OPEK nezainteresovan za svet koji „gori”

Svega nekoliko dana pre konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, javnost je saznala da pojedine države lobiraju da se izmeni ključni izveštaj na osnovu kojeg će učesnici samita doneti važne odluke o tome kako da uspore štetne klimatske promene i održe globalno zagrevanje na nivou od 1,5 stepeni Celzijusa, što je, uostalom predviđeno Pariskim sporazumom, koji je, da napomenemo – obavezujući.

Kopija komentara država i nacrt izveštaja zapali su u ruke timu istraživačkih ekoloških novinara „Grinpisa”, koji su ih dalje adresirali na Bi-Bi-Si. Na osnovu njihovih saznanja, Saudijska Arabija, Iran i druge članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), potom Australija i Japan, lobiraju protiv preporuke da se više ne koriste fosilna goriva. Oni traže od tima koji je za potrebe samita radio analize da prikaže kako je potreba za prestankom korišćenja fosilnih goriva manja nego što zapravo jeste. Preispituje se, kako navodi Bi-Bi-Si, i politika davanja novca siromašnim zemljama za potrebe prelaska na zelenu energiju. Navodno postoji pisani trag o tome da su 32.000 dopisa sačinile vlade, kompanije i ostali koje direktno dotiče izveštaj koji naučnici pripremaju za UN, a koji treba da postavi korake neophodne za borbu protiv globalnog zagrevanja. Reč je o procenama koje naučnici sačinjavaju za UN na svakih šest godina. Na osnovu njihovih preporuka donose se odluke o merama koje je neophodno preduzeti. Poslednji izveštaj biće ključni dokument na novembarskom samitu u Glazgovu.

Postavlja se pitanje šta se može očekivati od susreta svetskih lidera u Glazgovu i još važnije od prvog obavezujućeg, pariskog sporazuma, kada najbogatije vlade imaju ovakav odnos prema mišljenju naučnika u vezi s gorućim problemom koji se tiče celog sveta. Neki od njih, recimo, tvrde da nema potrebe da se upotreba fosilnih goriva ukida preporučenom brzinom. Drugi su tražili da „fraze” poput „neophodnost hitne i ubrzane akcije smanjenja na svim nivoima” budu izbrisane iz analiza. Ne dopada im se ni zaključak da se moraju ugasiti termoelektrane na ugalj iako je okončanje upotrebe uglja jedan od navedenih ciljeva konferencije UN.

Saudijska Arabija je među najvećim proizvođačima nafte, a Australija među najvećim izvoznicima uglja. Čuje se da Brazil i Argentina, dva najveća proizvođača govedine i stočne hrane, dižu glas protiv preporuka da je smanjenje konzumacije mesa neophodno kako bi se umanjila emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte. Naime, u zaključku naučnika stoji da bi ishrana zasnovana na biljnoj osnovi mogla da umanji emisije gasova do 50 odsto u poređenju s prosečnom stopom, kada je reč o zapadnjačkom načinu ishrane. Štaviše, kako navodi Bi-Bi-Si, obe zemlje traže da se uklone ili izmene određeni delovi ovog teksta, pogotovu oni koji tvrde da je govedina visoko ugljenična hrana. Negodovanja Švajcarske usmerena su na delove koji kažu da je zemljama u razvoju neophodna finansijska podrška bogatih zemalja, dok je Indija otišla korak dalje tvrdeći da su pristrasna gotovo sva poglavlja protiv nuklearne energije, za koju kažu da je „etablirana tehnologija s dobrom političkom potporom, uz izuzetak nekoliko zemalja”.

Nameće se pitanje šta će od izveštaja ostati i šta se može očekivati kad je reč o predstojećem samitu i obavezujućem Pariskom sporazumu. Neki od naučnika koji su učestvovali u sastavljanju preporuka kažu da ne postoji pritisak na njihov tim da prihvate komentare vlada i da lobiranje nema efekta ako njihove tvrdnje nisu naučno opravdane, te stoga oni neće biti uključeni u izveštaj. Ali sve i da je tako, reakcije vodećih aktera govore u kojem smeru idu napori da se zaista pomogne planeti dok struka uporno upozorava da bi bez drastične akcije uskoro moglo biti kasno da se globalno zagrevanje zadrži na najviše 1,5 stepeni. To bi zahtevalo zatvaranje ili ekološku rekonstrukciju postojećih elektrana na ugalj i prirodni gas u narednih 10 do 12 godina – bez puštanja u rad novih kapaciteta.