Nedelja, 16.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Narodna banka Srbije o rastu inflacije i njenom daljem kretanju

(Фото М. Спасојевић)

Rast međugodišnje inflacije u avgustu i septembru na 4,3, odnosno 5,7 odsto respektivno, rezultat je niske uporedne baze iz 2020, skoka svetskih cena energenata, slabije poljoprivredne sezone zbog suše tokom lenjih meseci i posledičnog rasta cena neprerađene hrane, kao i faktora „uvezenih” iz međunarodnog okruženja, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).

Povodom različitih interpretacija o kretanju inflacije u drugoj poloivini 2021, iz NBS-a predočavaju da prosečna inflacija u Srbiji u periodu januar-septembar iznosi 3,0 posto u odnosu na isti period prošle godine.

Ističu takođe da se gotovo dve-trećine rasta inflacije u septembru, ili čak 3,6 procentnih poena, odnosi na faktore na koje monetarna politika ne može da utiče svojim instrumentima - referentnom kamatnom stopom, politikom deviznog kursa i ostalim instrumentima, te da bi zaoštravanje monetarne politike radi suzbijanja inflacije u ovom trenutku bilo štetno i za privredu i za građane.

Iz centralne banke preciziraju da se u septembarskoj inflaciji čak 1,8 procentnih poena odnosi na cene neprerađene hrane, koje su međugodišnje skočile za 17,9 posto, zatim 0,8 procentnih poena se odnosi na cene prerađene hrane koje su porasle za 3,7 odsto, dok se 1,0 procentni poen odnosi na cene derivata nafte koje su povećane za 16,3 posto međugodišnje.

„Sve navedeno su uglavnom faktori na strani ponude, odnosno faktori koji su prisutni i u ostalim zemljama sveta i koji su 'uvezeni', odnosno nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta”, konstatuje se u saopštenju.

Ako bi NBS reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike, uspela bi da ostvari neznatan uticaj na faktore poput cena hrane i energenata, ali bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi, jer bi, između ostalog, značajno usporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje, koja je direktno povezana svim ekonomskim parametrima u zemlji, uključujući i ukupan poslovni ambijent i životni standard stanovništva, dodaju iz centralne banke.

Dalje podsećaju da NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti, prenosi agencija Tanjug.

„Poređenja u kojima se sugeriše da bi NBS trebalo da postupi slično centralnim bankama u nekim zemljama okruženja, mogu da dođu samo od dela javnosti koji ili ne prati rad NBS, ili namerno prećutkuje činjenice. Tačno je da su neke centralne banke u okruženju već pooštrile monetarne uslove - to je uradila i NBS”, piše u saopštenju.

U tom kontekstu se ukazuje da je NBS prestala da obezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu i tako pooštrila uslove i situaciju likvidnosti.

„Od oktobra smo u potpunosti prestali sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima (kamata 0,10 post0)”.

NBS dodaje da je u potpunosti iskoristila fleksibilnost monetarne politike koju ima i bez promene referentne kamatne stope (i koridora kamatnih stopa) efektivno pooštrila monetarne uslove povećanjem izvršne repo stope sa 0,11 na 0,27 posto, kojom se de fakto sprovode operacije povlačenja likvidnosti.

Razlike koje postoje po pitanju pooštravanja monetarnih uslova u različitim zemljama, vezane su pre svega za nivo bazne inflacije, odnosno za ocenu da li ima, i u kojoj meri, prelivanja rasta cena hrane i energenata na baznu inflaciju.

Bazna inflacija, koja je u nekim zemljama viša od ukupne inflacije, u Srbiji se od početka godine kreće na nivou od oko 2,0 posto, čemu je u najvećoj meri doprinela stabilnost deviznog kursa koju smo očuvali čak i u najtežim okolnostima pandemije i do sada nezabeležene globalne zdravstvene i ekonomske krize, napominje NBS.

Imajući u vidu globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koju treba očekivati na nivou cele 2021. godine kreće se u rasponu od 3,5 do 4,0 posto, poručuju iz NBS.

„Kada je reč o inflaciji u decembru u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema preliminarnim projekcijama u ovom trenutku očekujemo da se kreće u rasponu između 6,0 i 7,0 procenata. Pri tome, podsećamo da je međugodišnja inflacija u decembru prošle godine iznosila 1,3 posto, odnosno bila je ispod donje granice ciljanog koridora, pa je zbog niske baze i bio očekivan njen nešto viši nivo krajem ove godine”, navode iz centralne banke.

Očekuju da će se inflacija kretatu na tim nivoima i tokom prvog kvartala sledeće godine, a da će se u granice cilja vratiti sredinom 2022, i da će se u drugoj polovini sledeće godine spustiti na centralnu vrednost cilja od 3,0 posto, uz mogućnost da se nađe i ispod tog nivoa.

Kada je reč o ocenama bivšeg guvernera iznetim u javnosti da NBS sprovodi režim monetarne politike „koji je u suprotnosti sa zvaničnim dokumentima koje naša zemlja ima”, iz NBS stiču da relativna stabilnost deviznog kursa i intervencije na međubankarskom deviznom tržištu nisu u suprotnosti sa inflacionim targetiranjem.

Sve više radova svetskih ekonomista, kako dodaju, „hvata korak” sa praksom koju godinama unazad pokazuju određene zemlje u razvoju sa istaknutim nivoom evroizacije/dolarizacije - stabilnost deviznog kursa lokalne valute u odnosu na repernu valutu (evro ili dolar) je od velike važnosti za stabilnost cena i finansijskog sistema.

„Dakle, intervencije su instrument koji dopunjuje kamatnu stopu, a nije u koliziji sa njom. Dodatno, brojne međunarodne finansijske isntitucije i rejting agencije u svojim izveštajima ističu kredibilitet monetarne politike NBS i njen doprinos poslovnom ambijentu i privrednom rastu. A privredu i stanovništvo Srbije ne zanima previše 'šta je u dokumentima', niti kako se rezultati ostvaruju - već da li se rezultati ostvaruju ili ne”, podvalči NBS.

Godinama unazad, devizni kurs dinara prema evru je relativno stabilan, i privreda i građani prilikom planiranja investicija i planiranja potrošnje znaju da će takav i ostati. Zbog toga smo značajno ubrzali privredni rast i udvostručili fiksne investicije. Uprkos pandemiji, prosečan privredni rast tokom dve godine pandemije iznosiće oko 3,0 posto, dok će učešće fiksnih investicija već ove godine dostići 24 procenta bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja zdravu osnovu za rast u narednim godinama, stoji u saopštenju.

Stabilnost kursa bila je i jedan od ključnih faktora da se prosečna godišnja inflacija tokom prethodnih sedam godina kretala na nivou od oko 2,0 odsto, konstatuje NBS, ali napominje da će se u naprednom periodu međugodišnja inflacija na nivou pojedinačnih meseci, još neko vreme kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, ali će prosečna međugodišnja inflacija i u 2021. i u 2022. godini ostati u granicama cilja.

„Takav rezultat biće više nego dvostruko bolji u odnosu na prosečnu godišnju inflaciju koja je u periodu od 2008. do 2012. godine iznosila čak 9,0 posto - preko 50 procenata ukoliko se posmatra kumulativno za pet godina”, zaključuje NBS.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.