Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Fiskalni savet traži da se ne menja „švajcarska formula”

Eventualne modifikacije važećeg načina usklađivanja nikako ne bi trebalo sprovoditi bez sveobuhvatnih i svrsishodnih analiza
(Фото Н. Марјановић)

Uprkos činjenici da se ne očekuje da će javni rashodi do kraja godine premašiti okvir koji je postavljen oktobarskim rebalansom, kao i da bi rast BDP-a mogao da bude između 6,5 i sedam odsto, kako u svojoj analizi potvrđuju iz Fiskalnog saveta, ipak ostaju neumoljivi kada je reč o promeni „švajcarske formule” kojom bi se penzije usklađivale na drugačiji način nego što je to sada.

Kako se već više puta u javnosti moglo čuti savezi penzionera Srbije i Vojvodine predlažu vladi da to usklađivanje umesto sadašnjih 50 prema 50, u narednoj godini bude 70 prema 30 u korist rasta plata. To bi bio način da se zaustavi dalji pad udela penzija u prosečnoj zaradi koji sada za sve kategorije penzionera iznosi 45,4 odsto, pokazuju statistički podaci Fonda PIO od avgusta ove godine.

Najmanje učešće u prosečnoj plati imaju poljoprivredne penzije od 19,5 procenata, samostalne delatnosti 43,4 dok je učešće kod zaposlenih 48,4 odsto, iako ne bi trebalo da pada ispod 50 procenata.

Naime, kako navode u svojoj najnovijoj oceni rebalansa budžeta penzije bi po „švajcarskoj formuli” trebalo da porastu 5,5 odsto.

– Preporučujemo vladi da se dosledno drži ove formule prilikom izrade budžeta za sledeću godinu. Eventualne modifikacije koje se sve češće pominju u javnosti nikako ne bi trebalo sprovoditi bez sveobuhvatnih i svrsishodnih analiza, jer su penzije najosetljiviji i najveći segment javnih finansija. Kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. ostaje glavno sidro za vođenje odgovorne fiskalne politike. Dobra vest je da u 2022. postoji fiskalni prostor za solidno povećanje penzija i plata u javnom sektoru – navode u izveštaju iz Fiskalnog saveta.

Razlog za takav oprez predstavnici Fiskalnog saveta pravdaju time, da sadašnji trendovi privredne aktivnosti ukazuju da je tokom trajanja epidemije prognoziranje makroekonomskih indikatora i dalje veoma otežano i da su nagle promene trenda i te kako moguće. Na primer, ukoliko se ubrzanje inflacije otrgne kontroli, to bi moglo da ima primetan negativan efekat.

Trenutni trendovi privredne aktivnosti ukazuju na to da bi (ako ne bude nekih većih šokova) rast BDP-a Srbije u 2022. najverovatnije mogao da bude između četiri i četiri i po odsto. Međutim, globalni ekonomski rast u 2022. i dalje je neizvestan i to može u velikoj meri da utiče na privredna kretanja u Srbiji.

Osim mogućih novih talasa pandemije i epidemioloških ograničenja, na usporavanje globalnog privrednog rasta svakako može da utiče rast cena sirovina (pre svega energenata), odnosno ubrzanje inflacije na svetskom nivou. Zbog izraženih globalnih neizvesnosti preporučujemo vladi (kao što smo to preporučivali i prethodne godine) da u svojim prognozama bude konzervativnija, da ne planira rast BDP-a Srbije u 2022. veći od četiri odsto i da onda u skladu s tim izradi budžet za narednu godinu.

I dok se čeka da se vidi šta će vlada reći u vezi sa promenom „švajcarske formule” činjenica je da prosečna penzija u prosečnoj zaradi za sve penzionere učestvuje sa 45,4 odsto. Najmanje učešće penzija u prosečnoj plati je i dalje kod zemljoradnika – 19,5 odsto. Kod penzionera fonda zaposlenih učešće penzija je najveće 45,4, dok je kod samostalaca 43,4 procenta.

Inače prosečna penzija iznosi 29.368 dinara. Istovremeno prosek prinadležnosti penzionera Fonda PIO zaposlenih je 31.288 i tu penziju prima 1,4 miliona građana. Oko 103.000 najstarijih fonda samostalaca dobija mesečno po 28.160 dinara. Dok poljoprivrednici oko 154.719 njih prima 12.619 dinara.

Manji iznos od najniže penzije ima 202.071 penzioner, a najniži iznos penzije 234.530 penzionera. S tim što poljoprivrednici dobijaju po 12.582,51 a zaposleni i samostalci po 16.004,68 dinara.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kalimerović
Tuto kompleto- nepravda ali ima privilegovanih penzija koji nemaju ni polovinu staža običnih gradjana ali su jaki ko lavovi.
Mučenik
Лепо су средили пензионере, срам их било и власти и Фискални савет. Са некадашњих 70% просечне пензије у односу на просечне плате сада су просечне пензије спале на 45,4% просечне плате. Просечне пензије су осим у БиХ најниже у Европи. Проблем није измишљена “швајцарска формула”, проблем је у мозак они који воде рашуна о пензијама. Боје се да се не преједу пензионери, боје се властодршци
Penzioner u najavi
Kljucni faktori u ovakvim analizama su vrednosti pros. zarade i pros. penzije, a iste su POGRESNE. Umesto vrednosti pros. zarade, treba uzimati vrednost MEDIJALNE zarade jer ona daje realniju sliku. Ne moze se pros. penzija racunati tako sto se u obracun uzimaju i penzije onih koji su radili samo 15 g. sa min. uplatama, kao i onih koji su radili 45 g. sa velikim doprinosima. Ako zelite realnu vrednost prosecne penzije, onda u obracun mozete uzeti samo penzije onih penzionera sa punim penzijama.
Jelica
Sram da vas bude. Jedino na penzionerima treba štedeti. Sramota. Jedino penzioneri sav novac ostavljaju u državi za razliku od Vas mladi gospodine koji trošite po belom svetu. Sramota i državu jer je je otela deo penzija koje još uvek nije vratila.
Vojislav Guzina
Fiskalni savet je u pravu. Treba sačekati sa korekcijom formule dok se ne sagledaju bilansne mogućnosti u idućoj godini.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.