Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Menja li se strategija Amerike prema Srbiji

Za ostvarenje inicijativa u vezi sa BiH i tzv. Kosovom, Vašington će koordinisati diplomatske pritiske i pomoć partijama i pokretima koji bi doveli do političkih promena u Srbiji i RS
Д. Стојановић

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni izaslanik američkog predsednika za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar razgovarao je juče u Sarajevu sa članovima Predsedništva BiH Željkom Komšićem, Miloradom Dodikom i Šefikom Džaferovićem. Njegova poseta je početak inicijative Vašingtona da se reši izborna kriza u susednoj državi, a jedan od spoljnopolitičkih prioriteta SAD u ovom delu Evrope je i promovisanje „republike Kosovo”. Radi ostvarivanja ovih ciljeva Amerika će koordinisati diplomatske pritiske i pomoć partijama i pokretima koji bi doveli do političkih promena u Srbiji i Republici Srpskoj.

U tom pravcu je napravljen prvi korak, jer je nekoliko američkih kongresmena zatražilo od predsednika SAD Džozefa Bajdena da razmotri uvođenje sankcija onima koji destabilizuju zapadni Balkan i bez dokaza su optužili predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je produbio korupciju i da vrši pritisak na medije. Odgovarajući na ove optužbe, predsednik Vučić je najavio da će uskoro više kongresmena u SAD potpisima podržati „srpsku rezoluciju”, nego što ih je potpisalo pismo američkom predsedniku i da to neće biti kongresmeni iz samo jedne stranke, Demokratske partije, što je sa tim pismom grupe senatora slučaj, dodajući da ne prihvata da je Srbija destabilizirajući faktor u regionu.

Kako nova američka administracija vidi Srbiju, njeni građani su saznali 7. februara kada je Bajden povodom Dana državnosti poslao čestitku Vučiću. Pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno je pozvao na međusobno priznanje Srbije i Kosova. „Mi razumemo da je to nova američka politika, bilo je pokušaja da se taj termin nametne kao nešto što je trebalo da prihvatimo kao konačno rešenje i u Vašingtonu. Već sam im jedanput u lice rekao u Beloj kući šta mislim o međusobnom priznanju i moj odgovor neće biti drugačiji”, rekao je tada Vučić i dodao da nije prijatno, jer je jasno da će cela američka spoljnopolitička inicijativa ići u tom smeru.

Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović ističe da je nesporno da SAD imaju strateške geopolitičke interese na Balkanu i posebno u našoj zemlji, a koji su, kako novija istorija pokazuje, suprotni životnim interesima Srbije i srpskog naroda. Za „Politiku” kaže da u sprovođenju strategije čija je suština dominacija, SAD primenjuju najrazličitije metode i sredstva od laskanja i „ohrabrivanja” do ucena, podela, sankcija i vojne sile.

„Ugrađivanje ’svojih ljudi’, kadrova u strukture vlasti, na jednoj, i sprečavanje pozicioniranja protivnika, na drugoj strani, sastavni je deo tehnologije dominacije. Najdirektnije mešanje u kadrovanje zapadnjaka u Srbiji bilo je na delu u vreme puča 2000. i vlasti DOS-a, kada su o strukturi vlade i popunjavanju određenih resora odlučivali američki i ambasadori zemalja Kvinte (poznati sastanci u Klubu privrednika na Dedinju). Zna se i ’doprinos’ generala NATO-a ’za reformu Vojske’. Oni su oterali u penziju sve generale i admirale, učesnike odbrane zemlje od agresije NATO-a 1999. i obezbedili da važne položaje u vojsci preuzmu ljudi koji su im odani. Tako je upropašćena, razoružana i ponižena Vojska, razoren je čitav sistem odbrane, a zemlja lišena najboljih vojskovođa”, kaže Jovanović i podseća da su slične kadrovske (i ne samo kadrovske) „reforme” doživeli gotovo svi resori države, uključujući spoljne poslove, državnu bezbednost i privredu.

Iako smo vojno neutralna i nezavisna zemlja, u mnoge institucije dovedeni su savetnici iz NATO zemalja, napominje iskusni diplomata. Podseća da su tada prozapadni i pro-NATO ministri za inostrane poslove bukvalno proterali najstručnije profesionalne diplomate, ukinuli spoljnu obaveštajnu službu (SID) i šifrovanu komunikaciju sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima, uz obrazloženje da u „demokratski” uređenoj državi nema tajni.

„’Vikiliks’ je pun svedočanstava o ulizičkom ponašanju proameričkih kadrova i njihovom utrkivanju u servilnosti prema američkim predstavnicima. Velike sile ne menjaju strategiju i geopolitiku od jedne do druge vlade, osim taktički i privremeno, ukoliko naiđu na ozbiljnije prepreke. Uz nešto pojednostavljenja, ali zbog fokusiranja na suštinu, može se reći da su njihovi geopolitički i strateški ciljevi i danas isti:’obuzdavanje’, odnosno slabljenje srpskog faktora na Balkanu, produbljivanje i cementiranje postojećih podela srpskog naroda i Srbije kao države, intenziviranje priprema za nova drobljenja naroda i teritorije; promena svesti srpskog naroda, napuštanje nacionalnih, kulturnih, moralnih i duhovnih vrednosti; revizija istorije na štetu srpskog naroda i revizija ili ukidanje rezolucije SB UN 1244 i Dejtonsko-pariskog sporazuma”, navodi Jovanović.

Da je nova američka administracija odlučila da krene oštro u regionu, svedoči i najava imenovanja Kristofera Hila na ambasadorsko mesto u Srbiji, jer je reč o veteranu američke politike, poznatom po oštroj politici i strogom i ne naročito prijateljskom odnosu prema Srbima, koji je razvio saradnju i stekao dobre veze sa sadašnjim američkim predsednikom. Dobri poznavaoci diplomatskih prilika navode da će Hilova reč iz Beograda imati mnogo veću težinu nego reči bilo kog američkog diplomate iz ambasada u Sarajevu, Podgorici i Prištini i nema sumnje da će on biti glavni u regionu.

Da su očekivanja beogradske čaršije od Amerike velika svedoči i činjenica da su dvojica profesora, Vojin Rakić i Aleksandar Fatić, u otvorenom pismu koje su uputili zameniku pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta Eskobaru tražili da Vučić treba da bude optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu za zločine koji obuhvataju seriju ozbiljnih političkih i pravnih zločina.

Da je to, ipak, račun bez krčmara, svedoči što je upravo Eskobar najavio da će američka administracija pokušati da stvari na Balkanu rešava izborima, a ne sankcijama kao glavnim alatom. To je rekao u video-uključenju tokom jedne od tribina održanih u sklopu Beogradskog bezbednosnog foruma, krajem oktobra. „SAD nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu. Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru”, rekao je Eskobar i demantovao navode, a možda i nečije želje, o nasilnoj smeni vlasti u Beogradu i Banjaluci.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da postoji više akcija koje pokazuju da je u toku aktivnost prema Srbiji, posebno kada se pogleda poslednja rezolucija koju je pogurao albanski kokus u američkom Kongresu. „Pre mesec i po dana, gost albanske zajednice je bio Bob Menendez, predsednik Komiteta za spoljne poslove u Senatu i demokratski senator, koji je dao jasnu izjavu u pogledu kosovske državnosti i potrebi da se zaokruži takozvana nezavisnost. Posle toga su krenule demonstracije albanske dijaspore i sada je na stolu to pismo i to je dokaz da je započeta akcija pritiska političke prirode na Srbiju a odnosi se na KiM. Dokaz su i nova kadrovska rešenja, a sa svim što Eskobar najavljuje, to ide do nivoa pretnji i stavljanja u mozaik SAD da u svom mandatu reši dva otvorena pitanja – Kosovo i Bosnu. Ta dva pitanja su došla u fokus američke spoljne politike gde je Amerika preuzela liderstvo da ih reši”, zaključuje Zoran Milivojević.

Anđelković: Uticaj na predstojeće izbore u Srbiji

SAD su spremne da pomognu političkim partijama koje hoće da smanje uticaj Rusije i Kine. Ipak, tolika zainteresovanost Amerike za političke prilike u našoj zemlji nije postojala poslednjih nekoliko godina. Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da će Amerikanci učiniti sve da naša politička scena bude dinamičnija i ne vole kada je ona potpuno stabilna. Za naš list navodi da je njihov cilj da bude što više tenzija i sukoba i da vlast bude što slabija. „Nije reč o simpatijama ili antipatijama, već oni mogu da podrže i one koji im nisu bliski, kako bi se veći broj političkih aktera pitao. Ne verujem da njihovo mešanje može da bude snažno, jer nemaju ni moć ni snagu kakvu su imali nekada. Amerikanci uvek tamo gde nisu završili geopolitički posao izazivaju haos i njihovo mešanje nikako ne može da bude pozitivno”, kaže Anđelković. Treba podsetiti na ne baš diplomatsko prisustvo američkog ambasadora Kajla Skota, u štabu opozicione Demokratske stranke, u izbornoj noći 2016. kada su održani redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Navodno, hteo je da obiđe i izborni štab SNS-a, ali do toga nije došlo zato što je Vučić morao ranije da napusti sedište stranke.

Milićeva: Potpisnici pisma inicirali rezolucije o Srebrenici

Angažovanje kongresmena nije prvi, a sigurno ni poslednji potez nekog od biznismena u Srbiji koji preko lobi grupa za veliki novac pokušavaju da spasu svoj biznis ili da izbegnu zatvor. Tako je pre nekoliko godina Miroslav Mišković angažovao Podesta grupu i skupe vašingtonske lobiste da ga štite od „političkog progona” u Srbiji. I šta je time dobio? Nekoliko stranih listova objavilo je tekstove u kojima je najveći srpski tajkun predstavljen kao žrtva „represivnog beogradskog režima” i to bi otprilike bilo to. Sličan zahtev, motivisan pre svega ekonomskim, ali i delom političkih razloga, povod je za pismo koje je osam kongresmena uputilo predsedniku Bajdenu. U pismu su kongresmeni zabrinuti za političku situaciju u Srbiji i uticaj koje bi takvo stanje moglo da ima na zapadni Balkan i Evropu. U tom dokumentu pominju se „Telekom”, ali i TV Pink.

Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije, kaže da pisma kongresmena u vezi sa određenim globalnim temama ili stanjem u određenim regionima su normalna pojava. Za naš list kaže da oni mogu biti razlog što u njihovim distriktima živi veliki broj ljudi zainteresovanih za ta pitanja i oni žele da ugode svojim biračima. „Pismo osam kongresmena ima sličnost sa pismom kongresmenke iz Teksasa Edi Džonson iz 2017. godine koje je uputila Majku Pensu pre susreta sa predsednikom Vučićem, izvlačeći iz konteksta neke poslovne entitete, a inače je bila predsedavajuća bosanskog kokusa. Interesantno je da su potpisnici ovog pisma ljudi koji su do sada nekoliko puta inicirali rezolucije o Srebrenici sa vrlo čudnim argumentima zbog situacije u Burundiju”, ističe Milićeva i dodaje da to pismo nema nikakav obavezujući karakter.

 

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miroljub
Menja se. Iz loše u još goru..
Цветковић Станислав
Чак су и ове "иницијативе" из Вашингтона лицемерје прве врсте. Наиме, ради се о пројекту одвајања Србије од сарадње са Кином и Русијом. Ништа друго. Довољно је пратити кораке званичника и видети о чему се ради. Покренули су чак план свађања Кине и Русије. Нити Србија ишта може да добије овом "љубављу", нити постоји иједна земља у свету којој је САД помогла. Видели на последњем примеру Авганистана. Са САД се држати подаље и на (великој) дистанци и уз осмех. Ништа више од тога.
Jorge
Mislim da je prevelika pažnja na SAD u medijima u posljednje vrijeme rezultat želje pozicije da umanji snagu opozicije. Nesuvisli komentari, nesuvisle vijesti teško mogu da prikriju fakt da je tek nekoliko mjeseci prošlo od znakovitog Bidenovog pisma.
Drago
"Мења ли се стратегија Америке према Србији" - ako je tako SNS trci zadnji krug.
Od Vojne Krajine
Amerikanci dobro znaju da Srbija nece niti moze priznati Kosovo kao nezavisnu drzavu. Kosovo nemoze biti strana drzava za srpski narod zbog istorijske svjetovne i duhovne dimenzije tog dijema Srbije i zbog svih ubijenih Srba u ustancima protiv turskog zuluma balkansjim ratovima i dva svjetska rata. USA gavranovi koji mozda zele i ratovati nece uspjeti u svojim namjerama . Dakle rijesenje kosovskog problema se mora naci uz postovanje rezolucije covjecanstva odnosno UN.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.