Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MILICA BAKIĆ-HEJDEN, profesor religijskih studija

Kad zabruji tišina velikog Jednog

Prevod ahimse kao pasivnog otpora zavarava jer tu nema ničeg pasivnog. Naprotiv, to je aktivno suprotstavljanje zlu u svakom obliku, ali nenasilnim sredstvima
(Фото: приватна архива)

Knjiga Milice Bakić-Hejden „Hinduizam, mnogo buke oko Tog Jednog”, u izdanju „Geopoetike”, predstavlja problemski i istorijski uvod u hinduizam, u kojem se na sveobuhvatan način razmatraju svi bitni konstitutivni elementi ove velike svetske religije, kako je to naglasio recenzent izdanja prof. dr Milan Vukomanović. Ovo delo ne samo da predstavlja osnovne pojmove i ideje hinduizma već i savremene probleme kao što su politizacija i religijski nacionalizam. Milica Bakić-Hejden diplomirala je na Odseku anglistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala. Posle studijskog boravka u Indiji i odbranjene doktorske disertacije, postala je predavač na Odeljenju za religijske studije Univerziteta u Pitsburgu. Njen naučnoistraživački rad obuhvata antropološke i religijske teme vezane za Balkan i Indijski potkontinent.

Šta sve, pored religije i indijske kulture, označava pojam hinduizma i otkuda šekspirovski prizvuk u podnaslovu vaše knjige?

Danas taj pojam označava jedan složeni religijski fenomen: jednu od najstarijih „neprekinutih” religijskih tradicija koja je stvorila civilizaciju jedinstvenu po svojoj raznolikosti kao i sposobnosti da u postojeće apsorbuje novo i strano, dajući mu pritom svoj pečat. S druge strane, sam naziv ove svetske religije na neki način pokazuje njegov razvoj od geografskog (prvobitno vezanog za reku Ind), preko demografskog (odnosio se na populaciju koja je živela južno od reke Ind), pa do religijskog (s prodorom muslimana na potkontinent) i sve do kulturno-religijskog (sa dolaskom evropskih kolonijalnih sila, pre svega Britanaca). A što se tiče šekspirovskog prizvuka u podnaslovu, hinduizam je bučan i u doslovnom i u prenosnom smislu. Kad ulaze u hram, vernici zanjišu zvono na ulazu da „probude” božanstvo kom je hram posvećen, u hramu brahmanski sveštenici napevaju molitve, a često ima i grupnog pevanja sa ili bez instrumenata. Još su bučnije procesije oko hramova praćene bubnjevima i raznim duvačkim instrumentima, plesom i slično. A u prenesenom smislu ta buka se odnosi na mnoštvo bogova hinduističkog panteona koji su pojavni oblik tišine tog Jednog, Apsoluta.

Zbog čega ste, osim želje za upoznavanjem indijskih religija, bili privučeni ovoj velikoj zemlji, punoj protivrečnosti?

U stvari, mene u to vreme nisu toliko zanimale religije Indije koliko njen drevni jezik sanskrit, koji sam počela da učim u Institutu za strane jezike od profesora Radmila Stojanovića. Zanimale su me i sanskritska poetika i filozofija, koja, doduše, dobrim delom jeste religijska, kao i ono što sam čitala o Indiji, poezija Tagore i drugo. Zato sam poželela da odem i studiram u toj zemlji protivrečnosti, kako vi rekoste, mada mnoge zemlje imaju svoje protivrečnosti, samo su nam neke prihvatljivije od drugih.

Ono što je zapadnom čoveku najteže da pojmi u načelu ahimse, principa nepovređivanja života uopšte, jeste i pasivni otpor, koji je primenio Mahatma Gandi u svojoj antikolonijalnoj borbi. Da li ovaj princip u svojoj suštini predstavlja srž konačne revolucije, budući da su i Gandi, kao i Martin Luter King stradali primenjujući ga?

Princip nenasilja ili ahimsa prisutan je u više religija Indije, pre svega u džainizmu i budizmu, kao i u nekim oblicima hinduizma. Gandi ga je proslavio, da tako kažem, to jest primenio u političke svrhe, kao jedno od glavnih načela svoje antikolonijalne borbe. Taj prevod ahimse kao pasivnog otpora zavarava jer tu nema ničeg pasivnog. Naprotiv, to je aktivno suprotstavljanje zlu u svakom obliku, ali nenasilnim sredstvima jer se život vidi kao vrhunska vrednost, koja se ispoljava u odnosu jednog čoveka prema drugom, ali i prema ostalim živim bićima. Za ahimsu je potrebna unutrašnja snaga koja se hrani visokim moralom i razvijenom svešću.

Kako je u novijoj istoriji bilo zastupljeno slobodno tumačenje indoevropskog porekla, Arijaca, sanskrita, pa i simbola svastike?

Bilo je i još uvek ima dosta nerazumevanja tzv. arijevskog pitanja. Sama sanskritska reč arja znači plemenit i odnosi se na jezik kojim su govorili ljudi koji se pojavljuju u dolini Inda, sredinom drugog milenijuma pre naše ere. To je dakle lingvistička, a ne rasna kategorija. U Nemačkoj u 19. veku stvoren mit o germanskoj arijevskoj superiornosti baziranoj na sličnosti nemačkog jezika sa sanskritom. To je vrlo složeno i ne može se u nekoliko rečenica objasniti. A drevni simbol svastike, star više od 5.000 godina, nacisti su iskrivili i zloupotrebili u toku Drugog svetskog rata, a i danas ga u svom neznanju ili fanatizmu koriste kojekakvi ekstremisti.

Na koji se pak način kult Rame oslikava u političkom životu Indije? Uopšte, kako se u indijskoj kulturi prožimaju mit, istorija i politika?

Kult diviniziranog epskog junaka Rame ušao je u političku imaginaciju hinduista kada su se s prodorom i učvršćivanjem islama, između 11. i 13. veka, kraljevi na severu Indije osetili ugroženim i osvajače identifikovali s Ravanom, demonskim kraljem iz čuvenog epa Ramajana. Sebe su, naravno, videli kao Ramu ili pravednog vladara koji čuva poredak stvari. Dinamika odnosa između hinduista i muslimana je varirala od izuzetnih indo-islamskih sinteza u arhitekturi, nauci i umetnosti do tenzija i sukoba. Rama je u poslednjih nekoliko decenija bio zloupotrebljavan od strane religijskih hindunacionalista, koji ga koriste za obračune s muslimanima, a koji vekovima žive u Indiji.

Kako tumačite popularnost joge i meditacije u zapadom svetu?

Ta popularnost je posledica globalizacije indijskih religija, koja je delom posledica kolonijalizma. Takođe, interesovanje za Istok u pop-kulturi šezdesetih godina 20. veka deo je toga. U Indiji su pre sto godina započeta istraživanja o uticaju joge na zdravlje, za koje su se potom zainteresovali američki naučnici. Na Zapadu se i joga i meditacija razvijaju u drugačijem kontekstu i na razne načine. Tome su doprineli i razni gurui, od kojih su neki autentični predstavnici svojih tradicija, a neki šarlatani.

Na završetku vaše knjige nalazi se strašna i lepa epizoda sa zmijom. Da li je ona u neku ruku odredila vašu budućnost?

Da, na kraju knjige dala sam odlomke iz svog dnevnika i prvog susreta sa Indijom davne 1978/79. godine da bih pokazala da je baviti se naučnim istraživanjem ovog tipa svojevrsna avantura, kako intelektualna tako i životna. Priča o mom bliskom susretu s kobrom može se shvatiti kao jedna ilustracija toga.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

@kosta
Nije bilo Interneta...
Коста
А ко је створио интернет? Ни кинеска, ни египатска, ни индијска, ни јуђно или северо америчка илиа фричка кукутра. А о аустриалији д ане говоримао. На жалост све су то dead-end културе. Све што је напредно долази из Европе.
Коста
Једна од најстаријих кулутура на свету, настарија писана религија, и шта су дали свету? Медицину, електрику, бољи живот, ационе, аутопутеве, демократију, људска права, итд? Ништа од тога.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.