Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Penzioneri razočarani što nema izmene „švajcarske formule”

Ako već sve ostaje po starom primanja najstarijih više ne bi smela da padaju ispod 50 odsto prosečne zarade kao što je sada, jer je to zakonom propisano
(Д. Јевремовић)

Budžetom za narednu godinu koji je pre dva dana usvojila vlada planirano je povećanje penzija po „švajcarskoj formuli” od 5,5 odsto. Uz to je obezbeđen i novac za isplatu 20.000 dinara svakom penzioneru u februaru naredne godine. Kada se to sabere sa ovih 5,5 procenata, to je povećanje u masi za penzije od čak 11,2 odsto, izjavio je Siniša Mali, ministar finansija.

To znači da penzioneri, bar kako sada stvari stoje, ne mogu da računaju na promenu „švajcarske formule”, odnosno na novi način usklađivanje penzija, već ostaje dosadašnji prema kome one sa 50 odsto prate rast zarada i isto toliko rast inflacije. Umesto da, kako su se penzioneri nadali, sa 70 procenata prate rast plata i sa 30 rast cena na malo.

Dakle, najave nadležnih o velikom rastu BDP-a, činjenici da su sve manje dotacije iz budžeta za isplatu penzija, što je sve ostavljalo prostora penzionerima da veruju da će taj novac biti preusmeren na novu formulu, ostaju za neka druga vremena. Za kada, ne zna se.

Sa druge strane ako se ima u vidu nacrt strategije vlade od juna ove godine u kome je bilo jasno navedeno da se u narednom trogodišnjem periodu ne planira promena sadašnjeg načina indeksacije penzija, onda penzioneri nisu ni imali čemu da se nadaju.

Ovaj stav je tada ali i pre nekoliko dana prilikom najave novog rebalansa budžeta podržao Fiskalni savet naglašavajući da je ovo veoma bitno (da se ništa ne menja u naredne tri godine) imajući u vidu da je održiv penzijski sistem jedan od najvažnijih stubova na kojima počivaju javne finansije, a da su se u javnosti već mogle čuti najave izmena „švajcarske formule” u cilju povećanja penzija.

Vlada je tada još nacrtom fiskalne strategije potvrdila da će se pridržavati „švajcarske formule” za povećanje penzija. – Preporučujemo vladi da se dosledno drži ove formule prilikom izrade budžeta za sledeću godinu. Eventualne modifikacije važeće formule koje se sve češće pominju u javnosti nikako ne bi trebalo sprovoditi bez sveobuhvatnih i transparentnih analiza, jer su penzije najosetljiviji i najveći segment javnih finansija. Kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. ostaje glavno sidro za vođenje odgovorne fiskalne politike. Dobra vest je da u 2022. postoji fiskalni prostor za solidno povećanje penzija i plata u javnom sektoru – navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Razlog za takav oprez pravdaju time, da sadašnji trendovi privredne aktivnosti ukazuju da je tokom trajanja epidemije prognoziranje makroekonomskih indikatora i dalje veoma otežano i da su nagle promene trenda i te kako moguće. Na primer, ukoliko se ubrzanje inflacije otrgne kontroli, to bi moglo da ima primetan negativan efekat.

Prof. dr Andrija Savić predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da je iznenađen ovakvom odlukom vlade da se po pitanju „švajcarske formule” ništa neće menjati, jer su nadanja ove višemilionske populacije bila sasvim drugačija budući da im se stalno ponavlja da će im se položaj promeniti čim se steknu ekonomski uslovi. A kako to svakodnevno slušamo, to je sada.

– Ovo očekivanje penzionera je utoliko više opravdano ako se zna da je još pre dve godine najavljivano da će se „švajcarska formula” poboljšati i opet ništa – naglašava Savić.

Upitan da li uopšte ima svrhe obraćati se vladi budući da su o svemu više puta podrobno obavestili i premijerku i ministre finansija i rada, odgovara da neće odustajati jer to duguju penzionerima.

– Kako je planirano 15. novembra bi trebalo da se održi sastanak s resornom ministarkom Darijom Kisić Tepavčević gde će joj se kao gorući problem izložiti upravo ovo – odustajanje države od promene načina usklađivanja penzija. Zamolićemo je da ukoliko već ne žele ništa da menjaju u načinu obračuna penzije onda makar da poštuju zakon koji su sami doneli. To znači da prosečna penzija učestvuje u prosečnoj zaradi sa 50 odsto. Jer „švajcarska formula” ovakva kakva je sada propisuje upravo to a penzioneri su već duže od godinu i po dana ispod tog procenta – navodi Savić.

Savez penzionera podržava svaku jednokratnu pomoć države i to nisu male pare kada se sve sabere, ali to nije dugoročno rešenje, ne ulazi u osnovicu za obračun penzije. Budući da „švajcarska formula” ostaje ista, penzije će i dalje nastaviti da padaju u prosečnoj zaradi a već su sada na oko 45 odsto. To bi bio način da se zaustavi dalji pad udela penzija u prosečnoj zaradi koji za sve kategorije penzionera iznosi 45,4 odsto, s tim što je učešće poljoprivrednih 19,5 procenata, pokazuju statistički podaci Fonda PIO iz avgusta ove godine.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine kaže da nije iznenađen i da se ovo očekivalo još sredinom godine kada je to javno rečeno kroz strategiju vlade da sve ostaje isto u naredne tri godine.

– Problem je što će penzije s istom „švajcarskom formulom” nastaviti sve manje da vrede u odnosu na prosečnu zaradu što nije dobro. Rešenje nije u usklađivanju prinadležnosti dva puta godišnje. I tako bi opet kaskali za platama – smatra Nenadić.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica napominje da je odavno rekao da su ovo samo predizborne priče što se i potvrdilo.

– Ako se zna da su Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet istog stava kao i vlada penzioneri nemaju šta da očekuju. Problem ove formule je što se prilikom usklađivanja koriste podaci stari 18 meseci pa penzioneri žive sa novom inflacijom a penzije su usklađene sa onom od pre godinu dana – objašnjava Tamburić.

Izdaci za penzije su na oko 10,5 odsto BDP-a, a kako su iz Fiskalnog saveta u više navrata navodili ukoliko neko želi da modifikuje „švajcarsku formulu” onda bi ona trebalo da odražava ne samo efekte rasta već i krize, pa ako penzije rastu više kada ide dobro, onda treba i da padaju kada je loše.

 

 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boza
Mladi svoju razocaransot pokazuju tako šte se jednostavno isele iz Srbije.
električar
Sve prazna priča do prazne priče ... Samo da bi se bilo šta pričalo i da bi se ubilo vreme, popunila štampa i medijsko vreme ... Neoboriva suština je u tome da je vlast odavno zaključila da se penzionerima može oduzimati kad god je to nekome potrebno i koliko je potrebno ... I za takvo ponašanje uvek daje neka "obrazloženja" i "stručna mišljenja" ... To se u narodu zove bezočna otimačina od nemoćnih ljudi !!! Nazalost, tu se ništa ne može učiniti jer, "jači tlači" !!!
naravno
Linearna raspodela po 20000 dinara ocigledno je ustupak onima sa nizim penzijama, odnono onima koji su tokom radnog veka manje punili penzioni fond. Pod pretpostavkom da penzija nije socijalna kategorija vec jedna vrsta zaradjene imovine postavlja se pitanje ko i zasto sme da oovako odlucuje o toj imovini. Razlozi mogu biti zaista socijalni ali je onda drzava duzna da tu socijalnu naknadu obezbedi iz drugih izvora a ne iz penzionog fonda za koji je zakonom propisano izrcunavanje visine penzije.
Mučenik
Како да не буду пензионери разочарани у свом вођи, који их неизмерно воли, а то се и показало. Лаже их најмање две године за корекцију егове измишљотине од швајцарские формуле. Мимо устава и закона просечне пензије су пале на испод 45% просечне плате, а кажу треба да буде најмање 50%, a била је и 70%. Ваљда ће се опасуље, да им не купи гласове са 20.000 динара, јефтин им је глас. Он мисли да с тим парама пензионери ће гласати сити?
sloba car
Kako su mimo ustava i zakona prosečne penzije pale?
Лала
Живим од нешто мало изнад-просечне пензије. Без луксуза, али покрива скромне прохтеве и трошкове. Да ли бих волео да је већа, бих. Али морам да будем поштен, ако је решено да се примењује швајцарска формула, било би неозбиљно мењати је. Јер, ако крене инфлација, како се глобално наговештава, онда бисмо брзо тражили да она утиче на пензије више, а раст мање. Држава, ако хоће да буде озбиљна, мора да доноси дугорочне одлуке, да би било могуће правити реалне планове и прогнозе. О тем се ради.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.