Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Aplauz za 270 transplantacija bubrega

Iskustvo pukovnika prof. dr Aleksandra Tomića je da porodice često daju pristanak za uzimanje organa svojih bližnjih za presađivanje, ali da organizacija u ovoj oblasti mora biti bolja
(Cutewallpaper)

Kada je pukovnik prof. dr Aleksandar Tomić, načelnik Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, nedavno na konferenciji za štampu, kazao da je lično izveo 270 transplantacija bubrega, salom Pres centra Udruženja novinara Srbije prolomio se aplauz prisutnih novinara, lekara i ostalih učesnika obeležavanja evropskog Dana donacije organa i transplantacije.

Ali, nažalost, sve posle toga nije bilo za aplauz, jer je ovaj hirurg iskreno ukazao na probleme s kojima se sreću i pacijenti koji čekaju godinama na transplantacije i medicinari koji u toj složenoj intervenciji učestvuju.

– Moj čitav život usmeren je na transplantacije bubrega,  od 1998. kada sam započeo specijalizaciju i gledao prvu kadaveričnu transplantaciju bubrega na VMA; bio sam u timu svih transplantacija koje su rađene na VMA i još 36 ovih operacija u Nišu i 38 u Banjaluci – kazao je dr Tomić i najavio kako ovaj put neće pričati o altruizmu potrebnom da zaživi program zaveštanja organa, niti prikazivati slajdove s brojkama, kao što je ranije činio.

Surova dijagnoza

Dao je i „dijagnozu” sadašnjeg stanja: transplantacije u kojima je bubreg dobijen zaveštanjem organa, odnosno kadaverične transplantacije nikako da krenu, uprkos medijskim akcijama u kojima se objašnjava značaj zaveštanja.

– Surova je istina: ljudi su voljni da daju organe i to nije veliki problem. Od 10 porodica pristanak da se uzmu organi za transplantaciju odbiju dve, ostali pristanu. Ali, suština je da u trenutku kada se pristanak dobije, moraju da budu spremne ekipe doktora: nefrologa, hirurga, urologa, vaskularnih i opštih hirurga, bolničara i medicinskih sestara. To izađe na 50 ljudi i obično se rade u dva sata iza ponoći. Pozivaju se pacijenti iz Pirota, Subotice. Slede sati čekanja. Najbrže što možemo da izvedemo transplantaciju je u roku 13–14 sati. Neko vreme je ovo funkcionisalo, ali su altruizam i entuzijazam popuštali, a ovakav rad morao bi da bude na drugačiji način i organizovan i finansijski nagrađen. Pri tome ne radi se ni o kakvom velikom novcu za tim koji radi transplantaciju, neka to budu i simbolični iznosi, ali taj rad mora biti vrednovan – ukazao je dr Tomić.

Kao nepremostivu prepreku dr Tomić naveo je da mora da se definiše prijavljivanje i utvrđivanje moždane smrti, odnosno saradnja anesteziologa koji brine da organi koji će biti transplantirani budu u dobrom stanju.

Dr Tomić je ukazao i na beskonačan a neophodan krug analiza, koje svaki bubrežni bolesnik mora da uradi da bi došao do cilja, do transplantacije. O tome je govorila i primarijus dr Snežana Pešić, v. d. šefa Odseka hemodijalize Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara” u Beogradu, u koji na hemodijalizu dolazi više od 200 bolesnika, 50 bolesnika je na peritoneumskoj dijalizi i još oko 20 na kućnoj hemodijalizi. Ovo su metode lečenja koje zamenjuju transplantaciju bubrega.

– U eri kovida 19 pokazalo se da peritoneumska dijaliza ima i velike prednosti, mnogo manje pacijenata je bilo zaraženo koronom, dok je na hemodijalizi smrtnost od kovida 19 bila preko 25 posto, čak i do 30 odsto. To je posledica činjenica da bubrežni bolesnici imaju brojne pridružene bolesti, oslabljeni imunološki sistem – rekla je dr Pešić.

Po njenim rečima, transplantacije gde je bubreg dobijen od živog srodnog i nesrodnog davaoca imaju prednosti u odnosu na kadaverične. Kod pacijenata je bolje preživljavanje, manje odbacivanje organa, nema dugo čekanja na listi, a i hirurzima je lakše, jer se ovaj zahvat planira unapred, u miru.

Muke pacijenata s liste čekanja

Liste pacijenata koji čekaju transplantaciju moraju redovno da se ažuriraju, s njih se skidaju osobe koje dobiju neku infekciju, maligne bolesti, ozbiljne kardiovaskularne bolesti, ali imaju i psihijatrijske poremećaje. Pripreme podrazumevaju da se rade analize krvi, ali i prisustvo različitih virusa, pregledi kardiologa, urologa, ORL, dermatologa, gastroenterologa. Doktorka Pešić kazala je da je to skoro dvadesetak pregleda, od kojih neki nisu ni laki ni prijatni, poput snimanja krvnih sudova, gastroskopije ili kolonoskopije, a moraju se ponavljati nakon godinu ili dve, a do transplantacije na kraju i ne dođe, jer nema dovoljnog broja organa za presađivanje.

Ona je poručila da u javnosti treba pričati o altruizmu, o značaju davanja organa, kao o činu u kojem nema nikakvih skrivenih namera, već želje da se pomogne drugima. Ipak, morala je da zaključi da smo mi u velikom zaostatku u odnosu na zapadne zemlje i svet.

Dobro zdravstveno stanje bolesnika na dijalizi preduslov je za uspešnu transplantaciju bubrega (Foto Vikipedija)

Suze zahvalnosti

Svoje iskustvo pre i posle transplantacije organa opisao je Marinko Divjak, predsednik Udruženja Vojvodine „Pan-transplant”:

– Prvo želim da zahvalim porodicama svih donora, posebno porodici koja je meni pre skoro 12 godina produžila život. Tada, 30. oktobra, nenadano, kao da vas je izvukla loto-devojka, tada je to bila Suzana Mančić, pozvan sam na transplantaciju, pošto sam pet godina bio na dijalizi. Iz Novog Sada sam putovao u Bačku Palanku, u kombiju, svi bolesnici zajedno, na nosilima, bila je to katastrofa! Onda se to promenilo, zahvaljujući devojci, studentkinji medicine, koja je zaveštala organe majke koja je doživela moždanu smrt. Dobio sam organ, istog dana novu jetru i bubreg dobilo je još dvoje bolesnika. Neposredno pre toga, kao predsednik udruženja išao sam da gledam novootvoreni blok za transplantaciju 2008. godine, koji je izgledao kao svemirski brod. Sestri koja mi je to pokazivala rekao sam: „Ja ću se ovde transplantirati i kad se probudim videću vas.” Sledeće godine se to desilo i kad sam se probudio lepe plave oči bile su iznad mene.

A onda su Marinka preplavile emocije i zaplakao je na konferenciji za štampu, pa su neočekivano, po drugi put, novinari i učesnici aplauzom pozdravili iskrenu ispovest.

Divjak je kazao i da je bilo u početku malo problema, ponovna intervencija, ali posle šest-sedam meseci stanje se stabilizovalo i on, kako je rekao, živi sasvim normalan život. Ipak, podsetio je da je kod njega, kao i kod većine bubrežnih bolesnika, bolest otkrivena slučajno. Počeo je da otiče, imao je visok krvni pritisak koji nije lečio, a majka, dijabetičar, umrla je na dijalizi, kao i tetke.

– Ovo govorim zato da bih podstakao sve da bar jednom godišnje odlaze na rutinski pregled krvi i mokraće – kazao je Divjak.

Važna dobra dijaliza

– Dobro preživljavanje pacijenata posle transplantacije počinje od dobrog stanja na dijalizi. Te stvari ne smeju da se odvajaju, zato je važno da se Udruženje pacijenata, koliko se bori za transplantacije, podjednako uporno bori i za što kvalitetniju dijalizu. Ne treba zaboraviti da pacijent koji dođe na transplantaciju nije zdrava osoba, već je to bolesnik koji je bio duže ili kraće vreme na dijalizi. Neki od problema koje je imao na dijalizi će se korigovati, ali većina će ostati. Ne smemo idealizovati transplantaciju, to je izvrsna metoda, ali i dalje oni imaju određene probleme. Apelujem na sve ljude da redovno kontrolišu zdravlje svojih bubrega – poručio je pukovnik, docent dr Neven Vavić, nefrolog s VMA.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DjoleP
Ne postoji ništa humanije na ovom svetu nego kada se da organ nekome ko iza toga nastavi da živi - inače bi umro! Koja razlika - život ili smrt. To treba promovisati, ali na pravilan način, inače može da ima obrnuti efekat.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.