Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„STOLEĆE DOBRICE ĆOSIĆA”

Mirio je dve svoje strasti – književnost i politiku

Na tribini u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava” bilo je reči o dometima Ćosićevog književnog dela i javnog delovanja
Добрица Ћосић (Фото Д. Јевремовић)

U svečanoj sali Srpskog kulturnog centra „Sveti Sava” u Subotici, koji od 1994. deluje u obnovljenoj zadužbini Dušana Radića, u središtu grada, održano je veče „Stoleće Dobrice Ćosića”, posvećeno stogodišnjici rođenja ovog plodnog pisca i angažovanog javnog radnika. O Ćosićevom životu i delu besedili su, u punoj dvorani, književni istoričar Milivoje Pavlović i sociolog kulture Zoran Avramović.

Posle uvodne reči književnika Mileta Tasića, koji je podsetio na Ćosićeve boravke u Subotici, i književne programe ostvarene u ovom istom centru, Milivoje Pavlović govorio je o književnom, esejističkom i publicističkom Ćosićevom delu koje, kako je rekao, impresionira i voluminoznošću, i raznovrsnošću, i nivoima estetske realizcije. Pavlović se posebno osvrnuo na domete Ćosićeve nefikcijske književnosti ( dnevnički zapisi, portreti, govori, intervjui i pisma), bez koje se ne može ispisivati precizna kulturna i politička istorija njegove i naše epohe. I iz ovog dela Ćosićevog opusa čita se, naglašava Pavlović, jasna piščeva kritička pozicija, izvesna distanca i doslednost javnog delatnika koji nije mogao da ćuti pred otvorenim pitanjima, problemima i procesima u društvu, bilo da se nalazio u vlasti bilo u opoziciji, u socijalizmu ili postsocijalizmu.

‒ Reč je o svojevrsnom moralnom aktivizmu i duhu nemirenja kojim se nastavlja buntarska tradicija istaknutih srpskih pisaca iz prošlosti, posebno Vuka, Dositeja, Svetozara Markovića i Skerlića ‒ rekao je Pavlović. Prema ovom besedniku, Ćosić je bio i čovek velike epistolarne energije; hiljade njegovih pisama, razaslatih na sve četiri strane sveta, pisanih rukom i u jednom primerku, tek čekaju da budu objedinjene i protumačene.

Sociolog Zoran Avramović osvrnuo se na Ćosićevo političko delovanje u dugom vremenskom periodu i analizirao prirodu modela na koji je ovaj autor mirio (ponekad i razdvajao) dve svoje strasti ‒ politiku i književnost. Ćosićev politički angažman (pored ostalog, godinu dana bio je i predsednik Savezne Republike Jugoslavije) nije bio, primećuje Avramović, lišen unutrašnjih dilema i napetosti. Prema rečima ovog istraživača, Ćosićev javni angažman i političko delovanje izraz su njegovog prihvatanja odgovornosti za ishode kolektivnih pregnuća, kao i Ćosićeve moralne i stvaralačke vere u mogućnost stvaranja pravednijeg društva.

Avramović u bilansu Ćosićevog javnog delovanja posebno ocenjuje pozitivnim njegovu borbu za demokratsko i slobodno društvo, kritiku vlastodržaca, posebno Tita, potom borbu za srpske nacionalne i državne interese i odbranu progonjenih intelektualaca. I u umetničkoj prozi, i u javnom političkom delovanju, Dobrica Ćosić je, zaključuje Avramović, bio svestan svoje pune odgovornosti za javnu reč i iskazao visok stepen moralne doslednosti.

Otvoren naučni skup „Romani Dobrice Ćosića” u SANU

Naučni skup „Romani Dobrice Ćosića” svečano je otvoren juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti povodom obeležavanja 100 godina od rođenja jednog od najplodnijih srpskih književnika, prenosi Tanjug.

Predsednik SANU, akademik Vladimir S. Kostić istakao je ovom prilikom da je prošlo 100 godina od rođenja Dobrice Ćosića i sedam godina od njegove smrti i da će se zbog toga o njegovim romanima govoriti u prošlom vremenu iako neki od njih sada doživljavaju pravu reinkarnaciju radoznalosti.

„Dobrica Ćosić imao je redak dar da sagovornike sluša sa više poštovanja nego što je to sagovornikova priča zasluživala. Potvrdu te pažnje je njegov sagovornik dobijao u vidu ispravnih pitanja kojima bi razgovoru bila vraćena melodija... Uverio sam se vremenom da su ga posebno interesovale priče o problemima o kojima nije ništa znao, ili ne mnogo... Danas mislim da se tada radilo o zainteresovanosti za život”, naveo je Kostić.

Prema njegovim rečima, Ćosić je povremeno imao potrebu da svoje priče, poput pantomimičara, dopuni pokretom ili gestom radi uverljivosti, što je Kostić ocenio kao gest rođenog usmenog pripovedača.

„Dobrica Ćosić nije bio samo pisac već i mnogostrani učesnik savremenog života. Sve je to ostavilo duboke tragove u njemu i sve je sadržano u njegovom opusu u kojem ovaj pisac izrasta u svedoka tog vremena”, izjavila je sekretar Odeljenja jezika i književnosti SANU, akademik Zlata Bojović.Prema njenim rečima, Ćosićevo delo visoko je nagrađivano, pozitivno ocenjivano i kritikovano, kao i njegov autor, koji se smatra poslednjim stvaraocem velikih epskih romana.

Tokom četiri plenarne sednice u okviru ovog maratonskog skupa, u fokusu će biti romani iz svih perioda Ćosićevog stvaranja – „Daleko je sunce”, „Koreni”, „Vreme smrti”, „Vreme vlasti”, „Deobe”, „Bajka”, „Grešnik” i „Vernik”.

Skupu je prisustvovala i ćerka Dobrice Ćosića, Ana Ćosić.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Markovic
I sa njim smo doziveli zvezdane trenutke, da nam se usi jos puse...
zoran stokic
Ćosić slika neuspešnog "kolektivističkog zatvorenog društva" (despotskog/verskog/ nacionalističkog/komunističkog) - budući da u takvim društvima vođe znaju - apsolutno - nepogrešivo - šta je dobro - šta je istina - za kolektiv – čovek je tretiran kao predmet, alat koji se može uključiti ili isključiti, upotrebiti ili baciti. Čovek (individua) je inferioran u odnosu na zajednicu, kolektivni moral ili naciju, u takvom sistemu on gubi samopoštovanje, ne dostiže samoispunjenje, nema priliku da razv
Zoran
Drustvo uopste niej zatvioreno bilo, svi komunisti sveta su bili bliski kao recimo muslimni. Oni se po veri prepoznaju, kao i komunisti. Kominuicko drustvo neij bilo nacionalno, ono je uikidalo nacije, kao sada globalisti. Komuniste je ubila pohlepa, ako sto ce mozda i ove sada globaliste.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.