovima kredita. Izvršena dopuna pravnog shvatanja iz 2018. godine može dovesti do gubitka spora samo u slučaju kada se zahtev za utvrđenje ništavosti temelji isključivo na tvrdnji da korisniku kredita u dostavljenoj pisanoj ponudi nisu bili prikazani obračunati troškovi po strukturi i njihovoj visini.

Šta znači dopuna da „banke nisu dužne da dokazuju strukturu i visinu troškova”?

Stav Vrhovnog kasacionog suda da banka nije dužna da dokazuje strukturu i visinu troškova znači da je punovažnost ugovorenih troškova uslovljena samo činjenicom da li je ili nije klijentu dostavljena pisana ponuda u kojoj je nedvosmisleno i jasno opredeljena visina troškova kredita u nominalnom ili procentualnom iznosu, koji su istovremeno prikazani i kroz efektivni kamatnu stopu kojom se određuje ukupna cena odobrenog kredita.

Da li će biti razlike u sporovima korisnika starijih i novijih kredita?

Dopunjeni pravni stav nema nikakvog uticaja na pravne posledice ništavosti ugovorne odredbe o troškovima kredita u odnosu na vreme – datum zaključenja ugovora u kome je takva ugovorna odredba sadržana. U slučaju da se utvrdi da se radi o ništavoj ugovornoj odredbi stiče se pravni osnov za restituciju troškova koji su njome određeni. Odluka o tom zahtevu nije uslovljena činjenicom da li banke čuvaju ili ne čuvaju dokumentaciju o odobrenim kreditima i po proteku desetogodišnjeg roka u odnosu na datum zaključenja ugovora. Na banci je teret dokazivanja da u sudskom sporu pruži dokaz da je klijentu dostavljena pisana ponuda o ugovorenim troškovima kredita. Postojanjem ili nepostojanjem dokaza o toj činjenici opredeliće se i ishod spora. Ali važno je istaći da postavljanje samo zahteva za utvrđivanje ništavosti odredbe o troškovima kredita bez istovremenog isticanja i zahteva za vraćanje plaćenog iznosa troškova kredita nije pravno dopušten put. Ovo je iz tog razloga što se tužba kojom se traži samo utvrđenje ništavosti, bez istovremenog isticanja i zahteva za vraćanje datog po osnovu ništave ugovorne odredbe mora odbaciti zbog nedostatka pravnog interesa tužioca za ostvarenje takve sudske zaštite.

Na advokatskim vajber grupama pojavio se dokument sa navodno vašim potpisom, koji nema zaglavlje, datum i pečat, a iz sadržine bi se moglo zaključiti da predstavlja uputstvo sudovima za primenu dopune pravnog stava.

„Dokument” na koji se vi pozivate nema nijedno obeležje pravnovalidnog akta Vrhovnog kasacionog suda. Stoga je bilo kakav komentar njegove autentičnosti apsolutno izlišan.

U tom dokumentu su navedeni „kriterijumi merodavni za pravilnu primenu dopunjenog pravnog stava”.

Taj „dokument“ nije od strane VKS dostavljen nijednom sudu u Republici Srbiji. Pritom, nezavisno od njegove pravne nevaljanosti, sadržina na koju vi ukazuje nije nesaglasna suštinskom – pravom značenju pravnog stava VKS iz 2018. godine i njegovoj dopuni izvršenoj 16. 9. 2021. godine. Da li će nižestepeni sudovi na taj način postupati u praksi stvar je njihovog slobodnog sudijskog uverenja. Stoga se ne radi ni o kakvom oficijelnom uputstvu nižestepenim sudovima. Nižestepene sudove ne obavezuje u njihovom presuđenju ni zvanično usvojeno i objavljeno pravno shvatanje Građanskog odeljenja VKS iz 2018. godine i njegova dopuna izvršena 16. 9. 2021. godine. Tim pre, ne može ih obavezivati i na njih uticati bilo kakva neformalna razrada kriterijuma o primeni tih pravnih shvatanja.

Pažnju privlači „napomena” da će predmeti biti vraćeni sudskom veću ukoliko se u obrazloženju odluke navodi da banka nije dokazala da se radi o stvarnim troškovima.

Ja razumem vaše insistiranje na posledicama primene pravnog stava VKS iz 2018. i njegove dopune izvršene 16. 9. 2021. godine, ali mi nije jasno kako bi i na koji način Vrhovni kasacioni sud mogao uticati na sadržinu, odnosno argumentaciju datu u obrazloženju odluka nižestepenih sudova. Meni se čini da je pozivanje na taj dokument od strane pojedinih advokata samo jedan u nizu pokušaja da se njihov lični interes u ovim sporovima prikrije navodnom borbom za zaštitu prava građana. Spor o troškovima kredita u 90 odsto slučajeva ima za predmet glavni zahtev za vraćanje datog koji ne prelazi iznos od 5.000,00 dinara. Međutim, uspeh u tom sporu advokatima donosi zaradu od 55.000,00 dinara u odnosu na svaku podnetu tužbu. Ako se zna da su pojedini advokati otkupili ova potraživanja od građana (na to upućuju objave na društvenim mrežama, istaknuti pozivi po haustorima i banderima), onda je svakom objektivnom analitičaru jasno da gubitak spora o troškovima kredita pogađa isključivo advokate. Pojedini advokati su po tom osnovu podneli više od 1000 tužbi. Prosta matematika ukazuje da ukupno dugovanje banaka građanima po osnovu naplaćenih troškova kredita za 1.000 tužbenih zahteva do visine od 5.000,00 dinara iznosi 5.000.000 dinara. Međutim, naknada koja bi u tim sporovima pripala advokatu predstavlja neverovatnih 55.000.000,00 dinara.

Građane interesuje da li će morati da plate sudske troškove ako izgube sporove. Kakva bi bila vaša poruka građanima koji su tužili banke?

Plaćanje troškova spora u predmetima za utvrđenje ništavosti ugovorne odredbe o troškovima kredita i restituciju naplaćenih iznosa po tom osnovu zavisi od konačnog ishoda spora. Građani koji dokažu tvrdnju da im nije dostavljena pisana ponuda s jasno određenim iznosom troškova kredita, ili da ti troškovi nisu iskazani u ukupnoj efektivnoj kamatnoj stopi, ili da su im troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu, mogu očekivati pozitivan ishod spora. U tom slučaju svi parnični troškovi će pasti na teret banke. U protivnom, ako to ne učine, građani će biti obveznici plaćanja celokupnog iznosa nastalih troškova u tom sporu. To nije slučaj i sa onim građanima koji zahtev temelje isključivo na tvrdnji da im u dostavljenoj ponudi nije prikazana struktura i visina troškova kredita. Oni s velikom verovatnoćom mogu očekivati odbijanje tužbenog zahteva, a to znači i plaćanje svih troškova nastalih u tom sporu.

Da li je bilo uticaja bankarskog lobija na sud?

Na kraju, želim da ukažem građanima i na krajnju neutemeljenost u javnosti plasirane tvrdnje pojedinih advokata da je dopuna stava VKS od 16. 9. 2021. godine izvršena pod uticajem bankarskog lobija, odnosno neprimerenog političkog uticaja na sud. Sudije Građanskog odeljenja su uvek bile samo u službi pravičnog presuđenja. Koliko je takvo nastojanje bilo u interesu pravične zaštite prava građana opredeliće se odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. To je jedini pravni put kojim se na legitiman način mogu proveriti sve odluke i pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda. Nažalost, pojedini advokati, koji sebe predstavljaju kao borce za zaštitu prava građana i vladavinu prava, i ne pomišljaju da istinitost svojih tvrdnji o pravnoj neutemeljenosti izvršene dopune pravnog shvatanja VKS iz 2018. godine ostvare u okviru mehanizma za zaštitu prava građana na pravično suđenje, ustanovljenog našim zakonima i međunarodnim propisima.

Inače, Građansko odeljenje VKS je prvo u regionu odgovorno pristupilo rešavanju spornih pitanja o pravnoj validnosti zaključenih ugovora s valutnom klauzulom u švajcarskim francima, promenljivom kamatnom stopom i ugovaranja različitog kursa obračuna kreditnog dugovanja na štetu građana. Zauzeti pravni stavovi po tim pitanjima omogućili su obeštećenje građana na račun banaka koje se meri sa više hiljada evra. To daleko prevazilazi značaj imovinske koristi koju građani mogu ostvariti povraćajem troškova kredita, koji se iskazuju sa svega nekoliko hiljada dinara. Zato je apsurdna tvrdnja da je takvo postupanje Građanskog odeljenja VKS bilo opredeljeno uticajem bankarskog lobija. To su samo isprazne tvrdnje pojedinih advokata koji u nedostatku bilo kakve pravne argumentacije nastoje da svoje lukreativne interese odbrane brutalnom silom ulice, a ne silom prava!

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera Nastasovic
I još jedno pitanje: Zašto je uopšte veće zasedalo i davalo tumačenje kad nije postojala različita sudska praksa? Svi su donosili iste presude! Nije bilo potrebe da se daje mišljenje pošto razlike u odlukama nije bilo! Ako to nije očigledan dokaz pritiska na sudstvo od strane banaka (uključujući i NBS koja treba da zastupa građane a ne banke), onda ne znam šta jeste!
Право Име
Судија би требало да зна да уговори са банком нису одраз узајамних воља већ да јача страна диктира услове и намеће тзв. угoвор по приступу. ЗОО је јасан: члан 100 налаже суду да нејасне одредбе тумачи у корист друге стране, овде дужника. Ово тумачење ВКС које има и главни и допунски део, сам по себи говори колики је грађанин жртва бирократије.
Advokat
Kako nema razlike? Pa sudija bi trebalo da zna da krediti do 2013 nisu imali pisanu ponudu nego odmah pisani ugovor, nakon usvajanja Zakona o zastiti korisnika finansijskih usluga ugovoru prethodi ponuda, samo pro forme jer je daju istog dana uz ugovor koji potpisujete. Tako da pokusaj da se opravda ne pije vodu. Praksa nije izvor prava ali ce po reviziji ukidati ako ne bude po strahu od stava mi
Љиљана
То да банка није дужна да образложи своје трошкове, нема нигде на свету. Све мора да је транспарентно, у противном - лоповлук.
Zoran
Nece sve, 99%.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.