Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ALEKSANDAR MADžAR, pijanista

Mi umetnici smo sada brodolomnici

​Celu muzičku branšu je poremetila zabrana okupljanja, a mi skupljamo te krhotine okolo koje su preostale posle svega i gledamo kako dalje da radimo
(Фото: Кристина Асимакопулу)

53. BEMUS

Pijanista Aleksandar Madžar izvešće sve Betovenove sonate za beogradsku publiku do kraja godine, na ukupno osam koncerata u Kolarčevoj zadužbini, i biće to više nego zahtevan poduhvat. Dva resitala u tom nizu, sa Betovenovim delima, rezervisana su za 53. Bemus, tako da je prvi nastup planiran za večeras (10. novembar) u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. A drugi koncert ovog vrsnog pijaniste dogodiće se u ciklusu „Bemus na bis”, 14. novembra u 20 časova na Kolarcu, dan posle završetka Beogradskih muzičkih svečanosti.

Aleksandar Madžar dugo živi i radi u Briselu, a odnedavno i u Hamburgu, gde pored koncertne gradi i pedagošku karijeru. Kao Beograđanin je prve muzičke korake načinio u našoj sredini, prvo kod Gordane Malinović, a sa 14 godina je postao najmlađi student novosadske akademije. Studirao je u klasama Arba Valdme, Eliso Virsaladze i Danijela Blumentala u Novom Sadu, Beogradu, Moskvi i Briselu. Bio je pobednik takmičenja u Ženevi (1986), u Bolcanu („Feručio Buzoni”, 1989), a u Lidsu (1996) je osvojio treću nagradu. Nastupao je sa značajnim svetskim orkestrima, a publici se predstavio širom Evrope i Azije, pod dirigentskim vođstvom Pava Berglunda, Ivana Fišera, Pava Jarvija, Libora Pešeka, Andrea Previna, Andrisa Nelsonsa, Marčela Viotija... Održao je brojne resitale i nastupao u kamernim sastavima u Evropi, Americi i Aziji.

Životno iskustvo menja svakog muzičara i utiče da se program svira uvek na nov način. Kakav će biti vaš Betoven ovog puta, čija dela ćete izvesti prvo na dva koncerta, u okviru 53. Bemusa?

Za mene je ovo novi poduhvat, jer prvi put sada sviram isključivo Betovenova dela u formi resitala i upravo ta činjenica je po sebi nešto sasvim novo, koliko god da je ovaj poznati kompozitor bio deo pijanističkog repertoara. Istina je da smo sa godinama koje prolaze uvek drugačiji i u životu, i u profesiji, a to se odnosi i na interpretaciju. U istu reku se ne može ući dva puta, kao što reče Heraklit i kao što znate, juče nikada nije isto što i danas. Izvođenje Betovenovih sonata je projekat koji sam pripremao povodom godišnjice, tačnije obeležavanja 250 godina Betovenovog rođenja prošle godine, ali nas je sve pandemija u tome omela. Tako sada proslavljamo 251. godinu od rođenja ovog velikog kompozitora. U ovom momentu mogu reći da za sada samo u Beogradu sviram Betovena. A posle ova dva koncerta na Bemusu, održaću još šest do kraja godine u organizaciji Centra za muziku Kolarčeve zadužbine. Dakle, posle Bemusa, imam još dva nastupa u novembru i četiri u decembru, na kojima ću izvesti kompletne klavirske sonate Betovena, ukupno njih 32. Dovoljno je reći da se za to pripremam celog života! Mi pijanisti Betovenove sonate sviramo često, one su neka vrsta okosnice našeg repertoara, a i kao pedagog se bavim tim delima sa svojim studentima. One su jednostavno deo svakodnevice života klasičnog pijaniste.

U prethodne dve godine svi smo se navikavali na pandemijska organičenja. Koliko su ona uticala na raspored vaših koncerata?

Mi umetnici smo svi sada brodolomnici. Celu muzičku branšu je poremetila zabrana okupljanja i svako od nas ima neku svoju priču, a mi skupljamo te krhotine okolo koje su preostale posle svega i gledamo kako dalje da radimo. Strepimo od još jedne jeseni i zime i poremećaja društvenog života i nastradaćemo ne samo mi muzičari već i glumci, svet filma, umetnici iz drugih oblasti. Reperkusije su ogromne u čitavom svetu, u Belgiji, Nemačkoj, Evropi, ali u svakom slučaju držimo palčeve jedni drugima da nam se vrati publika, da ljudi prestanu da strahuju i da se vratimo u normalu. Za narednu godinu imam zakazane nastupe u Belgiji, Luksemburgu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, ali sve je pod znakom pitanja. Dovoljno je reći da smo nekada znali raspored četiri godine unapred.

Kakva osećanja imate prema Bemusu, na kom ste se često takmičili sami sa sobom i dobijali dobre kritike, a kakvo uopšte o svetskim festivalima?

Čovek se zaista, na kraju tako ispada, takmiči sam sa sobom. Prvi put sam 1986. svirao na Bemusu i bio posle njegov redovni gost. Beograd je moj rodni grad, a Bemus je moj festival i ne može to da se uporedi sa drugim stvarima. Zanimljivih festivala u svetu ima, organizuju ih svugde, u vinarijama, Solanama iz 18. veka, na polarnim ostrvima i drugim mestima, a organizatorima mašta ne nedostaje i ko uspe da zainteresuje publiku može sve da uradi. Ipak, funkcija Bemusa nije da fascinira, on je lep, tradicionalni mejnstrim festival i ima svoju liniju. Nama umetnicima je uvek drago ako se naš rad pozitivno oceni kod publike i kritike. Da li će i ove nedelje biti baš tako ne znam i to ne mogu unapred ni da obećam. Volim festivale, u okviru njih je važan momenat druženja sa kolegama. Festivali kao i koncerti i nama ostaju u sećanju po kvalitetu, ali ne zaboravimo da je nezadovoljstvo veliki pokretač kod umetnika. Kada se opustimo i kad rešimo da nam ništa ne fali, to je početak našeg kraja.

Danas je u Briselu vaša kuća, predajete na Kraljevskom flamanskom konzervatorijumu. Koliko je taj grad uticao na vas kao pijanistu i pedagoga? Da li su se nametala poređenja sa sredinom iz koje ste došli?

U Briselu živim od 1991, dakle tri decenije, a od pre dve godine boravim neko vreme i u Hamburgu i u Briselu, a u Beograd povremeno dolazim. Menjamo se, menjaju nas ljudi i susreti, eto i da sam ostao u Beogradu ne bih bio ona ista osoba iz osamdesetih godina 20 veka. Razlika je u tome do koje mere čovek može, tamo gde živi, da se sa mirom bavi svojim poslom. Recimo poslednjih 30 godina teško možete Srbiju da poredite sa Zapadnom Evropom, jer smo ovde prošli čupav period, a na Zapadu se živi još neuporedivo bolje u smislu elementarnih potreba. Ali znate, kako kažu, ne možete izvući Beograd iz Beograđanina, gde god on živeo, jer sredina u kojoj sam odrastao i koja me podržava važna mi je i dragocena. Kad je reč o muzičkom obrazovanju, balkanski prostor ima ogroman izbor talenata i imamo vrhunsko muzičko obrazovanje za najmlađe, dok su u svetu uglavnom konzervatorijumi ti koji su odlični. Kod nas se bavimo talentovanom decom a ne svom decom, i rezultati su sjajni, takvi da se na njima može samo pozavideti. Pedagogija kojom se danas bavim veoma mi znači, jer sam imao izuzetne profesore koji su mi dali mnogo u muzičkom i ljudskom smislu i smatram svojom dužnošću da to prenesem dalje i predam mlađima.

Koji kompozitori predstavljaju izazov za vas u ovoj životnoj fazi?

Sada ne vidim veći izazov od ovih osam koncerata Betovena i mislim da većeg od ovog neće ni biti. Ali baviću se svakako nekim drugim repertoarom, pod uslovom da se naš koncertni život vrati u normalu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.