Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Opozicija na izborima nastupa u 20 kolona

Prvobitna strategija da se stvori referendumska atmosfera pala u vodu i pre nego što su počeli ozbiljniji razgovori o mogućim predizbornim koalicijama
(Фото EPA-EFE)

Na predstojećim predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim izborima učestvovaće, kako sada stvari stoje, kompletna opozicija. Glasački listić 3. aprila 2022. biće „bogatiji” za nekoliko političkih partija i koalicija, koje su u junu prošle godine preskočile izbore i koje će se, po svemu sudeći, na predstojećim izborima boriti za naklonost birača. Glasači će na izbornom meniju imati bogatu trpezu različitih partija, koalicija i njihovih programa u kojima im se nudi bolja i prosperitetnija budućnost. Opozicija će, izgleda, protiv vlasti nastupiti u dvadesetak izbornih kolona, pa je prvobitna strategija da se stvori referendumska atmosfera pala u vodu i pre nego što su počeli ozbiljniji razgovori o mogućim predizbornim koalicijama.

Kao i proteklih tridesetak godina od povratka parlamentarizma u Srbiju, građani će imati „50 nijansi” desnih političkih opcija koje nikada nisu bežale sa izbornog megdana i tražile izgovore za izborni neuspeh u narodu, međunarodnoj zajednici ili slabom medijskom predstavljanju. Kao i pre godinu i po, na izbore će sigurno izaći pokret Dosta je bilo (DJB), koji izbornu strategiju temelji na borbi za čvrste nacionalne interese. Prema svim ovogodišnjim istraživanjima javnog mnjenja, DJB prolazi izborni cenzus od tri odsto, ali u ovom pokretu moraju da budu oprezni jer su slični rezultati istraživanja bili i u junu 2020, ali su na kraju ipak ostali izvan poslaničkih klupa.

Jedan od aduta ovog pokreta je i to što se zalaže da vakcinacija protiv korone ne bude obavezna. Na izbore će izaći samostalno, a lider i osnivač DJB Saša Radulović navodi kako je zadatak svake liste koja izlazi na parlamentarne izbore da motiviše što više svojih birača da izađu na izbore. „To će se onda pozitivno odraziti i na izlaznost na predsedničkim izborima”, kaže za „Politiku” Saša Radulović. Podseća da DJB od svog osnivanja 2014. smatra da sve stranke treba samostalno da izlaze na izbore i da političke opcije koje ne mogu samostalno da pređu cenzus ne treba da postoje.

„DJB je jedan od stožera okupljanja i videćemo da li će biti potrebe da nekome pomognemo da ne ostane ispod cenzusa. DJB neće praviti koaliciju s bilo kim kome je vlast prikupljala potpise na izborima u junu prošle godine. DJB neće praviti koaliciju s političkim opcijama za koje ’EU nema alternativu’, koje su spremne da ’trguju’ s Kosovom i Metohijom, koji podržavaju migrantsku politiku vlasti, kojima je u redu trovanje naše vode, vazduha i zemlje i guranje naših reka u cevi”, navodi Radulović.

Kao sigurna, po istraživanjima javnog mnjenja, da će na aprilskim izborima proći izborni cenzus, jeste i koalicija NADA, čija okosnica su Pokret obnove Kraljevine Srbije i Demokratska stranka Srbije i gde se nalazi 25 stranka, udruženja i pokreta. Njih podržavaju i nestranačke ličnosti, kao što su akademik Matija Bećković, komandant odbrane Košara pukovnik Ljubinko Đurković i pesnik Blagoje Baković.

Predsednik POKS-a Žika Gojković rekao je da formiranjem ove koalicije šire front stranaka koje smatraju da je „kraljevina na nelegalan i nedemokratski način srušena 1945. godine i da je došlo vreme da se otvori pitanje oblika vladavine u Srbiji, da li treba da bude republika ili kraljevina”. Kaže da građanima nude nadu, kulturu dijaloga, jedinstvo u ključnim nacionalnim pitanjima, a ne svađe, sukobe, uvrede političara i stranačka prepucavanja. „Veliku pažnju posvetićemo veteranima iz ratova devedesetih koji moraju imati dostojanstven život, kao i vraćanju imovine svima kojima je bespravno oteta posle Drugog svetskog rata. Tražićemo da država subvencioniše domaće, a ne strane kompanije”, rekao je Gojković.

I lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj najavio je da će radikali na parlamentarne izbore 3. aprila izaći samostalno. Kaže da u poslednjih četvrt veka SRS nije bila ni sa jednom partijom u predizbornoj koaliciji. „To je naše političko opredeljenje. Sami prikupljamo potpise za izbornu listu, nalazimo novac za kampanju i borimo se za mandate. Moguće je jedino da se s nekom, pre svega patriotskom partijom dogovorimo o zajedničkom izlasku na beogradske izbore”, kaže za naš list Vojislav Šešelj.

Osim ovih partija i koalicija, samostalan izlazak na izbore, ukoliko se nešto drastično ne promeni, najavile su i Dveri, kao i grupacija Zelenih, okupljena oko pokreta „Ne davimo Beograd” i bivšeg gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića. Njima će se verovatno pridružiti i ljudi iz ekoloških pokreta koji su u poslednje vreme organizovali masovne proteste.

A pitanje o broju predizbornih kolona i najboljoj taktici opozicije nije pitanje ličnog utiska, niti su to muzičke želje i pozdravi, već pitanje ozbiljnog društvenog istraživanja. Opozicioni politički lideri i njihove pristalice žive u informativnom mehuru (mahom na „Tviteru”), gde se nalaze najčešće njihovi istomišljenici i stiču lažnu sliku svoje popularnosti. I umesto da bez ozbiljnih argumenata sanjaju o pobedi na parlamentarnim izborima, za njih bi bilo korisnije da svoje hipoteze empirijski provere u saradnji sa ozbiljnim istraživačima javnog mnjenja.

Tek kada tako nešto urade (a deo opozicije to već radi), znaće odgovor na pitanje da li će cela opozicija stati na vrh jedne igle i izaći u jednoj koloni ili će svako po nahođenju lidera da se udružuje sa onima koji su slabiji od njih. Međutim, iskustvo pokazuje da čak i kada bi se pokazalo da je jedna lista najbolje rešenje, teško da bi toliki broj lidera mogao da prevaziđe svoju sujetu. Upravo zbog toga opozicija će gotovo izvesno izaći u više kolona i biće potrebno mnogo truda da izbegnu utisak kako su u otvorenom međusobnom ratu.

finasiranje stranke glavni razlog odustajanja od bojkota

Deo stranaka koje su preskočile izbore prošle godine zvanično još nije odlučio da li će u aprilu sledeće godine izaći na izbore. Možda bi ovaj deo opozicije preskočio parlamentarne izbore da u isto vreme neće biti održani i beogradski izbori, gde prema istraživanjima Demostata ove političke partije imaju neke šanse da ugroze vlast naprednjaka i socijalista. Sagovornik „Politike” koji je blizak koloni koju predvode Stranka slobode i pravde i Narodna stranka, a u kojoj su i Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Pokret za preokret, kaže da se traži modalitet kako objasniti građanima zašto se izlazi iz bojkota, a da uslovi nisu, po njihovim očekivanjima, radikalno promenjeni. Kao razlog navodi da su finansije glavni razlog za promenu odluke.

„Bez novca ne možeš da finansiraš stranku, niti normalno da radiš na terenu bez ulaska u Skupštinu Srbije. Ako ponovimo bojkot iz juna 2020. i ne izađemo na izbore, možemo samo da zaključamo sve odbore i idemo kući”, kaže funkcioner ovog bloka partija. A da ne bi otišli kući, ovaj deo opozicije daleko iza kulisa više od mesec dana vodi razgovore o zajedničkom nastupu na predstojećim izborima. U javnosti je procurilo kako je navodno načelno dogovoreno da predsedničkog kandidata predloži NS, dok bi stranka SSP kandidovala premijera. U toj raspodeli stranačkih karata navodno kandidat za gradonačelnika Beograda biće vanstranačka ličnost s kojom je postignut dogovor, ali se za sada ne izlazi u javnost.

Da razgovori nekadašnjih drugova iz DS-a ne idu baš u najboljem smeru, moglo se zaključiti kada je procurilo da je između ove tri partije došlo do ozbiljnog spora o broju mandata na izbornim listama. Kako nezvanično saznajemo, mandati su podeljeni tako da SSP-u pripadne 50 odsto poslaničkih i odborničkih mesta, dok bi po 25 procenata dobili NS i DS. Međutim, da kampanju ne bi plaćao samo Dragan Đilas, navodno je dogovoreno koliko ko mora da uloži u izbore i da će oni koji to ne urade biti ostati kraći za broj mandata u Skupštini Srbije i Beograda.

Lider NS-a Vuk Jeremić kaže da je jedinstvo opozicije majka svih preduslova za pobedu na izborima. Naglasio je da ako budu podeljeni, da će igrati statiste u tuđoj lutkarskoj predstavi. Govoreći o toku dogovora s drugim liderima opozicije, Jeremić je rekao da trenutno „nismo tamo gde bi NS voleo da budemo” i da ti razgovori predugo traju. „Što se tiče nas, taj dogovor je trebalo da bude postignut još juče”, ocenio je Jeremić.

U ovaj izborni savez niko ne zove Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića, koja će najverovatnije izaći samostalno na izbore. Moguće je da u foto-finišu SDS napravi saradnju sa ideološki srodnom Ligom socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, ali to samo ukoliko izborne ankete pokažu da je to dobro za njihov nastup na izborima. 

Klačar: Ujedinjenje se suviše glorifikuje

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da će opozicija na aprilskim izborima izaći u mnogo više kolona nego u junu prošle godine. Za naš list kaže da je ključno pitanje da li će to biti kolone na svim nivoima i dodaje da će vodeća opoziciona kolona biti okupljena oko SSP-a i NS-a, druga ozbiljnija oko Nebojše Zelenovića i NDB-a, a treća DSS–POKS. Naglašava da ostaje da se vidi šta će biti sa SDS-om Borisa Tadića i Dverima. Ističe da nema nijednog istraživanja javnog mnjenja da jedna kolona nudi tu sinergiju koja može dovesti do političkih promena. „Suviše se glorifikuje ideja ujedinjenja opozicije kao preduslov za smenu vlasti. Broj kolona nije pitanje koje odlučuje o političkim promenama jer do njih može da dođe i kroz više izbornih lista. Ozbiljan nedostatak je odsustvo jedne sveobuhvatnije izborne strategije opozicije na srednji i duži rok. Ne postoji plan za šire opoziciono delovanje koji bi trebalo da odgovori na pitanje da li će do promena dolaziti na jednim izborima ili one treba da se grade kroz niz manjih pobeda”, kaže Klačar i dodaje da oni moraju da odgovore na pitanje da li su spremni za političke promene, kada i s kim.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раде Ковачевић
Опозициона странка која претендује да победи на предстојећим изборима мора бирачима да понуди решења за суштинске друштвене проблеме (Космет, ултиматуми ЕУ, радно законодавство,индустријска политика) која не одликује само то да долазе из опозиционих кругова, у смуслу, сва стратешка решења ће остати иста као до сада, али ће бити боља јер ће их применити опозиција која себе сматра бољом. Тим више ако се зна да су велики делови опозиције дуго били на власти и да су им грађани ускратили поверење.
Vojislav
Ova opozicija ne može čak ni ovu vlast da pobedi
Петар
Њихов проблем је тај што немају никакав план шта би радили са државом, тј. са нама. На сву срећу држава нам доста добро функционише ево већ доста дуго. Граде се путеви, форсирају се наши симболи као ћирилица и слично, хапси се мафија и дрогери, релативно успешно се боримо за Косово. Шта нам више треба за сада?
Hajduk Veljko
Sigurno su vec zaboravili kako su prosli na poslednjim izborima. A, nije bilo davno. Pameti sve manje, a vreme brzo prolazi.
slobodan
Тakozvana opozicija odlično ugra ulogu koja joj je namenjena-daju legitimitet izborima na kojima se zna ko pobeđuje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.