Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tamburaška praksa upisana u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije

Svira se najčešće u bandama ili ansamblima do osam muzičara i u malim orkestrima sa osam-petnaest članova, dok se veliki orkestri pojavljuju u novije vreme kao institucionalizovane forme
Тамбураши код чесме „Четири лава” у Сремским Карловцима (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – Tamburaši i tamburaška praksa „najmlađi” su u nizu upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Na toj niski bisera naše baštine, koja počinje slavom kao ritualnim porodičnim praznikom, a dalje se na njoj nižu đurđevdanska molitva, pastirsko jelo belmuž, izlivanje i paljenje ratarskih sveća, pirotski kačkavalj i ćilimarstvo, filigranski i drugi tradicionalni zanati i običaji, tamburaši su pod brojem 54.

U registar su upisani u oktobru, odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, na inicijativu etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine, a prikupljanje dokumentacije za upis počelo je krajem 2019. godine. Tamburaška praksa je ovde opisana kao grupno muziciranje na trzačkim instrumentima i deo tradicije modernog doba, približno poslednja dva veka, pre svega u Vojvodini, kao i na područjima Kragujevca, Šapca, Beograda i drugih gradova i mesta.

Svira se najčešće u bandama ili ansamblima do osam muzičara i u malim orkestrima sa osam-petnaest članova, dok se veliki orkesti pojavljuju u novije vreme kao institucionalizovane forme. Instrumenti se nazivaju: prim ili bisernica, a-basprim (a-brač), e-basprim (e-brač), tamburaško čelo, kontra (bugarija), tamburaški bas ili begeš, stojeće tamburaško čelo (kiš-begeš).

Umeće kod tamburaške prakse nije samo u sviranju. To je i pevanje, komponovanje, aranžiranje pesme za ansambl ili orkestar, pa i izrada i popravka instrumenata. U kafanskom ambijentu, to je i poseban odnos sa publikom. Uz tamburašku muziku se obeležavaju rođenja, slave i svadbe, pa i poslednji ispraćaj čoveka. Svoje znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama.

„Bez obzira što tambura jeste u obrazovnim institucijama na niovu nižih muzičkih škola, tako i srednjih muzičkih škola, doživećemo da jednog dana bude izučavana i na visokoškolskim ustanovama. Ona će nesumnjivo ostati u narodu, jer je iz naroda i ponikla”, kazao je predsednik Saveza tamburaških društava Vojvodine Bojan Trenkić koji je u Muzeju Vojvodine prisustvovao događaju povodom upisa tamburaške prakse među elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa.

On kaže da je za tamburaška društva taj upis istorijski događaj od neprocenjive vrednosti jer su institucije države prepoznale ulogu tambure i ove muzike koja je u kulturi Srbije i van nje. Uveren je da je budućnost tamburaške muzike svetla zahvaljujući plejadi umetnika u protekla dva veka, kao i mladim naraštajima.

„Ovo nije moj pristrasni tamburaški stav, nego stav svih ljudi, poštovalaca našeg velikog dela muzičke baštine, a to je u svakom slučaju tambura. Tambura na najverodostojniji način predstavlja i pronosi slavu ne samo tamburaške muzike, nego i tradicije ovog podneblja, koju deli ne samo srpski narod, nego i svi ostali”, ističe.

Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije objašnjava da je za upis u registar najpre potrebno da zajednica koja je nosilac tog elementa iskaže nameru za time, nakon čega se priprema dosije sa obrascem i saglasnošću nosioca nasleđa.

„Neophodno je da kroz taj dosije pokažemo da su zajednice zaista zainteresovane za očuvanje tog elementa i da će prihvatiti mere očuvanja koje je potrebno definisati, ali isto tako u dosije ulaze video i fotodokumentacija koja svedoči o životu tog elementa u sadašnjem trenutku”, navodi ona i napominje da je važno znati i o tome kakvo je ovo nasleđe danas da bi se pratile promene i donosile mere očuvanja, među kojima su i edukacije i radionice.

Direktorka Muzeja Vojvodine Tijana Stanković Pešterac kaže da pojam nematerijalnog kulturnog nasleđa deluje možda maglovito i da ljudi nisu svesni šta sve može da podrazumeva, ali da se ovaj muzej bavi i time a ne samo čuvanjem i zaštitom predmeta našeg nasleđa.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Kao slovenački pršut...smešno.
komentar
Cool, bilo bi lepo da zasviraju u Skadarliju, jer "orkestri" koje trenutno unajmljuju kafane nemaju veze sa starogradskom muzikom niti umeju sa gostima.
Bob Petrovich
...nek me svuda prate s pesmom rujna vina osam tamburaša Janike Balaša... Odlična inicijativa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.