Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Srbiju stiže superračunar za veštačku inteligenciju

Ugradnja moćne mašine u Državnom data centru u Kragujevcu biće obavljena za oko mesec dana, najavila premijerka Brnabić
(Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Predsednica vlade Ana Brnabić najavila je skori početak razvoja veštačke inteligencije u Srbiji, napominjući da će infrastruktura biti obezbeđena u Državnom data centru u Kragujevcu koji je otvoren decembra 2020. godine. Najvažniji deo ovog nacionalnog projekta jeste superbrzi računar koji već stiže u našu zemlju.

„Superkompjuter je stigao na granicu, ali će nam biti potrebno oko mesec dana da ga isporučimo i ugradimo u Državni data centar. To je izuzetno važno za Kragujevac i Srbiju, za mlade ljude i razvoj instituta i naučno-tehnoloških parkova u našoj zemlji”, izjavila je premijerka 27. oktobra, prilikom otvaranja radova na zameni kotlova u kragujevačkoj „Energetici” koja će ubuduće koristiti gas za grejanje umesto uglja.

Moćna mašina za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji trebalo bi da bude puštena u probni rad za mesec ili dva, kazala je premijerka, nagoveštavajući da bi tom činu u Državnom data centru u Kragujevcu mogao da prisustvuje i predsednik Aleksandar Vučić.

„Verujem da ćemo do kraja novembra, početkom decembra, biti tu da pustimo u rad superkompjuter”, izjavila je Brnabićeva, navodeći da bi do krajag prvog kvartala naredne godine u Kragujevcu trebalo da bude završen i poseban objekat Državnog data centra u kome će biti pohranjeni podaci naše vojske, policije i bezbednosnih službi.

Nabavku superkompjutera koji će omogućiti razvoj veštačke inteligencije u Srbiji „Politika” je najavila u maju ove godine, u razgovoru sa inženjerom Danilom Savićem (1974), koji rukovodi radom komercijalnog dela Državnog data centra u Kragujevcu.

„Državni data centar će već ove jeseni biti opremljen superbrzim računarom. Biće to veliki iskorak u razvoju veštačke inteligencije u našoj zemlji. Možda ovo nekog može i da uplaši. I sam pripadam generaciji koja je odrasla uz fudbalsku loptu na poljančetu, znam šta misle stariji kad im se pomenu mašine koje liče na ljude. Zato insistiram da se u nauci sačuva etika, da svaki eksperiment bude na korist, a ne na štetu čovečanstva”, rekao je tada Savić, direktor „Data klaud tehnolodži”.

Najvažniji deo Državnog data centra namenjen je čuvanju podataka nacionalnih institucija, a celokupnim projektom rukovodi Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Jovanović je nedavno na svetskom sajmu „Ekspo 2021” u Dubaiju potpisao i Memorandum o razumevanju sa američkom korporacijom „Orakl” koja je zainteresovana da u okviru komercijalnog dela Državnog data centra formira svoju bazu podataka za ovaj deo Evrope.

U serverima „Data klaud tehnolodži” sistema već se nalaze podaci pojedinih banaka, internet kompanija i televizija koje s Državnim data centrom imaju ugovore o zakupu informacionog prostora. Državni data centar raspolaže sa ukupno 960 rek ormara, što su kapaciteti dovoljni za pružanje usluga i lokalnim samoupravama i drugim državama iz regiona, a bezbednosni sistemi su na svetskom nivou. U izgradnju modernog objekta u Kragujevcu država je uložila 30 miliona evra.

O najvišim standardima Državnog data centra u Kragujevcu govore i savremeni sistemi za hlađenje koji toplotu iz računarskog dela sprovode do prostorija za rad i odmor zaposlenih koji dežuraju 24 sata dnevno. Ovaj tehnološki iskorak podstakao je naše stručnjake da ispitaju i šire mogućnosti korišćenja toplote koja nastaje u objektu.

„Budući da je reč o prvom Državnom data centru u Srbiji i jedinom u ovom delu Evrope, sada se radi studija o tome kako toplotu koja se generiše u serverima iskoristiti za grejanje u Kragujevcu. Uverena sam da će to biti jedan od najinventivnijih projekata”, izjavila je premijerka Brnabić tokom posete „Energetici”.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јовановић
Не знам много о ИТ-у, кад ми нешто треба замолим млађе да ми подесе компјутер и телефон. Не зато што не бих могао да научим, него ме мрзи. Имам иза себе свој радни век у својој струци, и породицу са поменутим млађима. Оно што знам је да свака инвестиција треба да да неку корист. Никакве шарене лампице суперкомпјутера мене не могу да импресионирају ако ми не покажу колико се од тога зарадило и ко је зарадио - држава, домаћа привреда, или увозник, страни инвеститор.
Хајрудин Смаиловић
Манте Брнабића те АИ рачунаре. Ви и не знате шта то значи. Него што већ месецима не ради најпростија апликација за изабраног лекара? Шта би са оном "пољском" (а домаћом) фирмом која је узела огромне буџетске паретине "без конфликта интереса" за ту апликацију?
Vera Nastasovic
Господо из владе, ваша воља да се унапредимо је за сваку похвалу, али кумим вас Богом, прво уведите јавне тоалете у које човек сме да закорачи а да се не зарази, затим искорените псе луталице и ђубре са улица. Нама недостају елементарни хигијенски услови за живот, а ви крећете од квантних рачунара!
Бата
Сва та ИТ техника коју државне установе и државна предузећа увозе и константно (странцима од којих је увезено) плаћају аранжмане за одржавање опреме и лиценце на употребу софтвера, имали би смисла тек ако би држава имала индустрију високе технологије и науку који би могли и умели да из те опреме извуку добит, и створе производе и знање (know-how) које бисмо ми неком могли наплатити. Овако је то само трошак који генерише трошак.
PSA
A industrija visoke tehnologije se generiše maštom??? Od nečeg mora da se krene. Ako fakulteti nemaju na čemu da rade niti instituti da razvijaju, kako stići do te visoke tehnologije??? Pride je ovde vezano za data centar koji već generiše prihode i tek će.
Miroljub
Pametnije bi bilo da bi se napravila "bot mreža" svih kompjutera u Srbiji i eto super računara za đžabe koji ne treba da se održava i koji ne može da se pokvari. Korisnici koji bi dobrovoljno odstupili deo svojih kompjuterskih resursa (bilo da je to procesorska moć ili moć grafičke kartice) za uzvrat bi recimo imali 5 % jeftiniju struju. Verujem da bi se na taj način postigla win-win situacija za dobrobit cele Srbije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.