Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
LOŠE STANjE PANČEVAČKOG MOSTA

Zabranjeno kretanje vozila težih od 12 tona

I posle dva naša upita u „Putevima Srbije” izbegli su da odgovore na osnovu kojih pokazatelja i procena je nedavno Zoran Drobnjak, direktor ovog preduzeća, ocenio da je bolje da se Pančevački most sruši
Није приоритет за обнову, а из дана у дан пропада (Фото А. Васиљевић)

Decenijama je bio jedini rečni kolos na Dunavu u centralnom delu prestonice i jedina beogradska dunavska veza između starog i banatskog dela grada. Pre nekoliko godina dobio je pojačanje u vidu Pupinovog mosta, ali i pored njega Pančevački most nije izgubio saobraćajni značaj koji je imao decenijama pre toga. Svakog dana preko njega i dalje prolaze brojni četvorotočkaši, teretna vozila, gradski i međugradski autobusi i svakog dana pred očima građana, vozača, pešaka i biciklista, „Pančevac” propada. Sugrađani i deo stručnjaka godinama zbog toga pozivaju da se što pre prione na detaljnu rekonstrukciju, ali nadležni smatraju da za sada to nije neophodno, da je Pančevački most i dalje dovoljno bezbedan i da svakako neće biti rekonstrukcije dok se ne izgradi novi most preko Ade Huje. Ako se zna da je gradnja najnovijih beogradskih saobraćajnica preko reka trajala tri do četiri godine, jasno je da se početak obnove „Pančevca”, ukoliko nadležni ostanu tvrdo pri sadašnjem stavu, ne može očekivati pre 2025–2026 godine. Naravno, pod uslovom da gradnja onog kod Ade Huje počne ubrzo.

A dok se to čeka i dok građani koji svakodnevno prolaze preko „Pančevca” opravdano strepe za bezbednost, iz „Puteva Srbije” stigla je još jedna zabrinjavajuća vest – da je do daljeg preko ovog mosta zabranjeno kretanje vozila čija je masa veća od 12 tona.

Kako u „Putevima Srbije” objašnjavaju, to je učinjeno na osnovu detaljnog specijalističkog pregleda prilaznih konstrukcija Pančevačkog mosta, koje je obavila licencirana projektantska kuća „Mostprojekt”.

– Zbog oštećenja koja su evidentirana pregledom, u konačnom izveštaju, kao jedna od hitnih mera po kojoj je neophodno postupiti, dato je i preusmerenje teretnog saobraćaja ukupne mase veće od 12 tona na alternativne putne pravca. Navedena mera je neophodna kako bi se obezbedila stabilnost i nosivost konstrukcije. U skladu sa zaključkom sa detaljnog specijalističkog pregleda, u saradnji sa gradom, pristupilo se izradi projekta privremene saobraćajne signalizacije za izmenu režima saobraćaja na državnim putevima radi privremenog regulisanja kretanja teških teretnih vozila ukupne mase veće od 12 tona – ukazuju u „Putevima”

Nakon izrade projekta, kako kažu u ovom preduzeću, pribavljeno je rešenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u skladu sa kojim je „Štrabag PZP Beograd” postavio privremenu saobraćajnu signalizaciju.

– Signalizacija je postavljena 25. oktobra. Od zabrane su izuzeta vozila gradskog i međugradskog prevoza. Navedeni režim odvijanja saobraćaja biće na snazi sve dok se ne izgrade nove prilazne konstrukcije na desnoj obali Dunava (beogradska prilazna konstrukcija) – ističu u „Putevima Srbije”.

Ali i posle dva naša upita u „Putevima Srbije” izbegli su da odgovore na osnovu kojih pokazatelja i procena je nedavno Zoran Drobnjak, direktor ovog preduzeća ocenio da je bolje da se Pančevački most sruši i da se umesto njega gradi novi most. Ova Drobenjakova izjava očekivano izazvala je dosta reakcija, uglavnom negativnih, uz opštu ocenu da nije jasno zašto bi se rušio jedan gradski most koji je građen ne tako davno, odnosno u prošlom veku, kada on može da se obnovi. Kao argument za to, kritičari ove Drobnjakove ocene naveli su mnoge mostove u svetu koji su građeni i ranije, a koji su i danas u funkciji.

(Foto D. Jevremović)

Da je besmislen argument o rušenju jednog tako važnog gradskog mosta, nedavno je za naš list istakao i Ljuba Kostić, građevinski inženjer, napomenuvši da je to luksuz i da most treba da se ojača, rekonstruiše i čak možda i proširi.

– Rušenje mosta podrazumeva prekid saobraćaja i u toku rušenja, ali i u toku gradnje novog. Koji grad sebi može da dozvoli takav luksuz? Rušenjem se preseca glavna komunikacija, a glavne komunikacije treba da budu svetinja. A ovaj pravac prema Banatu posebno je važan – ukazao je nedavno Kostić, podsetivši da je „Pančevac” čelični most novijeg datuma i kao takav zahvalan za eventualna ojačavanja, pa i za moguće proširivanje, ukoliko bi se pojačali i njegovi stubovi. To takođe, istakao je Kostić, nije nikakav građevinski problem.

Da nadležni još nisu odlučili šta će definitivno raditi sa Pančevačkim mostom svedoči i nedavna izjava glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića da se rade studije o eventualnom proširivanju ove rečne saobraćajnice pa i o njegovom osposobljavanju za tramvajski saobraćaj.

Podeljena nadležnost

Na Pančevačkom mostu „Putevi Srbije” nadležni su za održavanje prilaznih konstrukcija na desnoj obali Dunava (beogradska strana), obe konzole na glavnoj rasponskoj konstrukciji mosta preko kojih se odvija drumski saobraćaj i prilaznih konstrukcija na levoj obali preko kojih se odvija drumski saobraćaj. Za sve ostalo su nadležne „Železnice Srbije”, podsećaju iz „Puteva Srbije” Prvi dunavski most 1935. godine

Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. Gradnja rečne saobraćajnice sa lukovima i lučnim obalnim stubovima nazvane Most kralja Petra Drugog privukla je pažnju strane javnosti jer je on u to vreme bio među najvećima u Evropi. Jedan od glavnih razloga bila je dužina od 1.526 metara, od čega se nad vodom proteglo čak 1.134 metara. Ali tek što su građani počeli da ga koriste, aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata. Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušli sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja. Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika. Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobađanja Beograda i okupatori prilikom povlačenja. Posle rata obnova je odlagana zbog obima posla. Radovi su krenuli na jesen 1945, i za njih je pre svega bila zadužena Crvena armija. Posleratni most u saobraćaj je pušten 29. novembra 1946. Beograđane je kao takav služio do polovine šezdesetih kada je detaljno rekonstruisan.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kopčanje pozadi
Sve one koji predlažu rušenje mosta preseliti na levu obalu, da uživaju blagodeti u tako blizu grada, a tako daleko...
Иван Грозни
Ми смо изгледа богатији од Америке. Зашто у Њујорку нису срушили Бруклински мост који је много старији од овог нашег? Чак су га и надоградили.
без образа н
рушење је једина реална и рационална опција,улагати у ову руину је чисто бацање новца
Nadzirac
A da Vi strucnjace "opste prakse" malo pazljivije procitajte tekst pre nego sto nesto proglasite ruinom. Problem je u prilaznim konstrukcijma od prednapregnutog betona na desnoj obali, a ne u celicnoj konstrukciji iznad Dunava. Na istoj se nalazi dvokolosecna medjunarodna pruga, 4 kolovozne trake i dve siroke pesacke staze a sve to je u dobrom stanju sa mogucnoscu rekonstrukcije - prosirivanja. Suluda je i sama pomisao takvu konstrukciju srusiti osim ako nije sklona padu, a to ovde nije slucaj.
Један вагон десет тона
Чини ми се да се овде ради о погрешној интерпретацији. Јер, ако ће забрана за возила преко 12 тона да важи све док се не реконструишу прилази мосту са београдске (десне) стране, онда се не ради о дотрајалости моста, већ о дотрајалости накнадно конструисаних прилаза, и то у два наврата, чини ми се 1960-их и 1970-их. Треба узети у обзира да је овај мост тренутно једина железничка (теретна) веза између Београда и Новог Сада, Будимпеште, Букурешта и Загреба.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.