Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Zum” i „skajp” ne mogu da zamene druženje

Mlađe osobe su se bolje prilagodile novoj realnosti, ali njihov dan, u kome su škola, sport, park ili kafić najvažniji, nije ni nalik onom od pre dve godine
(Фото Н. Марјановић)

Od početka ove godine više od 8.000 ljudi okrenulo je broj Centra za prevenciju samoubistva „Srce” u nameri da sa psiholozima i psihijatrima koji dežuraju na humanitarnom telefonu 0800-300-303 podeli svoje tegobe, strahove, tuge i strepnje. Kako je na tribini „Uticaj pandemije na mentalno zdravlje”, koju je organizovala Fondacija „Ana i Vlade Divac”, istakao Goran Knežević iz centra „Srce”, na samom početku pandemijske krize pomoć stručnjaka za dušu uglavnom su tražile starije osobe, koje su se osećale usamljeno zbog zabrane kretanja i gubitka bliskih kontakata sa članovima porodice. Iako su se mlade osobe bolje prilagodile na novonastalu realnost jer su i pre pandemije s velikim brojem prijatelja komunicirale preko socijalnih mreža, kako je vreme odmicalo, i oni su shvatili da druženje preko „zuma” i „skajpa” ne može da zameni kontakt uživo i da im nedostaje sve ono što je činilo njihovu strukturu dana – škola, sport, park ili kafić.

„Nažalost, pozive u kojima su se ljudi žalili na usamljenost veoma brzo su zamenili razgovori u kojima su osobe izražavale strah za život najbližih koji su se zarazili virusom korona ili strepnju zbog smanjenja plate ili gubitka posla. Zbog postojanja snažnog socijalnog imperativa da u novonastaloj situaciji radimo na sebi i savladavamo nove veštine, kao što je učenje stranog jezika ili završavanje kursa iz digitalnog marketinga, jedan broj osoba osećao se promašeno jer zbog preplavljujućeg osećanja anksioznosti nije imao snage da radi bilo šta. Posle godinu i po dana pandemije ljudi nam uglavnom saopštavaju da su mentalno iscrljeni i da je ova kriza istrošila njihove adaptivne potencijale”, istakao je Goran Knežević, dodajući da zabrinjavajuće veliki broj osoba u našoj zemlji danas koristi antidepresive i sedative kao sredstvo odbrane od realnosti.

Dr Milutin Kostić, psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje, upozorio je da je broj depresivnih osoba dupliran za vreme pandemije virusa korona i dodao da je svugde u svetu broj mentalnih poremećaja povećan od trideset do čak sto odsto.

„Najveći broj ljudi danas pati jer su, jednostavno rečeno, ljudi i patnja je normalna reakcija na ovu nenormalnu situaciju u kojoj je veliki broj osoba izgubio nekog svog ili živi u strahu da će virus korona uzeti njegove najmilije. Grupe samopomoći su izuzetno važne u ovom periodu jer neće svako potražiti pomoć psihologa ili psihijatra. Kada shvatite da niste usamljeni u svom problemu, perspektiva posmatranja realnosti drastično se menja. Međutim, postoje situacije u kojima morate potražiti pomoć stručnjaka za dušu – kada patnja predugo traje i kada shvatite da niste u stanju da sami, ili uz pomoć bližnjih, pronađete izlaz iz lavirinta”, upozorio je dr Kostić.

On je istakao da lekovi treba da budu „poslednja, a ne prva linija odbrane duše” od uznemiravajućih sadržaja – iako podaci govore da zabrinjavajuće veliki broj ljudi u Srbiji i svetu koristi psihofarmake.

„Epidemiološke studije svedoče da svaka peta osoba starija od 20 godina u Škotskoj uzima antidepresive, dok u Velikoj Britaniji i Americi ove lekove koristi čak 17 odsto osoba, što je u suprotnosti sa zakonima biologije, koji govore da daleko manji procenat ljudi ima poremećaj neurotransmisije i zahteva upotrebu psihofarmaka. I u Srbiji veoma veliki broj osoba koristi benzodiazepine kao što je, primera radi, bromazepam. Naravno da ne treba ići ni u drugu krajnost i tvrditi da je mozak savršen organ koji nikada ne funkcioniše pogrešno, ali treba imati na umu da svaki lek ima neželjene efekte i da ne može biti zamena za psihoterapiju. Metaforično rečeno, dijabetičaru treba insulin, ali je ovaj lek potpuno bezvredan ako on uzima kolače. Emocije koje imate su refleksija vašeg života, komentar duše na situaciju u kojoj se nalazite i nijedan lek to neće promeniti. Ako neko radi za 25.000 mesečno i svaki dan trpi mobing svog šefa, može uzimati lek svaki dan i neće se osećati bolje. Surov kapitalistički sistem gazi čoveka i ako celo društvo ne pomogne pojedincu da se nosi s problemima, nema tog čarobnog napitka koji će mu pomoći da se oseća bolje”, zaključio je Kostić.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boza
Znaci ukidamo kovid propusnice, neka se mladi druze?
druženje?
Kakvo je to druženje gde svako bulji u svoj telefon, oko stola sede zombiji uključeni u internet. Čemu takvo druženje? Budalaština, to mogu i preko skajpa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.