Bude se stara žarišta potresa u Šumadiji

Ako vas je zabrinuo kragujevački zemljotres, razmišljajte o kući u kojoj živite, a ne kada će se dogoditi sledeći potres i koje će jačine biti. To je poruka, ili savet, seizmologa s kojima smo razgovarali sročena u jednu rečenicu. Kako kažu, ne može se predvideti kada će se zemljotres dogoditi, iako je stručnjacima odavno dobro poznato i na kojim područjima oni mogu da se jave i kolike bi jačine mogli da budu.

Nemojte se plašiti zemljotresa, oni su prirodna pojava s kojom smo živeli i s kojom ćemo i u budućnosti živeti, ali raspitajte se u kakvom objektu stanujete i da li je on sagrađen tako da može da izdrži potrese, kaže za „Politiku” Branko Dragičević, v. d. direktora Republičkog seizmološkog zavoda.

– Objekti štite ljude u zemljotresima, ali u onima koji su manje ili više ranjivi na ovu prirodnu pojavu događaju se povrede i smrtni ishodi, i to u 80 odsto slučajeva. Na sajtu zavoda postoji karta Srbije na kojoj građani mogu da vide u kojoj zoni žive i šta mogu da očekuju, pa da u zavisnosti od toga, ako je potrebno, dodatno ojačaju objekte u kojima stanuju. To je za njih ključno i to je efikasan način na koji se mogu zaštititi od zemljotresa – objašnjava Branko Dragičević.

Zemljotres u Kragujevcu, kako dodaje, bio je manje magnitude i nije izazvao materijalna oštećenja, osim onih manjih, na zgradama koje su inače bile ranjive.

– To nije zabrinjavajuće niti neočekivano za to područje. Ali, taj zemljotres je samo bio opomena da živimo na nesigurnom tlu i da treba da razmišljamo o zaštiti objekata koji su ranjivi – ističe Dragičević.

Šumadija je područje u kojem su se događali jaki zemljotresi i sigurno će se događati i u budućnosti, komentariše kragujevački potres, ali i onaj prethodni u Mladenovcu, seizmolog Slavica Radovanović, nekadašnja direktorka Republičkog seizmološkog zavoda, sada penzioner. Ona za „Politiku” dodaje da je to od 1929. četvrti ili peti jači zemljotres na ovom području.

– Od 1931. do 2001, 70 godina, bilo je jedno zatišje, a onda se dogodio zemljotres kod Barajeva magnitude 3,7 stepeni, a nešto pre toga kod Velike Krsne. Mi smo još tada rekli da je ovaj prostor aktivan, da se polako budi. Ponovo smo imali jedno zatišje, s pojavom slabijih zemljotresa i onda se dogodio ovaj kod Mladenovca, a neposredno za njim i zemljotres u Kragujevcu magnitude 3,9 stepeni. Kada se u nekom prostoru u kojem dugo nije bilo zemljotresa pojavi relativno slab zemljotres i on tako brzo provocira zemljotres magnitude 3,9 stepeni, onda to znači da je u tom prostoru skupljeno dosta seizmičke energije. I da lako može da se povuče lanac velikih događaja – kaže Slavica Radovanović.

Kako ističe, ne bi trebalo zaboraviti ni prethodne zemljotrese velike snage u okruženju, u Petrinji i Albaniji.

– To svedoči da se na čitavom Balkanu, i to u Petrinji posle 100 godina, u Albaniji posle nešto više od sto godina, bude žarišta koja su bila aktivna početkom 20. veka. A slični prostori učestvuju u sličnim događajima. U Krupnju se tako dogodio zemljotres između 1900. i 1910, kada je bio i u Petrinji, što nije slučajno jer njih spaja jedna zona, a na rubu te zone je Šumadija. Moguće je da se u narednih desetak godina u sklopu povećane seizmičke aktivnosti na Balkanu i kod nas dogodi jači zemljotres – ističe naša sagovornica.

Dodaje da kada govorimo o jačini tog zemljotresa, vezujemo se za ono što je bilo, seizmologija gleda šta se dogodilo već na tom području i na osnovu tih modela zaključuje šta se može desiti.

– U Petrinji se dogodio zemljotres sličan ovom današnjem u pogledu jačine. Dakle, moguće je očekivati zemljotrese slične tim koji su se dogodili. U geološkom smislu naše vreme je beznačajno malo i nerealno je očekivati da će se seizmotektonska situacija dramatično promeniti u tako kratkom vremenu. Tako da mi u smislu tih maksimalnih zemljotresa ostajemo na tom nivou koji je bio – zaključuje Slavica Radovanović.