Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri stambene kule preko puta „Hiltona”

Objekte od 13 i 14 spratova u Kralja Milana na uglovima sa Kralja Milutina i Svetozara Markovića povezane šestospratnim zdanjem sa zelenim krovom predvidele arhitekte, pobednici konkursa za blok između Trga Slavija i parka Manjež

Na delu glavne gradske pešačke trase Kalemegdan–Terazije–Slavija osim palata „Albanija” i „Beograd” i hotela „Slavija” biće i tri stambene kule. Objekti od po 13 i 14 spratova predviđeni su na uglovima Kralja Milutina i Kralja Milana i Kralja Milana i Svetozara Markovića, međusobno povezani nižim šestospratnim zdanjem sa zelenim krovnim parkom. Iza visokih zgrada od kojih je ona na ćošku Kralja Milana i Kralja Milutina dvojna kula sa pešačkim pasarelama, zamišljen je novi javni prostor – gradski ozelenjeni pasaž – koji povezuje park Manjež i pjacetu trga Slavija tako da se formira nova pešačka trasa, paralelna Ulici kralja Milana, zaštićena od saobraćaja.

Takvo rešenje autora biroa „AKVS arhitektura” ovenčano je prvom nagradom na nedavno okončanom međunarodnom urbanističko-arhitektonskom konkursu za deo bloka između parka Manjež i trga Slavija.

– Kule od 13 i 14 spratova, kao dva nova gradska repera na trasi Kalemegdan–Slavija komuniciraju s hotelom „Slavija” sa jedne strane i sa „Beograđankom” sa druge. Deo bloka između njih upušta se nadole i dobija se veliki zajednički krovni park, što omogućava direktno osunčanje svih stanova i unutrašnjosti bloka, kao i neposrednog okruženja – Ulice kralja Milana i hotela „Hilton” preko puta. Važećom urbanističkom regulativom na toj lokaciji predviđena je izgradnja 10 spratova (sa prizemljem), čime bi osunčanje novih prostora i okruženja bilo i te kako ugroženo. Unutrašnjost bloka bi sa istočne i južne strane zaklonio sam objekat, dok ga sa jugozapadne i zapadne već zaklanja masivna zgrada Narodne banke Srbije – objašnjava arhitekta Anđela Karabašević Sudžum, koja je sa timom u kojem su Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Aleksa Bekić, Zoja Milić pobedila na javnom arhitektonskom takmičenju u konkurenciji 14 idejnih rešenja, koliko ih je pristiglo na konkurs.

Bez obzira na to što je reč o izuzetno važnoj lokaciji, na njoj nema objekata od neposrednog interesa za očuvanje, to jest onih koje bi trebalo obavezno zadržati kao vredno kulturno nasleđe. U tekstu programa konkursa navedeno je da su zgrade u Ulici Svetozara Markovića 43, 47 i 49 segment istorijskog ambijenta Beograda, u važećem PDR-u vrednovane kao ambijentalna vrednost i kao takve mogu se zadržati u postojećem stanju uz mogućnost da budu obnovljene i dograđene.

Arhitekte biroa „AKVS arhitektura” opredelile su se za to da zgradi pored buduće četrnaestospratnice u Svetozara Markovića zadrže autentičnu fasadu i da je nadograde za još tri stambena sprata, dok bi tri nivoa ispod bila rezervisana za poslovni prostor.

– Za buduću izgradnju na ostatku parcele predlažemo visinsku regulaciju od ukupno šest spratova, to jest do nivoa novoformiranog krovnog parka, s kulama na uglovima – kaže Anđela Karabašević Sudžum.

U budućem stambeno-poslovnom kompleksu od oko 20.000 kvadratnih metara biće 547 stanovnika, 83 stana i zajednički sadržaji poput bazena i spa-centra, teretane i sale za vežbanje. Garaža sa 250 parking-mesta predviđena je na četiri podzemna nivoa, povezana sa stambenim i poslovnim delovima zgrade, a ulaz u nju je iz ulica Kralja Milutina i Svetozara Markovića. Krov garaže u delu unutrašnjeg dvorišta biće pokriven zemljom i ozelenjen.

Pobedničke ideje trebalo bi da budu osnov za izradu plana detaljne regulacije (PDR) za taj blok. Ali ne samo one, navodi Marko Stojčić, glavni gradski urbanista i član žirija konkursa.

– Nagrađeni radovi poslužiće da se zaokruži taj blok tako što mora da se nađe rešenje za objekat do Narodne banke orijentisan ka trgu Slavija koji učesnici konkursa nisu uzeli u obzir – naglašava Stojčić.

Odluka o izradi PDR-a doneta je prošle godine, a kada on bude usvojen važeći plan iz 2015. biće stavljen van snage. Konkurs je naručila kompanija „Maison Royal” u suvlasništvu proslavljenog srpskog fudbalera i trenera Crvene zvezde Dejana Stankovića, a sprovelo ga je Društvo arhitekata Beograda.

Umesto treće nagrade dva otkupa

Nagradni fond konkursa vredan 30.000 evra raspoređen je tako što je pobedniku „AKVS arhitekturi” pripalo 15.000 evra. Druga nagrada od 10.000 evra otišla je u ruke arhitekata Alena Gvozdenovića – studio „Marguery”, Dušana Milovanovića i Đorđa Avramovića.

Umesto treće nagrade od 5.000 evra dodeljena su dva jednako vredna otkupa za ideje koje su ponudili Sanja Ćirić, Danica Gačević, Mihailo Mandić, Draško Nikolić i Đorđe Petković, čije je rešenje urađeno u okviru firme „Arhinova” i za rad nastao u okviru „Normotic” studija, a autor projekta je Zoran Dmitrović s timom u kojem su Nikola Abramović, Nenad Blagojević, Marija Radojlović i Marija Bjelić.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Andrej
Kada su izbori?
miki
Zasto tako visoke zgrade na toj lokaciji. To izgleda uzasno i zamracuje polako celu ulicu. Beogradjanka je vec dovoljno uzasna i ne uklapa se u ambijent. Ovde treba sve ograniciti na nekih 6 do 7 spratova. Ovo ludilo gradnje ce da unisti Beograd za naredne vekove.
Бата
Конфекцијска безлична "copy-paste" архитектура намењена брзом штанцовању и брзом профиту. Економски, урбанистички и естетски злочин. Срушити сва та дела профитерске градње и подићи користан и стварно леп садржај (било зелену површину, било неки примерен објекат) мора бити део националног плана, ма како дугорочног.
teror
dokle vise ova bela i braon, zar je Beograd osudjen na ove dve depresivne boje
ahda
Nastavak odevanja u vasarsko ruho. Hoce li biti i pevajucih lampica?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.