Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zeleno svetlo za konzulat Rusije u Banjaluci

Skupština RS nije podržala veto koji je srpski član potegao na poslednjoj sednici Predsedništva, želeći da ostane pri zaključcima o neodlučivanju na nivou BiH
Потпис: Без двотрећинске већине за Додиков вето у Председништву БиХ (Фото Скупштина РС)

Od našeg stalnog dopisnika - Banjaluka - Ruska Federacija ipak će otvoriti konzulat u Banjaluci. Do neizvesnosti je došlo usled naizgled neobične situacije koji mnogi smeštaju u domen apsurda. Dozvolu za otvaranje ruskog konzulata dali su pre desetak dana bošnjački i hrvatski član Predsedništva BiH, Šefik Džaferović i Željko Komšić. Međutim, Milorad Dodik, srpski član, na sednici tog tela uložio je veto i zajedno sa desetak drugih odluka tročlanog tela koje su donete preglasavanjem, konačnu reč prepustio Narodnoj skupštini RS.

No, kako su odmah objasnili zvaničnici iz RS, do paradoksalne situacije, u kojoj se Dodik tobož usprotivio konzulatu Rusije u Banjaluci, je došlo jer je srpski član procenio da je to najbolji način da se u isto vreme pridržava odluke Skupštine RS - da srpski predstavnici ne učestvuju u odlučivnju u organima BiH - a da odluku o tome da li će i u kojim slučajevima biti napravljen izuzetak prepusti poslanicima republičkog parlamenta. I sam Dodik je pre sednice rekao da se „neće ljutiti” ako Skupština RS ne podrži njegov veto, što se i desilo, jer poslanici nisu dvotrećinskom većinom podržali mehanizam zaštite entitetskog interesa.

Naime, zbog neslaganja sa nametanjem rešenja o zabrani negiranja genocida, srpski predstavnici ne učestvuju u donošnjeu odluka u Predsedništvu, Savetu ministara i parlamentu BiH, izuzev u slučajevima kada je učešće neophodno zbog ineteresa RS. U slučaju da Dodik ne dođe na sednicu, odluke na tom telu bi mogle biti donete od strane druga dva člana. Za Dodikovu odluku o pokretanju veta glasala su 54 poslanika, dva su bila protiv, što znači da nije bilo dvotrećinske većine za podršku za ulaganje veta. Nedostajale su ruke dva poslanika.

Dodik je narodne poslanike pre glasanja pozvao na srpsko jedinstvo i zatražio da podrže veto na odluke koje smatraju štetnim, a da puste odluke koje su u interesu RS, poput otvaranja kancelarije ambasade Ruske Federacije u Banjaluci i davanja agremana za ambasadore Dominikanske Republike, Bjelorusije i Azerbejdžana.

„Neću se ljutiti ako parlament potvrdi odluku druga dva člana Predsedništva o otvaranju kancelarije ruske ambasade u Banjaluci jer sam od početka učestvovao u pregovorima oko toga”, rekao je Dodik i pojasnio da je glasao protiv ove odluke iz principijelnih razloga.

Dodik je od poslanika zatražio da podrže njegov veto po više tačaka, najpre za one koje se odnose na potpisivanje sporazuma između BiH i Turske o bezbednosnoj saradnji, te sporazuma s Austrijom o rešavanju pitanja migracija. Rekao je da bi Skupština RS trebalo da podrži njegov veto po pitanju sporazuma o graničnim prelazima s Hrvatskom, te o sporazumu o digitalizaciji arhivske građe bivše Jugoslavije.

Opozicija je bojkotovala sednicu parlamenta, tvrdeći između ostalog da je bila isuviše brzo sazvana i da nisu imali vremena da se za zasedanje pripreme pa su napustili salu. Predstavnici Skupštine RS navode kako će zbog izostanka podrške na Dodikov veto, kad je reč o pitanju sporazuma o graničnim prelazima sa Hrvatskom, biti oštećna Gradiška (RS). Deo analitičara smatra da se „opozicija izvukla iz Dodikovg zagrljaja“ i zadala mu snažan udarac ne podržavši njegov veto, po prvi put otkako se koristi ovaj mehanizam, dok Milan Tegeltija, Dodikov savetnik, za portal banjaluka.net ocenjuje da je opozicija svojim postupanjem „pristala da Bošnjaci odlučuju o BiH” i da se „Srbi isključe iz odlučivanja i da to bude legalno i legitimno”.

Predsednica RS Željka Cvijanović je izjavila da je RS pokazala da nije niži nivo vlasti. Naime, argumentacija Sarajeva u vezi sednice najavljene za sredinu novembra, na kojoj RS planira da vrati pojedine ingerencije, bazira se na tome da „niži nivo vlasti“ nema pravo da odlučuje o kompetencijama viših nivoa. U RS pak ističu da Dejtonski sporazum nije tako ustrojio BiH i ističu da to potvrđuje činjenica da Skupština RS daje konačnu reč na odluke Predsedništva BiH, dok to isto po pitanju zakonodavstva radi Dom naroda BiH, gde srpske delegate bira Skupština RS, što, kako navode, govori o tome kakva je hijerarhija između organa i institucija u sistemu zemlje.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Да ли би неко могао да објасни због чега би отварање канцеларије амбасаде Русије у Бањалуци представљало опасност за виталне интересе РС?
Родион
Опозиција се не може извући од одговорности бојкотујући предлоге само зато што долазе од Додика. Њихово неучешће у одлучивању у суштини има врло активно дејство и без икакве сумње је штетно по интересе Српске.Негласањем су практично изгласали да Додик у неким важним тачкама буде прегласан у Председништву. Вађење на немање довољно времена за припрему су дечији изговори, ако студент може да не спава пред испит, могу и посланици пред седницу. Ако ништа друго, пристојно су плаћени за то мало жртве.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.