Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Palmino ulje preko Srbije u jugoistočnu Evropu

U narednoj fazi naša zemlja bi mogla da postane distributivni centar za ovo ulje, a zauzvrat bismo mogli da izvozimo sveže i smrznuto voće u Maleziju u koju trenutno stižu samo jabuke
(Фото EPA-EFE/Ricardo Maldonado Rozo)

Srbija bi već početkom naredne godine mogla da postane malezijski strateški partner za snabdevanje jugoistočne Evrope palminim uljem. Ovaj proizvod koji je važan sastojak mnogih prehrambenih i kozmetičkih proizvoda dopremao bi se preko Soluna ili Rijeke, što bi skratilo vreme isporuke, tako da Roterdam više ne bi bio glavni distributivni centar u Evropi za palmino ulje koje na Stari kontinent uglavnom stiže iz Indonezije i Malezije.

Nikola Ralić, vlasnik „Miraks agrara”, kaže da je njegova kompanija ovaj posao dogovorila na „Ekspo Dubaiju”, koji se održava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i da trenutno ministarstva dve zemlje dogovaraju detalje sporazuma.

– Dubai je kapija za ostala azijska tržišta kao što su Malezija, Indonezija, Tajland, Bangladeš, što se tiče hrane. Sve više kompanija se okreće tim tržištima. Pojedinačne inicijative su dobre, ali je važna i uloga države. U našem slučaju su se uključili Privredna komora Srbije i Ministarstvo poljoprivrede oko isporuke palminog ulja i verujem da će se uskoro dogovoriti da Srbija postane strateški partner Malezije, koja ima plantaže palmi na 5,4 miliona hektara. U narednoj fazi naša zemlja bi mogla da postane distributivni centar za palmino ulje u ovom delu Evrope. Zauzvrat mi bismo mogli da izvozimo sveže i smrznuto voće u Maleziju u koju trenutno stižu samo jabuke, a naše voće uskoro bi moglo da se nađe i u Indoneziji – navodi Ralić. Dodaje da su ovom azijskom regijom carine zanemarljive i da se očekuje da dođe do potpunog ukidanja.

Ovo je samo jedna od kompanija koja u poslednje vreme pokušava da uspostavi saradnju sa nekom od zemalja iz Saveza država jugoistočne Azije – ASEAN. Region koji čine Bruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mjanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam, nametnuo se svetu kao alternativa za nabavku robe, koja može biti i jeftinije i pouzdanije rešenje, posle skoro dve godine učestalih problema i konstantnih zatvaranja najvećih transportnih terminala u Kini.

Prema podacima Privredne komore Srbije robna razmena naše zemlje sa regionom ASEAN je u prvih sedam meseci ove godine iznosila 346,9 miliona dolara, s tim što se ona pretežno zasniva na uvozu tekstilne robe, obuće, elektronskih uređaja, hard-diskova, procesora, kaučuka, palminog ulja u vrednosti od 321,9 miliona dolara. Tamo izvozimo mineralna đubriva, stočnu hranu, brašno, barut, hrastovo drvo, lim, cigarete.

Dr Katarina Zakić, načelnik Centra za studije Pojasa i Puta, Institut za međunarodnu politiku i privredu, kaže da ASEAN regija može da posluži Srbiji kao jedna od alternativa za snabdevanje. Manje razvijene zemlje ASEAN-a su dugo radile na tome da se njihova struktura ekonomskog razvoja promeni, i da umesto siromašnog poljoprivrednog regiona, postanu region koji će biti poznat po svojoj, pre svega, industrijskoj proizvodnji, u čemu su i uspeli.

– Taj put razvoja nije bio nimalo lak, ali sprovedene reforme, uz solidan priliv stranih direktnih investicija (najviše iz SAD, EU i Japana, a u poslednje vreme i iz Kine i Južne Koreje), pomoći države ali i razvijenih članica ASEAN-a, doveo je do toga da nekadašnje agrarne zemlje sada imaju mnogo više uspeha u industrijskog proizvodnji lake, teške i IT industrije. Sa druge strane, ekonomski razvijene zemlje ASEAN-a su takođe radile na unapređenju svog napretka i usmeravanju ka određenim sektorima proizvodnje, poput elektronike i biofarmacije, u kojima je veća dodata vrednost proizvoda, te su sada i one poznate po tome – navodi Zakićeva.

Naša sagovornica naglašava da svaka od članica ASEAN-a ima svoju specijalnost i proizvode koje izvozi. Usled tog njihovog profilisanja, postali su poznati u svetskoj javnosti kao odgovorni snabdevači i pouzdani partneri. Tako su recimo Malezija i Vijetnam poznati po proizvodnji elektronskih uređaja, Filipini po tekstilu i procesiranoj hrani, Tajland po automobilima i hrani, a kod ekonomski razvijenijeg Singapura reč je o poluprovodnicima i biofarmaceutskim proizvodima.

Ono što još dodatno izdvaja manje razvijene zemlje ASEAN-a jeste i niža cena proizvoda u odnose na one koje u poslednjim godinama nudi Kina. Cena njihove radne snage je niža od kineske i to je razlog što sve veći broj inostranih investitora otvara svoju proizvodnju tamo i što se povećava njihov izvoz.

– Srbija će se kao i ostale evropske zemlje, naći na prekretnici u svom razvoju, pre svega usled globalnih ekonomskih dešavanja koji će sigurno dovesti do promena. Počelo je sve sa pandemijom kovida 19, na to se nastavila ekonomska kriza koje je bila očekivana usled destruktivnih posledica pandemije, a sada se na to sve nadovezuje energetska kriza – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima cene energenata su vrtoglavo skočile, došlo je i još nastaju veliki problemi u lancima proizvodnje i snabdevanja, cene prevoza i transporta su znatno porasle, i to se u globalnim ekonomskim tokovima sve više oseća. Usled toga će kako zemlje, tako i kompanije, tražiti izlaz iz ove situacije, i prilagoditi svoju proizvodnju, snabdevanje i prodaju shodno onome što se dešava na tržištu.

– Većina evropskih zemalja shvata da u ovakvim kriznim vremenima lanci snabdevanja moraju da se skrate, i mislim da će na primer Evropska unija sada dugoročnije gledati kako da više ne zavisi toliko do azijskog tržišta, kao što će gledati i sa kojim azijskim zemljama uopšte treba da sarađuje. Prema tome, smatram da će i srpski privrednici shodno svim poskupljenjima sirovina i materijala koje su do sada koristili, a koje dolaze iz Kine ili azijskih zemalja, sa poskupljenjima transporta i energije, i te kako pogledati kako se troškovi mogu smanjiti i sa kojim dobavljačima treba da sarađuju – naglašava Zakićeva.

Sa druge strane, države koje su u geografskoj blizini ASEAN-a, poput Kine, Japana, Australije i Južne Koreje, još više će se usmeriti na saradnju sa zemljama ASEAN-a. Blizina ovih država sa svim ostalim povoljnostima (niža cena radne snage, pouzdanost, smanjenje carina, sporazumi) u vremenima potresa u lancima snabdevanja, omogućiće stabilnost i brzinu u snabdevanju.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Митар
Према подацима европске комисије за сигурност прехрамбених производа ЕФСА палмино уље и палмина маст садрже у просеку 3955 микрограма канцерогеног и мутагеног (може да изазове генске мутације) gлицидола по килограму. Поређења ради, сунцокретово уље садржи 269, уљана репица 166 а маслиново уље 15 микрограма.
Нина
Овде у Француској на неким производима (кексови и сл.) пише: "Гарантовано без палминог уља".
Ma sta mi naprica
Ma nemojte kazti!Zemljace koliko dnevno cigareta popusis,ili kafe popijes,rakijica...mastan burek (slastan) i u svemu ima nesto "kancerogeno",to sto ti pominjes palminu mast to se odnosi ako se pregrejava i onda dolazi do otrova kao i u skoro svakom ulju ili masti.
Kontraverza
Gde se uhvatimo bre za sve nesto sto je kontraverzno - palmino ulje se izbacuje iz prehrambenih proizvoda.
Vlasnik firme
Iz licnog iskustva znam da su najbolji distributeri firme i ljudi sa prostora na kojima se roba treba distribuirati. Upravo iz tog razloga su Srbi i srpske firme njbolji duistributeri za JI Evropu i Balkan, jer ih ima po svim tim zemljama i poznaju trziste i njegove navike. Zaboravite distributera "iz Roterdama".
mile
Upravo danas se pojavio clanak u nemackoj stampi gde pise da su naucnici IRB Instituta u Barseloni zakljucili da palmino ulje pospesuje metastaze kod obololelih od raka, znaci moze biti izuzetno opasno.
Dusan T
Ako je neko u Roterdamu odbio da distribuira palmino ulje, to ce biti zato sto to ulje nije dobijeno odrzivim metodama. Krce dzungle, ubijaju orangutane, gaje uljane palme cije ulje sada niko nece da kupi, pa ce da probaju da ga preprodaju preko Srbije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.