Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjA: NUKLEARNA VAKCINA ZA KLIMATSKE PROMENE

Don Kihoti sačuvali obrazovanje kadrova

Oblasti koje se odnose na nuklearnu energiju i dalje se, u manjem obimu, proučavaju na beogradskom ETF-u, Mašincu, TMF-u, kragujevačkom i novosadskom PMF-u
(Фото: Машински факултет у Београду)

Sve su glasnija pitanja hoće li Srbija graditi nuklearnu elektranu kako bi energijom koju dobije iz nje zamenila onu nepoželjnu iz termoelektrana na ugalj, koja nam truje vazduh, a time ujedno i ispunila cilj Evropske unije o dekarbonizaciji do 2050. godine. Nedavno ih je podgrejao i Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, koji se zalaže za ovu ideju i otvoreno govori u javnosti da bi nuklearka zemlji donela ne samo energetsku već i nacionalnu nezavisnost. S druge strane, stručnjaci poput Ilije Plećaša, naučnog savetnika u JP „Nuklearni objekti Srbije”, javno ističu da se već 30 godina na beogradskim visokim školama ne izučavaju nuklearne tehnologije niti školuju stručnjaci za zaštitu od zračenja. I to od donošenja Zakona o zabrani gradnje nuklearnih postrojenja iz 1989. godine. To u medijima naglašavaju i predstavnici Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), koji kažu da je moratorijum zaustavio obrazovanje kadrova na Mašinskom i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu koji bi pratili izgradnju i rad ovih postrojenja, zbog malog interesovanja studenata koji nisu imali perspektivu zaposlenja. „Politika” je, međutim, nedavno pisala o studentima ETF-a koji svojim znanjem žanju medalje po svetu, a i te kako su zainteresovani za nuklearnu energiju, pa se opravdano postavlja pitanje da li uopšte nemamo ovih kadrova i koji su preduslovi da ih odškolujemo ukoliko se vlast opredeli za nuklearku.

Podsetimo, krajem jula ETF-ovci Božidar Obradović, Luka Stančev i Ksenija Dizdar osvojili su glavnu nagradu na takmičenju iz programa Evropske unije „Horizon 2020” i bili najbolji u evropskoj nuklearnoj školi. U delu nadmetanja iz nuklearne energije osvojili su treće, četvrto i peto mesto. Dizdareva, koja na ETF-u studira energetiku, pojasnila je da se pri izučavanju nuklearnih nauka bavi kontrolom zračenja koje je veštački stvoreno radi korišćenja u medicinske ili energetske svrhe. Željna znanja i rada u ovoj oblasti, ona je tada apelovala da se hitno ukloni zabrana izgradnje nuklearki, što je i napisala u projektu na pomenutom takmičenju. Dizdareva ističe da male zemlje mogu da raspolažu nuklearnom energijom, međusobnim udruživanjem ili partnerstvima s velikim zemljama.

– Možemo da imamo manje alternativne reaktore, čija bi proizvodnja bila mnogo jeftinija jer bi se delovi proizvodili fabrički, serijski. Oni su manje snage, daju manje energije, ali i izgradnja traje kraće. Za zemlje poput naše njihova proizvodnja je odlična opcija. Naročito što i kod nas, kao i u svetu, raste potražnja za električnom energijom, a taj zahtev ćemo morati da pokrijemo. A imamo ogroman problem sa zagađenjem vazduha iz starih termoelektrana. Nuklearke su način da rešimo oba problema. Imamo studente zainteresovane da rade u toj oblasti. Za moju generaciju ima mnogo posla u Srbiji, baš zbog toga što s nuklearnom energijom treba da se krene od nule, samo da novim zakonom ukinu taj moratorijum iz 1989. godine – objasnila je Dizdareva.

Prof. dr Milo Tomašević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, otkriva da kod njih postoji Katedra za fizičku elektroniku, koja se pre nekoliko decenija mnogo više bavila nuklearnom energijom. Ali da i sada postoji jedan smer za biomedicinski i ekološki inženjering, na kojem studenti stiču znanja koja bi mogli da koriste i u nuklearkama. To su lekcije iz nuklearne fizike, detekcije i merenja jonizujućeg značenja, primene nuklearne tehnologije u medicini, zaštite od zračenja, principa funkcionisanja fuzionih reaktora...

– Na tom smeru nemamo mnogo studenata. Trenutno je mnogo veće interesovanje mladih za druge naučne oblasti, poput informacionih tehnologija. Ukoliko bi se Srbija odlučila za gradnju ili učešće u gradnji nuklearne elektrane, razmotrili bismo potrebu za obrazovanje kadrova za nju – ističe dekan Tomašević i dodaje da to i nije jednostavno i da se takva odluka nikako ne donosi naprečac.

Na Katedri za termoenergetiku Mašinskog fakulteta u Beogradu i danas obrazuju kadrove iz nuklearnog inženjerstva, ističe prof. dr Vladimir Popović, novi dekan. Ipak, smatra da bi im bila potrebna dodatna specijalizacija u oblasti izgradnje nuklearnih elektrana ukoliko država stane iza stava da se one grade.

– Mašinski fakultet je spreman da se tome prilagodi. Imamo dugu tradiciju obrazovanja pomenutih kadrova, ali su, posle uvođenja moratorijuma 1989, interesovanje i razvoj te oblasti svedeni na manju meru. Kao bivši predsednik UO Instituta „Vinča” uverio sam se da je broj kadrova koji se bave nuklearnom fizikom drastično opao jer su stari radnici odlazili u penziju, a novi nisu zapošljavani. Trebalo bi raditi na ojačanju te kadrovske baze kroz školovanje, a zatim i zapošljavanje. Generalno su u grupi prirodno-matematičkih fakulteta smanjeni interesovanje i broj studenata opredeljenih za pomenutu oblast – ističe dekan Popović.

Prof. dr Maja Todorović, prodekan za međunarodnu saradnju i doktorske studije Mašinskog fakulteta, kaže da oni neprestano prate ono što je u svetu aktuelno i uvode u nastavu u skladu sa zahtevom tržišta. Ipak, za svaki taj proces potrebno je vreme, a naročito za izmene u obrazovanju koje bi se ticale projektovanja i izvođenja radova na objektu od posebnog značaja za Republiku Srbiju, kakva bi bila nuklearka.

Donedavni dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović otkriva za „Politiku” da je svojevremeno, kada je rektor Univerziteta u Beogradu bio prof. dr Branko Kovačević, inicirana ideja o osnivanju zajedničkog studijskog programa Mašinskog fakulteta i ETF-a. Na njemu bi se izučavala nuklearna sigurnost od jonizujućeg zračenja koje emituju nuklearke oko Srbije.

– Nažalost, ideja nije zaživela, a trebalo bi je obnoviti. Morali bismo razmišljati o obrazovanju takvih stručnjaka, ne samo zbog zaštite stanovništva nego i radi praćenja novih tehnologija, ako želimo ravnopravno da razgovaramo sa svetom o nuklearkama – naglašava prof. Mitrović.

Izučavanje oblasti koje se odnose na nuklearnu energiju ovde nije zamrlo zahvaljujući nekolicini pojedinaca, srpskih Don Kihota, kako ih naziva prof. dr Aco Janićijević sa Katedre za tehničku fiziku Tehnološko-metalurškog fakulteta UB. Pored nekoliko kolega sa prethodno pobrojanih fakulteta, tu ubraja i sebe. Pomenuto znanje studentima TMF-a prenose na predmetima Zaštita životne sredine od zračenja i buke, Upravljanje radioaktivnim otpadom i Merenje jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja. Tu tradiciju, kaže, neguju i na beogradskom Institutu za fiziku i kragujevačkom i novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu. Naravno, u nedovoljnom kapacitetu, ali ističe da nije nemoguće da se uz jedan projektovani obrazovni program odškoluju kadrovi za nuklearnu elektranu.

– Ona je Srbiji preko potrebna. Čak su i Italijani dolazili da vide kakve reaktore imamo u Vinči. Dobri su nam stručnjaci u „Nuklearnim objektima Srbije”, gde sam bio i kandidat za direktora. Imamo odličnu saradnju s našim ekspertima koji se time bave u Americi i Nemačkoj, pozvao bih ih u pomoć. Potencijala imamo, ali treba i volje da ne ostane sve na jednoj izrečenoj rečenici zbog aktuelne gasne krize. Za realizaciju takvog projekta potrebno je minimalno od četiri do osam godina. Zalažem se za to da izgradimo svoju veću nuklearku ili mozaik malih nuklearnih elektrana po ruralnim naseljima. Naravno, uz svetske bezbednosne standarde koji su podignuti na najveći mogući nivo – naglašava prof. Janićijević.

 

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan B
I jos nesto,pa zar nije sramotno,sto sam procitao pre neki dan,da Austrija kw zelene struje,da je tako nazovem,placa ili racuna 1:4,a nas EPS planira da bude 1:1...ako to uopste i zazivi...toliko o savesnoj drzavi
Уааа политичари
Нуклеарна енергија је нешто најгоре што постоји на свету. Физиона. Ова са ураном. Зашто? Треба само знати да је време полураспада уранијума 4,5 милијарди година. А пепео из термоелектрана падне, сутра падне киша и нема га. Фукушима је уништила и што је најгоре, и даље уништава планету. Веома је занимљиво тумачење да је много мање људи страдало од нуклеарних електрана него од хидро. Мање више што је занимљиво него је катастрофално нетачно и злонамерно изнето. Све је ово утиацај атомских лобија.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.