Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hoće li papa Franja „ukoriti” Bajdena

Susret jednog od najreligioznijih američkih predsednika s papom dešava se u trenutku kad konzervativni biskupi traže da se prvom čoveku SAD zabrani pričešće zbog zalaganja za prava žena na abortus i za istopolne brakove
Папа Фрања говори у Конгресу 2015. у присуству потпредседника САД Џозефа Бајдена (Фото: EPA-EFE/Drew Angerer)

Dvojica najpoznatijih rimokatolika na svetu, papa Franja i Džozef Bajden, sastaće su Vatikanu u petak uoči dva važna međunarodna skupa na kojima će učestvovati američki predsednik – samita G20 u Rimu i klimatske konferencije u Glazgovu.

Biće to četvrti susret dve veoma bliske osobe, jer je papa Franja posle smrti Bajdenovog sina Boa (46) od tumora na mozgu 2015. godine lično tešio porodicu tadašnjeg potpredsednika SAD.

Ali, prvi odlazak u audijenciju kod pape (posle Džona Kenedija) drugog katoličkog šefa američke države imaće ovog puta veliki politički, ali i verski značaj. Iako se očekuje da će dvojica lidera razmeniti mišljenja o klimatskim promenama, siromaštvu i borbi protiv kovida 19, biće to susret dve ličnosti koje su zbog svojih liberalnih stavova stekle mnogo zajedničkih protivnika u konzervativnom delu Katoličke crkve u SAD.

Zbog Bajdenovog otvorenog zalaganja za pravo žena na abortus, mnogi biskupi u Americi su gotovo zatražili njegovu „ekskomunikaciju” iz crkve preteći mu zabranom pristupanja svetoj tajni pričešća.

Nepune tri sedmice posle Bajdenove posete Vatikanu američki biskupi se sastaju na konferenciji u Baltimoru, na kojoj će se, između ostalog, raspravljati i o zahtevu konzervativnog krila crkve da se javne ličnosti koje zagovaraju pobačaj odluče od primanja ovog sakramenta. Iako se u radnom dokumentu, kao svojevrsnom duhovnom ukoru, nigde ne pominje Bajdenovo ime, jasno je da su postupci prvog čoveka SAD inspirisali one koji su radili na ovom papiru.

„To je više nego sramotno”, kaže za AP Masimo Fađoli, profesor teologije na Univerzitetu Viljanova u Pensilvaniji. Ovaj autor knjige „Džo Bajden i katolicizam u SAD” ističe da to što rade pojedini biskupi nije ništa drugo do čin zastrašivanja. „Oni brane američkom predsedniku pristup svetim tajnama krijući se iza pape. Tako da je morao da stigne signal iz Vatikana da to što rade nije nimalo mudro”, ističe Fađoli.

Papa se drži hrišćanske doktrine da je abortus ubistvo, a istopolni brakovi greh, ali je upozorio američke prelate da od pričešća ne prave „političko oružje”. Prvi čovek rimske kurije rekao je da je hostija koja predstavlja telo Hristovo „hleb grešnika”, a ne „nagrada svecima”, naglašavajući druge Bajdenove kvalitete kao katolika: zalaganje za zaštitu životne sredine, borbu protiv rasne nepravde i siromaštva.

Kad su papu nedavno upitali da li bi Bajdenu i njegovim političkim istomišljenicima trebalo uskratiti pričešće, on je izbegao da odgovori sa „da” ili „ne”. Poručio je da biskupi moraju da služe takvim ljudima sa saosećanjem i nežnošću. Poglavar katolika jasno je stavio do znanja da neće izbegavati američke političare koji ne dele njegova verska uverenja. Tako je papa 9. oktobra u Vatikanu primio predsednicu Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, čije je zagovaranje prava na abortus razgnevilo Salvatorea Kordileonea, nadbiskupa njenog rodnog grada San Franciska.

Pravo na pobačaj nije jedino sporno pitanje zbog kojeg su Bajden i deo katoličke crkve u SAD na „ratnoj nozi”. Američki predsednik je snažan pristalica predloženog Zakona o ravnopravnosti, koji bi proširio federalnu zaštitu građanskih prava LGBT+ osoba širom zemlje. Biskupi upozoravaju da bi takav nacrt zakona, koji je zaglavio u Senatu, narušio versku slobodu crkava i pojedinaca koji se protive istopolnim brakovima i politikama koje brane prava transrodnim osobama.

Džozef Bajden se smatra najreligioznijim američkim predsednikom u poslednjih nekoliko decenija. Retko propušta misu, ne odvaja se od brojanice svog pokojnog sina, često citira Sveto pismo i na radnom stolu u Ovalnom kabinetu drži fotografiju jednog od susreta s papom Franjom. Ali zbog političkih stavova koji su suprotni katoličkom učenju često je dolazio u konflikt s neistomišljenicima. Zbog toga uživa podršku samo polovine američkih katolika. Onima koji su mu zamerali zalaganje za abortus i istopolne brakove Bajden je svojevremeno iznerviran odbrusio: „Sledećem republikancu koji mi kaže da nisam religiozan, gurnuću brojanicu u usta”.

Čed Peknold, profesor teologije na Američkom katoličkom univerzitetu u Mičigenu, sumnja da će se tokom susreta u Vatikanu papa Franja sporiti s Bajdenom zbog njegove podrške pravu na abortus, ali smatra da bi mnogi katolici, uključujući i biskupe, možda želeli da se to dogodi.

„Mislim da vernici imaju pravo da se tome nadaju i da izraze zabrinutost za dušu predsednika Bajdena”, ističe Peknold.

Ako ništa drugo, po mišljenju ovog američkog teologa, susret Bajdena i pape Franje mogao bi da naglasi koliko je hitna potreba da se dođe do osmišljenog stanovišta o tome kako bi biskupi trebalo da reaguju na političare koji javno preziru učenje crkve dok čekaju u redu za pričest.

Pred­se­da­va­ju­ći Pred­stav­nič­kog do­ma Džon Boj­ner, pa­pa Fra­nja i Džo­zef Baj­den u Kon­gre­su 2015.
(EPA-EFE/Mic­hael Reynolds)

Susretao se s trojicom papa

Prvi susret s papom Džozef Bajden je imao kao 37-godišnji senator. Papa Jovan Pavle Drugi ga je pozvao na razgovor 1980. godine, pošto je napisao rad u kojem je analizirao šta bi se moglo dogoditi s Poljskom ukoliko dođe do kolapsa sovjetskog istočnog bloka. Kako je Bajden pričao za „Njuz džornal”, iz Delavera je s Jovanom Pavlom razgovarao 45 minuta, dok su papini pomoćnici nekoliko puta ulazili ne bi li prekinuli sastanak. S papom Vojtilom se tokom njegovog pontifikata video još nekoliko puta.

Sa sledećim poglavarom Katoličke crkve Benediktom Šesnaestim, sada već kao potpredsednik SAD, Bajden se sastao 2011. godine. U jednoj publikaciji američkih jezuita rekao je da su razgovarali o katoličkoj doktrini i da li je treba nametati svakome, posebno kada je reč o abortusu.

„Bilo je to kao da sam se vratio na čas veronauke”, prisetio se Bajden u jednom intervjuu 2015. godine dodajući: „I usput, Benedikt nije osuđivao. Bio je otvoren. Posle te diskusije otišao sam oživljen.”

Sa sadašnjim papom Džozef Bajden se sastao tri puta. Prvi put 2013. godine, kada je Franja ustoličen, zatim 2015, godine tokom njegove posete SAD i 2016, kad je Bajden u Vatikanu učestvovao na konferenciji o regenerativnoj medicini.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Diskusija, iz Hrvatske
Bravo američki biskupi! Oduzimanje prava na sakramente (među inima i pričest) je zadnja crta obrane, ali ako ništa ne može pomoći da usijane glave shvate svu monstruoznost pobačaja - zločina i protiv Boga i čovjeka - onda nema druge. Pročitao sam negdje podatak da je u Americi od 50-ih do 2000. napravljeno između 40-50 milijuna pobačaja.
Mustafa Aga
Kako moze Bajden da bude pobozan Katolik kada se zalaze za stvari koje su stogo zabranjene od nashega Tvorca, Uzvishenog Boga...Moze takva osoba da veruje u postojanje nashega Tvorca, Uzvishenog Boga ali tu i prestaje poboznost takve osobe...On ne veruje da kao Katolik treba da se drzi zapovesti koje je nash Tvorac dao u Bibliji...!!!
Milan Dorcolac
U Americi Drzava i Crkva su odvojene, a Bajden je predsednik Drzave.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.