Italija blokirala zakon o homofobiji

Sveta stolica je zadovoljna, što se ne može reći za građane Italije, na koje se odnosi zakon o homofobiji, koji je ipak, posle duge i mukotrpne polemike, što u javnosti, što u parlamentu – blokiran.

Naime, pomenuti akt, koji makar za sada neće biti primenjivan, trebalo je da kažnjava diskriminaciju i podsticanje na nasilje prema homoseksualcima, transrodnim osobama, ljudima s posebnim potrebama. Za ova krivična dela počinioci bi se suočavali s kaznom zatvora do četiri godine. Iako je donji dom parlamenta još u novembru prošle godine podržao predlog zakona, u Senatu su u sredu 154 glasa bila protiv, a 131 za usvajanje. Oni koji su doprineli njegovoj blokadi smatrali su da bi stupanjem na snagu mogao da ugrozi slobodu izražavanja i otvori put homoseksualnoj propagandi. Vatikan je otišao korak dalje, tvrdeći da će ograničiti verske slobode. Brinulo ih je to što bi, tvrde, katolici mogli da budu procesuirani zbog izražavanja mišljenja o pitanjima koja se odnose na LGBT populaciju, a koja se svode na rimokatoličku doktrinu, koja gej partnerstva smatra „devijantnim ponašanjem”. Crkva je slala dopise tamošnjoj vladi protiveći se i zato što katoličke crkve nisu izuzete iz predloženog nacionalnog dana protiv homofobije i transfobije, koji je trebalo da se obeležava 17. maja.

Portparol Vatikana je govorio da je zakon „akt bez presedana u istoriji odnosa Italije i Vatikana”, a njegovi tvorci su uzvraćali da ni na koji način ne ograničava slobodu izražavanja ili verske slobode, već – naprotiv – poštuje svačiju autonomiju, štiti žene, osobe s invaliditetom, homoseksualce i transrodne osobe od diskriminacije i govora mržnje. Međutim, zajednički jezik nisu uspeli da nađu, a razumevanja je manjkalo i u Senatu, pogotovu među pripadnicima desničarskih struja. Blokadu ovog pravnog akta pozdravili su Mateo Salvini, lider desničarske Lige, i Đorđa Meloni iz stranke Braća Italije. Salvini je zaključio da je poražena „arogancija demokrata i Pokreta pet zvezdica”, što govori u prilog tome da u „Italiji još ima nade”. Odgovorili su mu iz romskog pokreta, rekavši da je Senat „udario šamar većini stanovništva”, koje bi, kako su i prethodno ankete tvrdile, zakon podržalo s makar 60 odsto glasova. Bivši premijer, čelnik Pet zvezdica Đuzepe Konte, kaže da oni koji se raduju „ovoj sabotaži” treba to da objasne zemlji, dok je takođe bivši šef vlade, a aktuelni lider demokrata, Enriko Leta ocenio da oni koji su doprineli blokadi žele „da zaustave budućnost i napredak”.

Zakon o homofobiji, očigledno je, nije stupio na snagu ni dok su oni vodili državu, a možda će Leta, predvodnik centralne levice, koja je na minulim lokalnim izborima uzela najveće gradove, uključujući Rim, imati priliku da nakon opštih izbora 2023, u novom sazivu vlade i parlamenta, unese promene i na ovom polju.

Međustranačko prepucavanje treba ostaviti po strani u odnosu na „okršaj” države i crkve, koji je ovim povodom zašao toliko duboko da je Vatikan čak vladi poslao protestnu notu kojom izražava ogorčenost jer zakon narušava slobodu misli Katoličke crkve. Morao je da reaguje i premijer Mario Dragi, tako što je podsetio da je parlament slobodan da donosi zakone, jer je Italija sekularna, a ne konfesionalna država.

Ipak, mediji nisu mogli a da se ne zapitaju kakve to fobije ima Senat, tačnije prema kome ili čemu gaji izraženi trajni strah koji ga ometa da usvoji ovaj zakon, koji je ipak naglasio da je u Italiji, tradicionalno katoličkoj zemlji, pitanje prva LGBT zajednice izuzetno osetljivo. Osetljive su i teme poput razvoda i abortusa. Vatikan se prethodno protivio pravnim normama koje legalizuju ove oblasti.

Vest o tome da je Senat blokirao zakon o homofobiji izuzetno je zanimljiva i zapadnoj štampi, koja je, poput „Gardijana”, tekst o ishodu glasanja počela rečju „Sramotno”. Članovi italijanske demokratske stranke u Evropskom parlamentu glasanje su nazvali „jednom od najgorih stranica u istoriji italijanske republike”. Podsećaju da organizacije za ljudska prava beleže stotine prijava nasilja koje proističe iz mržnje svake godine, ali da takva nedela ostaju nekažnjena. Napominju i da Italija, iako je 2016. godine odobrila istopolne građanske zajednice, zaostaje za svojim evropskim partnerima u kreiranju mera protiv homofobije.