„Buk Bijela” odoleva „rušilačkim namerama” političkog Sarajeva

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Na stranu Bošnjaka koji pokušavaju da zaustave započetu gradnju HE „Buk Bijela” na reci Drini, zajednički projekat Republike Srpske i Srbije, stao je i Ustavni Sud BiH. Odmah nakon što je polovinom maja ove godine položen kamen temeljac za gradnju „Buk Bijele”, Ustavni sud BiH prihvatio je zahtev 24 bošnjačka parlamentarca da se započeti radovi spreče i zadužio Komisiju za koncesije BiH da u roku od 90 dana reši „sporna pitanja između BiH i Republike Srpske u vezi sa dodelom koncesije”.

Pre toga iz bošnjačkih političkih krugova svakodnevno su stizale tvrdnje da odluku o izgradnji hidroenergetskih potencijala na Drini, koja u konkretnom slučaju nije granica ni sa Srbijom ni sa Crnom Gorom, mogu donositi samo institucije BiH, a ne entitetske i da je to što je urađeno „udar na suverenitet i teritorijalni integritet BiH”, te da „Srbija ne poštuje suverenitet i ustavno uređenje BiH”.

Iako 28. ovog meseca ističe rok, Komisija za koncesije BiH, koja za 15 godina, koliko deluje, nije dodelila nijednu koncesiju, još uvek nema pripremljen odgovor na „zadatak” koji joj je postavio Ustavni sud BiH jer na tome ništa nije ni radila u protekla tri meseca. Sastanak koji je trebalo da bude održan 21. oktobra otkazan je i pomeren, prema nezvaničnim informacijama, za 27. oktobar, dakle, dan pre isteka roka.

U javnosti se uveliko spekuliše da bi zbog opstrukcije bošnjačke strane mogao propasti i ovaj sastanak komisije. Upućeni u razvoj situacije kažu da postoji mogućnost da se na tom sastanku neće pojaviti bošnjački član i da, ukoliko se to desi, nema odlučivanja. Dakle, smišljeno se ide na to jer cilj je da istekne postavljeni rok.

Koliko su takva razmišljanja opravdana, može se zaključiti i iz nedavne izjave stručnjaka za pitanje državne imovine Muharema Cera, koju je preneo sarajevski portal „Kliks”. Izražavajući bojazan da bi komisija mogla, s obzirom na broj članova srpske nacionalnosti, doneti odluku kojom će, kako je rekao, „izaći u susret neustavnoj i nezakonitoj koncesiji za gradnju hidroelektrana na Drini, Cero je naveo šta bi s njegove „stručne” strane bilo „najpravednije” – a to je upravo probijanje roka.

„Ako se komisija ne očituje u datom roku, onda je opet odgovornost na Ustavnom sudu. Ako pak odobri koncesiju, onda će se hidroelektrane graditi i ne postoji mogućnost da takvu odluku Ustavni sud naknadno razmatra”, objasnio je Cero, napominjući kako bi i Kristijan Šmit, koji se u Srpskoj doživljava kao nelegalni visoki predstavnik, „mogao biti konačni autoritet u rešavanju ovog pitanja”.

I ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić primećuje da se u pozadini nagoveštaja koji dolaze s bošnjačke strane krije njihova želja da uz pomoć Ustavnog suda, odavno potčinjenog samo interesima političkog Sarajeva, „minira” još jedno ustavno pravo i nadležnost Republike Srpske. Nerazumno je i neshvatljivo, kaže on, da onaj ko je inicirao postupak sada pravi opstrukcije.

„Za nas je važno da se održi sastanak Komisije za koncesije. Ne treba niko ni da razmišlja o odustajanju od gradnje ’Buk Bijele’, to je projekat koji otvara mogućnost za izgradnju i drugih projekata ove vrste koji su od izuzetne važnosti za razvoj, ne samo Srpske nego i cele BiH. Pripremni radovi uveliko teku, do sada je uloženo oko 20 miliona evra i svi oni koji pokušavaju da spreče započetu gradnju morali bi da imaju u vidu i to da bi neko tu štetu morao da nadoknadi”, rekao je Đokić za „Politiku”.

„Buk Bijela”, u koju će biti investirano 520 miliona evra, gradi se na jednoj od najatraktivnijih lokacija za proizvodnju obnovljivih izvora u Evropi, na kojoj će biti izgrađene još dve hidroelektrane („Foča” i „Paunci”).