Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Knjiga o Milutinu” premijerno u Zvezdara teatru

Ненад Јездић у представи „Књига о Милутину” (Фото Никола Вукелић)

Ko će da piše o onoj četi đaka što je zalutala u snežnim vejavicama i albanskim planinama i umesto na more stigla na nebesa? Ko to može da opiše? Da je bog ’teo da to ostane zapisano, on bi ovaku sudbinu dodelio kojem pismenijem narodu. Narodu čitljivijem. I narodu manje zaboravnom nego što smo mi...

Ovo su reči Danka Popovića koje je tako nadahnuto beležio u svom romanu „Knjiga o Milutinu” koji će scenski oživeti glumac Nenad Jezdić. Premijera monodrame „Knjiga o Milutinu – deo prvi” po delu Danka Popovića u režiji Egona Savina i u izvođenju Nenada Jezdića je 11. novembra od 19.30 sati na sceni „Bata Stojković” Zvezdara teatra u Beogradu. Reprize su 12, 18. i 19. novembra. Scenograf i kostimograf je Vesna Popović, kompozitor Bora Dugić.

‒ „Knjiga o Milutinu” je u isto vreme duhovni i materijalni testament. Pitam ko su sad naslednici ovog Milutinovog testamenta. Da li ću ja sad to da umnožim, da li će to da naraste, da li ćemo mi izaći misleniji i smisleniji posle ovog komada i slušanja Milutinove priče ili ćemo i sto godina posle njegovog

stradanja i njegovog života i njegove golgote i dalje da srljamo u nešto što ćemo u predrasudama svojim nazivati sopstvenom golgotom? ‒ pita se Nenad Jezdić koji tumači lik Milutina i dodaje:

‒ Albanija jeste bila golgota, ali trebalo je da se tu zaustavi, trebalo je tu da stane, a nekako mi se čini da nije stalo. Golgota naše podele, golgota našeg nerazumlja, golgota naše netrpeljivosti, nehumanosti, nerazumevanja. Naša adaptacija završava komad upravo sa tom podelom koja se posle i pronela do danas. Ovde ljudi i posle sto godina žive nesposobni da oproste, da zaborave i da budu složni.

„Knjiga o Milutinu” je roman sa jasno izraženom antiratnom porukom u kome je predstavljena istorija Srba od sarajevskog atentata na princa Ferdinanda, pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. U svojim razmišljanjima, Milutin Ostojić, običan seljak iz sela Koštunića, iz Šumadije, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. Roman „Knjiga o Milutinu” je objavljen 1985. godine i ubrzo je postao najčitanija knjiga u Srbiji. Ova snažna antiratna priča doživela je tiraž od četrdeset izdanja, prodata je u više od pet stotina hiljada primeraka i tako postala najčitanija knjiga posleratne srpske književnosti, a njen autor proglašen najautentičnijim piscem Srbije i srpskog seljaka.

Slobodan Danko Popović rođen je u Aranđelovcu 1928. godine, završio je Pravni fakultet u Beogradu i od 60-ih godina počeo da objavljuje svoja dela. Najčešća tema njegovih priča i romana bila je novija srpska istorija kroz stradanja i nadanja malog čoveka. Napisao je dramu „Karađorđeva smrt”, koja je snimljena za televiziju „Beograd” 1983. godine, u režiji Đorđa Kadijevića. Autor je scenarija za nekoliko filmova, a najpoznatiji je onaj za film „Hajduk” iz 1980. godine, u režiji Aleksandra Petkovića. Objavio je knjige pripovedaka „Svečanosti” i „Kukurek i kost”, romane „Gospodari”, „Oficiri”, „Svinjski ujed”, „Udovice”, „Čarapići”, „Kuća Lukića”, „Konak u Kragujevcu”... Danko Popović je preminuo 2009. godine u svom rodnom gradu.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic -Wongar
Tokom moje zadnje posete Aramdjelovcu ( 1982 ) razgvarao sam sa Dankom o grupi seljaka iz okolime Arandjelovca koji su gladne 1950g. osudjeni na po visegodisnju robiju jer su podbacili isporuciti drzavi dovoljno zita kao obavezni otkup. Sprovedeni su na zatvoski rad da kopaju put od Decana za Junce prema Albaniji. Polovina njih je tamo i umrela zbog slabe hrana i napornog rada. Medju njima je bio o moj otac Stevan Bozic iz G. Tresnjevice.
баба
Свака част на досећању да се постави на позоришну сцену!
Светлана
Коначно, Милутин у позоришту!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.