Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ramonde – vaskrsavajući dragulj Balkanskog poluostrva

U Botaničkoj bašti „Jevremovac” biće održana izložba i predavanja posvećena „biljkama feniksima” povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu
Наталијина рамонда (Фото проф. др Маја Лазаревић)

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu u Botaničkoj bašti „Jevremovac” Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu biće otvorena izložba „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva”. Otvaranje postavke zakazano je za sutra u 12 časova ispred velikog staklenika i posetioci će moći da je vide do 15. novembra od devet do 16 sati. Na panoima će biti predstavljene biologija, ekologija i fiziologija Natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci ovih vrsta.

Autorke izložbe su prof. dr Maja Lazarević i prof. dr Tamara Rakić, vanredne profesorke Biološkog fakulteta. Dizajn potpisuje Una Korica, dipl. inženjer arhitekture. Na otvaranju izložbe će govoriti prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta, i prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac”.

Natalijinu i srpsku ramondu nazivaju i biljkama koje vaskrsavaju jer opstaju u izuzetno teškim uslovima. Upravo zbog toga Natalijina ramonda je odabrana da bude simbol 11. novembra – Dana primirja u Velikom ratu.

– Ramonda nathaliae Pančić & Petrović i R. serbica Pančić su predstavnice familije Gesneriaceae, koje uglavnom naseljavaju tropska i subtropska područja širom sveta. Njihovi najbliži srodnici žive u Aziji i Africi. U Evropi postoji samo pet vrsta ove familije, sve su endemiti, to jest vrste ograničenog rasprostranjenja. Smatra se da su sve relikti tercijera, biljke znatne starosti („živi fosili”), ostaci tropske i subtropske flore koja je u davnoj prošlosti, kada je klima na ovim prostorima bila vlažnija i toplija, bila mnogo šire rasprostranjena nego danas. Kada je krajem ovog perioda došlo do zahlađenja i počelo ledeno doba, ove biljke su se spustile južnije i na niže nadmorske visine, u staništa kao što su klisure i kanjoni u čijim ušuškanim uslovima su mogle da prežive. Po završetku ledenog doba one su postepeno ponovo počele da šire svoje areale do granica u kojima ih danas nalazimo – objašnjava dr Lazarević.

Vrstu srpska ramonda opisao je Josif Pančić 1874. godine na osnovu biljaka koje je sakupio na planini Rtanj. Nekoliko godina kasnije, dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, koji se iz hobija bavio i botanikom, našao je u Jelašničkoj klisuri i na Suvoj planini biljke veoma slične, ali ne i identične ovoj vrsti. Kako nije bio siguran da li je reč o istoj ili novoj vrsti, obratio se Pančiću, koji je zaključio da su pronašli još jednu novu vrstu koju 1882. godine zajedno opisuju kao Ramonda nathaliae u čast kraljice Natalije Obrenović.

– Obe vrste su višegodišnje, spororastuće, rozetaste biljke, naseljavaju slične tipove staništa – klisure i kanjone u brdsko-planinskim predelima, ali i strme, stenovite planinske strane. Ove ramonde imaju jednu izuzetnu zajedničku osobinu – poikilohidričnost, tako da nepovoljne uslove na staništu, kao što su nedostatak vlage, visoke ili niske temperature, preživljavaju ulaskom u fiziološko stanje u kom se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju. Na taj način gube i do 95 odsto vode. Kada uslovi na staništu ponovo postanu povoljni, one u roku od 48 časova do nekoliko dana ponovo uspostavljaju normalnu metaboličku aktivnost i ozelenjavaju, zbog čega se još nazivaju i „biljke koje vaskrsavaju” ili „biljke feniksi” – kaže Lazarevićeva i ističe da su obe strogo zaštićene vrste u Srbiji.

Faktori koji dovode u pitanje opstanak dveju vrsta ramondi na Balkanskom poluostrvu su brojni: narušavanja staništa usled klimatskih promena i dejstva čoveka, mala brojnost i izolovanost pojedinih populacija, izgradnja brana i mini-hidroelektrana u klisurama i kanjonima, sakupljanje biljaka u naučne i hortikulturne svrhe.

Predavanje uz poštovanje epidemioloških mera

Posetioci koji žele da slušaju predavanje o ramondama potrebno je da se prijave na broj telefona 064/82-37-919 do sutra u 10 sati ili do popunjenosti kapaciteta sale. U toku predavanja obavezno je nošenje zaštitnih maski i poštovanje protivepidemijskih mera. Ulaz je besplatan za studente uz indeks, trudnice, decu do osam godina i osobe sa smetnjama u razvoju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.