Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Francuski književni časopis posvećen Danilu Kišu

Данило Киш (фотодокументација Архипелага)

Nedavno objavljen septembarski broj uglednog književnog časopisa „Atelier du roman” (Radionica romana) iz Pariza u celini je posvećen liku i delu Danila Kiša, saopštila je izdavačka kuća „Arhipelag” iz Beograda.

Objavljen pod naslovom „Danilo Kiš ili Glas umetnosti”, ovaj broj francuskog magazina donosi i dva Kišova eseja iz prve polovine osamdesetih godina - „Homo poetikus, uprkos svemu” i „Saveti mladom piscu”.

Pored toga, ovaj list objavljuje tekstove o Danilu Kišu (1935-1989) i njegovoj književnosti čiji su autori francuski, američki, nemački, španski, italijanski, mađarski, rumunski, srpski, kao i autori iz bivše Jugoslavije, prenosi Tanjug.

Među piscima tih tekstova nalaze se istaknuti - Miljenko Jergović, Muharem Bazdulj, kao i Gi Skarpeta, Ilma Rakusa, Kristijan Salmon, Norber Čarni, Antonio Munjoz Molina, Džon Koks, Žan Pjer Morel, Viktorija Radič, Mark Tompson, Katarina Volf-Grishaber, Simona Kareta, Ivana Velimirac, Aleksandar Kostić, Filip Čolović.

Kako navodi književni kritičar i esejista Lakis Proguidis, u svom uredničkom uvodu, književnik Danilo Kiš, što vreme više prolazi, postaje sve aktuelniji.

Urednik, koji je i sam autor jednog od eseja u ovom izdanju časopisa, podseća da su Kišu posvetili osmi broj izdanja u jesen 1996. godine.

„Sada mu se još jednom vraćamo, da nastavimo da učimo od jednog od najvećih pisaca dvadesetog veka. I nastavićemo svakako da razgovaramo o njemu”, reči su urednika književnog magazina „Atelier du roman”.

Danilo Kiš se smatra za jednog od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, a u svom opusu je stvarao romane, eseje, zbirke priča, pripovedaka, poezije, bio je i prevodilac, kao i dopisni član Srpske Akademije nauka i umetnosti (SANU).

Najpoznatija dela su mu - romani „Psalam 44” (1962), „Mansarda - satirična poema” (1962), „Bašta, pepeo” (1965), „Peščanik” (1972), zbirke pripovedaka „Rani jadi: za decu i osetljive” (1970), „Grobnica za Borisa Davidoviča” (1976), „Enciklopedija mrtvih” (1983), kao i kolekcija polemika „Čas anatomije” (1978).

Takođe je pisao i pozorišne drame kao što je „Elektra” (1995), a ima i zbirku drama „Noć i magla” (1983).

 

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
U brilijantnom eseju „Knjiga kraljeva i budala“ Kiš detaljno istražuje poreklo i sudbinu „Protokoli sionskih mudraca“ (antisemitski pamflet koji opisuje jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom - najpoznatija istorijska podvala) štampana 1903. u ruskom listu „Znamja“; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije, i antisemit – kopirajući Žolija „Razgovor između Makijavelija i Monteskje“(1864.) kritika politike Napoleona III - u njemu nema Jevreja.
Dragomir Olujić Oluja
O čemu Vi to, g-dine Stokić? Može li bez filozofiranja? Ovde je reč – temu ste sami ‚namtnuli‘ – o „Protokolima sionskih mudraca“ (i pogromima nad Jevrejima širom sveta njima inspirisanim) i Kišovom, najblaže rečenom, neprimerenom eseju o tome naslovljenom sa „Knjiga kraljeva i budala“! Kakve veze sa time imaju Volter, Isidora Sekulić, Vinaver, Milan Kašanin... i njihov uticaj na „izgradnju mišljenja“ kod „dve generacije dece od 1990“?
zoran stokic
@Dragomir Olujić Oluja Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja jer bez "intelektualnog napretka nema ni moralnog napredka" (Volter). Kamo sreće da su naše dve generacije dece od 1990 čitale u školama (i) eseje Kiša, Isidore Sekulić "Elizabeta i Eseks", Vinavera "Šekspir sa minjušom", Milana Kašanina "Kamena otkrića",..,ne bi stasavala u konformiste i kiborge - u egoiste čija empatija teži nuli (pokazo covid
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.