Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Spajanje sa „Turskim tokom” najvažniji događaj u poslednje tri decenije

Za skup gas krivi su spekulanti na berzama, poluprazna skladišta i evropska birokratija koja se preigrala, kaže Dušan Bajatović generalni direktor „Srbijagasa”
(Фото Ј. Петровић Стојановић)

Cena gasa od oko 2.000 dolara za 1.000 kubika koliko je skočila poslednjih meseci rezultat je spekulativne politike, straha od polupraznih skladišta, manjka tečnog prirodnog gasa LNG, a ne odnosa ponude i tražnje. I dok politika bude dominantnija u energetici, cena se neće smiriti, poruka je sa jučerašnjeg međunarodnog skupa o gasu „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru Zapadne Evrope” koju je organizovao portal „Energija Balkana”.

Pojedine zemlje zapadnog Balkana poput Srbije, Republike Srpske ili Federacije Bosne i Hercegovine ne mogu sebi da priušte duplu energetsku politiku kao što to mogu Nemačka ili Velika Britanija. Primoravati ove države da krenu u zamenu fosilnih goriva čistom energijom i uvođenje skupih taksa za dekarbonizaciju značiće samo veće energetsko siromaštvo.

„Cilj Srbije je da do 2040. imamo 40 odsto energije iz obnovljivih izvora, a do 2050. godine i 50 procenata, s tim da razliku treba nadomestiti iz nekog drugog izvora, gde se prirodni gas nameće kao tranziciono gorivo”, rekao je na ovom skupu pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Raša Kojčić. Podsetio je da Srbija danas dve trećine struje proizvodi u termoelektranama dodajući da treba da idemo ka diverzifikaciji snabdevanja gasom i razvijanju gasne interkonekcije sa okruženjem, što će nas učiniti gasnim čvorištem i doneti energetsku bezbednost.

Dodao je kako paralelno s tim treba da razvijamo podzemna skladišta, što će nam doneti dodatnu bezbednost snabdevanja. Napomenuo je da će u Pančevu krajem godine biti otvorena termoelektrana toplana (TETO) na gas u NIS-ovoj rafineriji nafte.

Predsednik saveta Agencije za energetiku Dejan Popović ocenio je da je spajanje sa „Turskim tokom” najvažniji događaj u energetici u poslednjih 30 godina koji će nam dugoročno doneti energetsku bezbednost. „Srbija je izgradnjom tog gasovoda, što posebno raduje, postala tranzitna država i ja verujem da ćemo naredne godine u tranzitu imati više gasa nego što trošimo”, kazao je Popović.

Naveo je da prema podacima agencije potrošnja gasa u Srbiji raste iz godine u godinu, tako da je 2020. taj rast bio sedam odsto, od čega je 18 procenata otišlo u toplane i 16 na domaćinstva. „Gas je postao atraktivan energent, ali mi nemamo dobro razvijenu gasnu infrastrukturu, jer je devedesetih godina prošlog veka plan gasifikacije Srbije zaustavljen, a da bismo išli u tranziciju moramo da je razvijamo”, naglasio je Popović.

„Sagradili smo ’Balkanski tok’ ’ispod radara’ i u tišini, iako je bilo raznih pritisaka poput pisama Stejt departmenta, ali se na kraju sve dobro završilo, jer je ekonomija pobedila politiku”, izjavio je juče na ovom skupu direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović dodavši da se nada dugoročnom gasnom ugovoru sa Rusijom.

„Neko je prepoznao da odsustvo energije znači odsustvo razvoja. Nadam se da će predsednik Aleksandar Vučić tokom posete ruskom predsedniku Vladimiru Putinu 25. novembra dogovoriti dugoročni ugovor o snabdevanju gasom. To nije samo pitanje tržišta nego i politika. Moramo da shvatimo da rešenje za snabdevanje Evrope gasom ne postoji bez ruskog gasa, bar do 2035. ili 2040. godine. Mislim da su se tu evropske birokrate preigrale. A glavno pitanje danas nije koliko koštaju gas i električna energija, nego da li ih ima, kazao je Bajatović.

Zahvalio je kolegama u Bugarskoj i Mađarskoj, Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću što je taj projekat brzo završen. Podsetio je na to koliko smo plaćali gas 2009. kada ga više od 20 dana nismo imali.

„Bezbednost snabdevanja mora da bude uračunata u buduće pregovore. Naša zemlja do kraja godine potrošiće 23 odsto više gasa nego što su iskazane potrebe javnog sektora i privrede. Gas će sigurno biti tranziciono gorivo, a da li Srbiji treba nuklearna elektrana, da treba”, napomenuo je on i dodao da evropska zelena agenda zbog visokih karbon-taksa preti da nas pretvori u postindustrijsko umesto postkarbonsko društvo.

Spot-tržišta, objasnio je, na kojima je cena gasa proteklih meseci išla i do 2.000 dolara su spekulativna i nelikvidna. I samo dugoročno ugovaranje novih količina gasa prema naftnoj formuli ima smisla. To potvrđuje i podatak da je za 10 godina razlika u ceni po naftnoj formuli i onoj na berzi povećala troškove „Srbijagasu” za 150 miliona evra. „Kod naftne formule je uvek bilo više izvesnosti, dugoročni ugovori su u tom smislu mnogo pogodniji i veća je fleksibilnost. A koliko je pitanje gasa u ovom času važno potvrđuje i to što o tome iz Rusije odgovore više ne daje prvi čovek „Gasproma” Aleksej Miler, već isključivo Putin ili portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Jasno je dakle koliko je gas postao političko pitanje”, rekao je Bajatović.

Insistiranje Evropske komisije na uvođenju i primeni trećeg energetskog paketa nije donelo nikome sreću. „Potrošači, ni u industriji ni u domaćinstvima nisu time dobili jeftiniji gas. Jedino što se dogodilo jeste to da su nestali monopoli, ali su se pojavili oligopoli, što je još gore, kaže on.

Zamislite da je neko ugasio termokapacitete, pa ša bi sada radili, kada nema sunca nema vetra. Odakle da se snabdevamo kada dođe do ovakve nezapamćene energetske krize, zapitao je on.

Naveo je da je sa ruskim partnerom dogovoren model proširenja skladišta „Banatski dvor” na 750 miliona pa na milijardu kubik-gasa, ali da se razmišlja i o novim lokacijama za gradnju drugih skladišta.

„Snabdevanje gasom iz gasovoda TAP, TANAP, ili Azerbejdžana nije dugoročno sigurno. Cilj ’Srbijagasa’ je u ovom času ubrzana gasifikacija Beograda i ostatka Srbije kao i interkonekcija sa Rumunijom, rekao je Bajatović.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.