Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šmit u parlamentu BiH: Nisam ja Pedi Ešdaun

Uz žaljenje što nisu prisutni i poslanici iz RS i podsećanje da je razlog za to njihov prigovor na odluku njegovog prethodnika Valentina Incka, to jest nametanje zakona o zabrani negiranja genocida, visoki predstavnik je napomenuo kako „namerava da se taj zakon vrati i razmatra u parlamentu”
Кристијан Шмит (ЕПА ЕФЕ -Ф.Д.)

SARAJEVO – „Parlament je pravo mesto na kome treba razgovarati, tražiti rešenja i deliti dobra iskustva demokratije”, izjavio je u Sarajevu Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH čiju funkciju, zbog načina njegovog imenovanja, Republika Srpska ne podržava. Uz poziv političarima u BiH da se vrate dijalogu, on je kazao da je „bolje da odgovorni ljudi razgovaraju i odlučuju, umesto što jedni o drugima daju komentare  u medijima”.

U svom  prvom obraćanju  na sednici  Predstavničkog doma parlamenta BiH, na koju nisu došli srpski poslanici (kako iz vladajućih, tako i iz opozicionih stranaka) jer poštuju odluke Narodne skupštine Republike Srpske, nemački diplomata podržao je dejtonsku strukturu BiH, koju čine  tri konstitutivna naroda i dva ravnoprvna entiteta. On je rekao da „Dejton nije savršen”, ali je i podvukao da „nije dobro došao, niti je prihvatljiv” svaki pokušaj da se, kako je  formulisao, unište dostignuća iz proteklih 28 godina.

Uz izraze žaljenja što nisu prisutni i poslanici iz Republike Srpske i podsećanje da je razlog za to njihov prigovor na odluku njegovog prethodnika Valentina Incka, to jest nametanje zakona o zabrani negiranja genocida, Šmit je napomenuo kako „namerava da se taj zakon vrati i razmatra u parlamentu”. To treba, dodao je on, da se odnosi i na zakon o državnoj svojini, presude Ustavnog suda BiH I druga sporna pitana, ali za sve to, prema njegovm rečima, treba razgovor i sa srpskom stranom.

„Neprihvatjivo je da institucije budu taoci. Svi koji pokušavaju da se ne fokusiraju na stvarne reforme , neće imati moju podršku”, poručio  je Šmit, naglašavajući  da građani BiH  zaslužuju bolju budućnost, a ne da strahuju od rata.

Međunarodna zajednica, koja je posredovala u mirovnom sporazumu razmatra sve moguće opcije za rešavanje krize u BiH, nastavio  je Šmit i istakao  da on, iako ima bonska ovlaštenja, „još ne razmišlja o tome”. Fokus u BiH  moraju biti ekonomija i evropske integracije,  kazao je on, dodavši da nije dobra vest to što još uvek nije usvojen budžet BiH za ovu godinu. Pozvao je institucije EU da se aktivnije uključe  u reformske procese u BiH.

Na pitanja koja  su mu postavili šefovi poslaničkih klubova, među kojima su  ključna bila „šta još treba da se dogodi u BiH da bi on reagovao”,  da li je, „imajući u vidu tolerantan odnos prema onima koji povlače antidejtonske poteze,, spreman  u potpunosti konzumirati svoja ovlaštenja”, te da li je „svestan da će snositi odgovornost za sve što će se, eventualno dogoditi u narednom periodu”, Šmit  je  odgovorio, između ostalog, da on nije  Pedi Ešdaun i da se nećemo  vraćati u to vreme (Ešdaun je nametnuo vise od 100 zakona)”.

Šef Kluba poslanika HDZ-a Nikola Lovrinović upozorio je Šmita da je sedica Predstavničkog doma „sazvana mimo poslovnika i procedura”, te da je „sve češća praksa bošnjačkh političara da povlače zvanične poteze koji nisu usaglašeni, niti su u skladu s poslovnikom”. Odluku o održavanju sednice doneo je kolegijum kojim  je rukovodio predsedavajući Predstavničkog doma Denis Zvizdić, a kome nisu prisustvovali srpski poslanici.

Zvizdićev zamenik Nebojša Radmanović (SNSD) smatra da je Šmit „svesno ili nesvesno upao u zamku”, kada je prihvatio da se obrati  krnjem sazivu Predstavničkog doma, koji je zakazan  „nelegalno i mimo poslovnika”.

Zasedanje u Sarajevu i Šmitovo obraćanje, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik okarakterisao je kao „obično druženje” koje su smislili oni koji smatraju d aim je Šmit od koristi, „pre svih Bošnjaci, a i Hrvati”, verovatno iz nekog praktičnog razloga.

„Bošnjaci očekuju da će on uraditi sve što oni žele, doneti neke propise i zakone. Hrvati očekuju da će biti rešen njihov problem kako bi bili ravnopravno zastupljeni”, izjavio je Dodik novinarima na Palama, poručivši da „oni mogu da sede, ali ne mogu da donesu nijedan zaključak koji bi bio obavezujući za Republiku Srpsku”.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Слободан Драгићевић
Глупости. Па демократија је доказала да у њој и са њом одлуке се доносе горе него у једнопартијским системима и унапред су извесније него у комунизму. Чим се успостави парламентрна већина одлуке више нису спорне. Ј ато зовем демократско једноумље.
Aco
Nije ga parlament ni doneo tako ga ti mozes ukinuti.Svi znamo da bi parlament federacije glasao protiv.
Trifun
VelikoBosnjacko Sarajevo,uz pomoc zapada(SAD/NATO),"step by step",pokusavaju da ostvare velikoBosnjacki ratni cilj-UNITRANU BiH.Cilj koji nisu ostvarili ratom,zahvaljujuci hrabrosti Srba u odbrani Republike Srpske..BiH je,posle 3 decnije,i dalje protektorat zapada,koji podrzava velikoBosnjacke aspiracije:Visoki predstavnici i strane sudije u Ustavnom sudu BiH,golom silom menjaju Dejton/Ustav BiH,umesto da ga brane..ZATO Bosnjaci ni ne pokusavaju da naprave dogovor sa komsijama Srbima i Hrvatima
Srdjan Loncar
U BH postoji 30 godina posle rata (kolonijalni) Gospodar, koji ima sva ovlascenja kao sto je imao Tito. On je (kolonijalni) Gospodar. Moze da skloni sa vlasti koga hoce, kad mu se cefne. Moze cak i da otvoreno donosi zakone! Moze da strpa u zatvor koga hoce! Tito je sve to morao da naredi iza zatvorenih vrata. Taj Gospodar ima platu kao Tito, ali fali Titova fasada: Treba izvoditi decu iz skole da masu zastavicama kad Gospodar dodje u BL, treba napraviti svecanost na stadionu za njegov rodjenda
Srdjan Loncar
Trebalo je da dodate "takozvani visoki predstavnik", jer nije odobren u UN propisanoj proceduri od strane UN SB. Takodje je trebalo da se kaze u clanku da je njegov prethodnik IZREKAO svoj "(koloniojalni) zakon", da ako odes u Sarajevo a samo si ranije izustio da se u Srebrenici nije desio genocid (sto su inace zakljucili najveci jevrejski forensicari, strucnjaci za holokaust), ako im se cefne - mogu da te strpaju u zatvor u trajanju od nekoloiko godina. Pa izvoli, ako si Srbin idi u Sarajevo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.