Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KO ĆE TRČATI PREDSEDNIČKU TRKU

Opozicioni snovi između cenzusa i drugog kruga

Spekuliše se s imenom Marinike Tepić kao mogućim predsedničkim kandidatom, koja se najbolje kotira u Beogradu, ali ne i u Vojvodini, gde je pre nekoliko godina bila deo pokrajinske vlasti
Н. Коцић

Svaka opoziciona politička partija ili koalicija imaće, po svemu sudeći, svog kandidata na predsedničkim izborima 3. aprila sledeće godine. Do sada su najavljene tri predsedničke kandidature, a očekuje se da će do kraja meseca to uraditi i više desničarskih partija i pokreta, ali i da se konačno opredeli deo bojkotaške opozicije. Verovatno čekaju Izbornu skupštinu Srpske napredne stranke, za desetak dana. Kako se očekuje, kao i pre četiri godine, predsednički kandidat vladajuće koalicije biće Aleksandar Vučić.

Većina partija koje će predložiti svoje lidere ima za cilj ne pobedu na izborima, već da najjači politički aduti poguraju njihove izborne liste iznad cenzusa od tri odsto na parlamentarnim izborima. Kao i u svim dosadašnjim predsedničkim izborima, mogu se očekivati iznenađenja koja će prirediti autsajderi koji će kampanju iskoristiti da, pre svega, izađu iz društvene anonimnosti.

Poslednje tri decenije, od povratka parlamentarizma u Srbiju, pokazale su da se vlast smenjuje na predsedničkim izborima. Na njima su rasle, ali i padale i gotovo nestajale partije Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Poslednje mesece deo bojkotaške opozicije potrošio je ne samo u unutrašnjim sukobima već i u pokušaju da pronađe najboljeg kandidata koji bi mogao da izbori drugi krug predsedničkih izbora. Neki kandidati kojima je to mesto preko medija ili izokola nuđeno, kao što su, recimo, predsednik SANU Vladimir Kostić, popularni reditelj Dragan Bjelogrlić i košarkaška legenda Dejan Bodiroga, to su odbili.

Proteklih mesec dana u redovima opozicije održavaju se sastanci iza zatvorenih vrata gde se kuje izborna strategija. Neki lideri pojedinih partija svaki put menjaju mesta gde će razgovarati o izbornim rešenjima, skrivajući svoje izborne adute. Među njima su i partije koje su prošle godine preskočile izbore, očekujući izborna rešenja koja bi im omogućila da, bez ozbiljnije političke borbe, dođu na vlast. Kada im to evropski parlamentarci nisu omogućili, trebalo je vremena da prihvate političku realnost i da krenu s razgovorima.

Moguće kandidature za predsednika Srbije sve do sada bile su obavijene velom misterije, uz nadu da će objavljivanje tih imena dovesti do političkog zemljotresa u našoj zemlji. Iz opozicionih medija tako je pre neki dan procurilo da će predsednički kandidat dela bojkot opozicije biti potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš. Ukoliko nije reč o veštom političkom manevru, čiji je cilj da se od napada tabloida sačuva „pravi” predsednički kandidat, onda se može zaključiti da je to rezultat dogovora Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i Demokratske stranke da njihov predsednički kandidat bude Jeremićev saradnik. A Ponoš kao preduslov da se kandiduje za predsednika Srbije navodi da je potrebno da opozicija na izborima u aprilu bude jedinstvena na svim nivoima.

„Tek tada bih eventualno bio spreman da se saglasim da moje ime bude jedno od imena čiji potencijal za uspeh treba izmeriti”, kaže Ponoš. Lider SSP-a Dragan Đilas uverava da u tom delu opozicije nije bilo konkretnih razgovora na temu ko bi bio kandidat za predsednika Srbije, ali da je Ponoš potreban srpskoj politici jer je častan i pošten čovek. „Cenim ga (Zdravka Ponoša) i zbog činjenice da je više puta pokazao da je spreman da viši cilj stavi iznad ličnog interesa”, rekao je Đilas.

U javnosti se spekuliše i sa imenom potpredsednice SSP-a Marinike Tepić kao mogućim predsedničkim kandidatom koja, prema istraživanjima javnog mnjenja, koja su rađena za potrebe nekih partija koje nisu u vlasti, ima najviše pozitivnih poena u opoziciji. Zanimljivo je da se ona najbolje kotira u Beogradu, što nije slučaj u Vojvodini, gde je pre nekoliko godina bila deo pokrajinske vlasti. A Zdravka Ponoša, o kome se takođe sada spekuliše, do ovog trenutka nije bilo ni u kakvim istraživanjima, pa su njegovom medijskom kandidaturom iznenađeni u DS-u i PSG-u.

I dok deo opozicije čeka da se prvo dogovori o poslaničkim i odborničkim izbornim kvotama, mnogo je jasnija situacija na desnom političkom spektru. Iz koalicije NADA, koju čini DSS, POKS i 25 pokreta, stranaka i udruženja, pozvali su ostale opozicione stranke da podrže lidera DSS-a Miloša Jovanovića kao predsedničkog kandidata. „Dok se opozicija premišlja koga bi za zajedničkog kandidata za predsednika, rešenje im je pred nosom. Miloš Jovanović ima sve osobine koje oni traže i koje Srbija želi”, izjavio je potpredsednik POKS-a, bivši gradonačelnik Beograda, Vojislav Mihailović.

I lider Dveri Boško Obradović odlučio je da se kandiduje na izborima, iako je ostavio mogućnost da odustane od kandidature ukoliko bi opozicija izašla s ozbiljnim kandidatom. Ipak, teško je poverovati da bi Dveri mogle sebi da prišute da podrže tuđeg predsedničkog kandidata jer se ova stranka nalazi na pristojnoj udaljenosti od cenzusa. Svoju predsedničku kandidaturu najavio je lider Republikanske stranke Nikola Sandulović, koji je najavio da će ta stranka učestvovati na predstojećim izborima na svim nivoima i da je uz veliku podršku članova prihvatio da bude kandidat za predsednika Srbije.

Pokret Dosta je bilo (DJB) – Suverenisti saopštio je da će na izborima sledeće godine imati svog kandidata za predsednika Srbije. DJB je u saopštenju naveo da je zadatak svih opozicionih lista da izvedu što više svojih glasača na izbore i da oni glasaju i na predsedničkim izborima. DJB se zalaže sa saradnju koja podrazumeva i dogovor da u drugom krugu predsedničkih izbora, ukoliko ga izbori, opozicija podrži opozicionog kandidata koji dobije najviše glasova.

Sa sličnim razlozima na predsedničku crtu će izaći i Milica Đurđević Stamenkovski, koja bi na taj način mogla da pomogne Zavetnicima da pređu izborni cenzus od tri odsto za koji im, bar prema poslednjim istraživanjima, nedostaje nekoliko desetina hiljada glasova.

 

Hoće li se Tadić kandidovati četvrti put

S više strana se čuje da je Socijaldemokratska stranka (SDS) Borisa Tadića ostala van svih izbornih kombinacija. Bivši šef države u dva mandata, Tadić, najavio je svoju kandidaturu ukoliko se ne pojavi bolji predsednički kandidat na strani opozicije. Ipak, teško je poverovati da će nekadašnji lider DS-a propustiti priliku da po četvrti put trči predsedničku trku jer je, očigledno, to jedini način da pogura svoj SDS prema cenzusu koji se, prema istraživanjima javnog mnjenja, nalazi prilično daleko.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Njegoš
mislim da će sadašnji predsednik Srbije da oduva bilo koga od opozicionih kandidata...
Из угла
Туга је гледати Тадића...Својим ликом стално подсећа где смо требали бити, а кога нам је он довео својом неспособношћу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.