Nedelja, 16.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako su mladi filolozi uvredili južnjake

Brojne kritike upućene Filološkoj gimnaziji u Beogradu zbog pitanja „Imaš li muke s padežima kao ljudi s juga Srbije“, objavljenog u „Digitalnom rečniku“
Новица Коцић

Slika na kojoj devojka drži knjigu, a pažnju posmatrača privlači pitanje „Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?” istrgnuta je iz niza slika koje povezuju padeži kao tematska celina i iz konteksta objave na instagram stranici projekta „Digitalni bukvar”, čiji je nosilac prestonička Filološka gimnazija. Izdvojena, nespretno formulisana upitna rečenica izazvala je salve negodovanja i osuda dela javnosti – stručnjaka i laika koji su u takvoj objavi prepoznali pre svega lošu nameru ugledne kuće znanja da unizi i diskriminiše. Mnogi kritičari prenebregli su mogućnost da se nehotice i bez zle namere potkrala omaška u radu učenika i nastavnika koji su se usudili da ka digitalnoj pismenosti koračaju javno, pa iako se pred nebrojenom publikom spotaknu o sopstvene noge i ljosnu da ih svi vide jer i iz grešaka se, možda najviše, nauči.

Nema dileme da je formulacija sporna, ako je njena suština isticanje da je govor juga Srbije u svađi s padežima, te se žitelji ovog kraja mogu osetiti uvređeno i etiketirano. Dilema je kud se denula dobra namera uzbunjivača koji su na propust ukazali i odmah ocenili da je „Digitalni bukvar” delo neznalica kojima je digitalna pismenost nepoznanica, a da je namera đaka i profesora bila zla. Salve optužbi ne jenjavaju. Jednako su upitni objava koja ih je izazvala i kaljanje ugleda Filološke gimnazije, koje je usledilo. Odgovorni za rezultate ove ustanove, istini za volju, nisu sedeli skrštenih ruku praveći se da su oštre kritike neosnovane. Škola je, bez odlaganja, uputila izvinjenje svima koji su doživeli neprijatnost zbog objave o padežima, zatim izbrisala sporni post, pa i ugasila stranicu na „Instagramu”. Možda svi iz ove ujdurme možemo nešto da naučimo, da izvučemo pouku i da postanemo digitalno pismeniji.

– Olako puštamo u digitalni etar šta god želimo. Uopšte ne vodimo računa. Bojim se da u ovom slučaju to nije centralno pitanje. Nije ovde stvar digitalnog medija. Centralna poruka koja je ovde u fokusu mogla je da se pojavi i u štampanom mediju. Sporna objava jeste deo digitalne pismenosti koja bi trebalo da bude težište, ali se sve pretvorilo u priču koja je otišla u drugom smeru. To se vrlo lako desi. U tu zamku se očas padne. Kada kreiramo digitalni sadržaj, treba dobro da se preslišamo pre nego što ga objavimo, da na umu imamo kritičku digitalnu pismenost – i kritičku recepciju i kritičku produkciju, u smislu kako primamo informacije i kako produkujemo, da li razmišljamo kojoj ciljnoj grupi su upućene, na koji način ih formulišemo, šta želimo da postignemo porukom. To je ono što možemo da naučimo iz ovog primera – ukazuje u razgovoru za „Politiku” Dobrinka Kuzmanović, doktor psihologije, ekspert za digitalnu pismenost, predavač Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Saglasna je s našom pretpostavkom da fokus treba vratiti na digitalnu pismenost, na to kako se ponašamo u digitalnom okruženju, kako selektujemo informacije, formulišemo i prenosimo poruke primaocima, šta zapravo prenosimo, a šta želimo da prenesemo.

– Ima smisla time se baviti u okviru digitalne pismenosti. Digitalni medij je takav da za vrlo kratko vreme ogromna publika može da vidi, pa i preuzme sadržaj koji smo postavili, čak i ako se obriše posle pet sekundi, neki su ga već videli i preuzeli. Hajde da vidimo šta mi to plasiramo u digitalnom okruženju, da li promišljeno ili olako delimo informacije, da li razmišljamo o potencijalnoj publici, to jest ciljnoj grupi kojoj poruke upućujemo, što je, zapravo, sve deo kritičkog mišljenja u digitalnom okruženju. Sve češće se u stručnoj literaturi govori o kritičkoj digitalnoj pismenosti, da budemo vrlo pronicljivi, pa i mudri. Sreće se i termin digitalna mudrost. Apsolutno bismo mogli da kažemo da objavljivanje spornog posta nije bilo digitalno mudro, ali isto tako verujem da nikakva loša namera nije stajala iza toga. Da li pogrešno formulisan digitalni sadržaj može da nam bude lekcija? Naravno da može – razjašnjava dr Kuzmanović.

Direktorka Filološke gimnazije Dragana Ćećez Iljukić, istupajući u medijima, naglasila je da dovođenje ove škole, njenih profesora i učenika u bilo kakvu vezu sa diskriminacijom nema smisla, da je objavljivanjem samo jednog slajda iz posta posvećenog padežima istrgnuta iz konteksta ideja učenika da priču o padežima, a ne o dijalektima, povežu sa aktuelnim filmom „Toma” o Tomi Zdravkoviću, koji je rodom iz Leskovca, i sa činjenicom da đaci i sami priznaju da svi imaju problema s padežima.

Sporni post je činilo deset slajdova. Da namera đaka nije bila da ikoga uvrede, jasno je svima koji su, osim slike koja je zapalila društvene mreže i ostala zabeležena, pročitali i prateći tekst u kom se navodi da i stranci koji uče srpski jezik muku muče s našim padežima. U komentaru, dalje, stoji i da te muke stranaca ne čude đake kojima je srpski jezik maternji „jer i nas ponekad zaboli glava dok pokušavamo da se probijemo kroz sva ta pravila i izuzetke”. A iskazana je i namera đaka da čitaoce posta liše glavobolje dok menjaju vlastita imena po padežima. Samo, to sad i ko bi hteo ne može da vidi jer je instagram stranica ugašena – privremeno, sudeći po poslednjoj objavi. U njoj ističe da osnovna ideja rečenice koja je izazvala negodovanje nije bila da se ljudi s juga Srbije postave kao suprotnost pismenosti i poznavanju padeža.

– Nijedan dijalekat nije nepravilan. Postoji standardni jezik koji svima zadaje muke mnogim pravilima i izuzecima. A bogatstvo jednog jezika svakako čine svi njegovi dijalekti. To je i predmet ove stranice. Preuzimamo punu odgovornost i poslednju objavu ćemo ponovo okačiti, ali izmenjenu. Želimo da i u budućnosti učimo zajedno – naglasili su administratori instagram profila „Digitalna pismenost”.

 

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Па немају везе благе с падежима! Могу да схватим да се неко гађа с падежима, јер није ишао у школу, али да то чини онај који је завршио и средњу и факултет, извините, НЕ РАЗУМЕМ. Ако не укажемо на такве, па ма колико се љутили, дискриминисан сам ЈА, јер сам "одрадио" СВЕ што је школа од мене тражила, трудим се да то примењујем, а требам да се правим блесав, док слушам говор оног ко је ИСТУ школу завршио, призната му диплома, а прича као да није поред школе ни прошао!!! Извините, не може!
Mile Rad
Jezik je samo pravilan onako kako ga vecina stanovnika upotrebljava. Pa i ako nije 'pravilan', postat ce. I to moze da postane bogatsvo jezika. Mogu da budem tolerantan na sve nase 'padeze' i nepravilnosti, ali mi smeta nepotrebno ubacivanje englezovanih reci u ovom Severno Srpskom jeziku.
Бранко Ср'б Козаковић
Миле, Надам се да већина људи ипак неће говорити онако као пишете (чудан је тај језик?!), и да то неће постати општи говор. Осим "postat ce", и то истицање "северносрпског" опомиње да ипак нисте одавде, али и слути на то да коментар није искрен, већ провокација. Узгред, та мантра о "богатству различитости" овде није примењива - растакање, разилажење, једног језика није богатство већ сведочанство о денационализацији и претапање у суседне културе.
Бранко Ср'б Козаковић
Није црно-бело. У ма ком контексту та изјава ученика је спорна. Али је и спорно извлачење из контекста и учитавање новог или над значења, што је такође овде случај (и притом је феномен сам за себе! - то је пречеста појава). Књижевни језик је важан, падежи, говори, нису погрешни (ружно је када неко истиче "како се у његовом крају `најправилније` говори" - завичајни снобизам). Губљене падежа је млађа појава, балканска. Чување падежаh и лексике (растурчивање пре свега) јесте чување српства.
Милан Лекић
У Америци, Немачкој, Француској - инсистира се на стандардној форми језика. У данашњој Хрватској (Хрватска, Славонија, Далмација), скоро да су успели да елиминишу дијалекатске разлике. А у Србији, последњим "законом о заштити српског језика" чији је иницијатор председник Србије - инсистира се и подстичу дијаллекатске разлике, што је велико богатство српског језика". Дакле, супротно од онога у напред споменутим земљама. Дијалекатска различитост је најчвршћи темељ анимозитета међу Србима. И...?
Земунац
Одакле вам то да се код нас не инсистира на стандардној форми језика? У школама се учи стандардна форма језика без обзира да ли живите на југу, северу, истоку или западу. Богатство једног језика је баш у тој дијалекатској различитости и никакве мере и принуде неће укинути дијалекте у било којој земљи, па ни у тим које ви спомињете. А што се тиче анимозитета не потиче он од дијалекатске разлике, већ од других ствари, које су везане за политику, а не лингвистику.
Vladimirz
"Nema dileme da je formulacija sporna, ako je njena suština isticanje da je govor juga Srbije u svađi s padežima, te se žitelji ovog kraja mogu osetiti uvređeno i etiketirano." Govor juga Srbije jeste u svađi sa padežima, a žitelji sami sebe tim govorom etiketiraju. Neka nauče padeže i standardni srpski jezik za javnu upotrebu, u kući kako im drago. Podrška i pozdrav za učenike Filološke gimnazije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.