Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Beograd generiše 165.000 tona otpadne hrane, kako smanjiti

(Фото Д. Јевремовић)

Prosečan stanovnik Beograda za godinu dana 108 kilograma hrane baci u otpad što je 300 grama dnevno po stanovniku prestonice Srbije, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja rađenog po metodologiji UN.

Predstavljajući istraživanje Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju profešor Bojan Bjeletić istakao je da oko 165.000 tona otpadne hrane ili prehrambenog otpada završi u oko 600.000 tona komunalnog otpada godišnje u Beogradu.

U otpadnoj hrani 38 odsto je povrće, sledi voće, mesa i riba, pa kategorija hleba i peciva, a četvrtina ukupnog prehrambenog otpada još uvek je jestivo.

Bjeletić je istakao da otpad od hrane utiče na životnu sredinu kroz zagađenje vode i emisiju štetnih gasova - metanja i ugljendioksida.

Kao jedno od rešenja on je naveo uvođenje sistema kompostiranja otpadne hrane, odnosno anaerobne digestije u kojoj bi se uz kompost dobijao i metan kao energent.

Istraživanja o otpadnoj hrani i navikama Beograđana urađeno je uporedo sa velikim gradovima Ugande, Tajlanda, Kolumbije i Katara a dobijeni podaci su važni kao uporišna tačka za preuzimanje akcije, istakla je stalna predstavnica UN u Srbiji, Fransoaz Žakob.

Ona je navela da se u Srbiji godišnje generiše 700.000 tona prehrambenog otpada, uglavnom u domaćinstvima i sektoru ugostiteljstva.

Za Beograd je navela podatak da 80 procenata od 165.000 tona takvog otpada završi u Vinči gde dalje zagađuje.

Žakob je istakla da se trenutno samo deo problema rešava preko banki hrane, i naglasila da se problemom Srbija mora pozabaviti na strateški način preko prilagođavanja propisa, subvencija i podrške, do promene svesti i podizanja nivoa odgovornosti svakog pojedinca za više održivu potrošnju hrane.

Ona je istakla da rešavanje ovog problema može biti šansa za cirkularnu ekonomiju, a kao ideje šta sa takvom hranom navela je primere proizvodnje hrane za životinje i energiju.

Gradonačelnik Zoran Radojičić istakao je zadovoljstvo po prvi put urađenim istraživanjima na ove teme, o kojima je neophodno razgovarati i pronaći održiva rešenja.

On je istakao da je pored ekološkog značaja prepuštanje hrane otpadu i moralno i etičko pitanje, od izuzetne važnosti. Radojičić je istakao da je od velikog značaja dizanje svesti o odgovornosti kod svakog građanina.

On je naglasio da je Grad Beograd posvećen rešavanju važnih ekoloških pitanja i istakao da se govori i radi što dovodi do jačanja svesti Beograđana.

Kao primer, naveo je da se po prvi put u 50 godina konstruktivno radi na rešavanju pitanja komunalnog otpada kroz javno privatno partnerstvo u Vinči.

Predstavljajući rezultate istraživanja navika i stavova Beograđana oko propadanja hrane u otpad, direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić istakao je da se potrošačke navike jesu promenile početkom pandemije ali da su se u međuvremenu brzo vratile na staro.

Istraživan je ciklus koji obuhvataju planiranje pa kupovina hrane i njeno čuvanje a utvrđeno je da gotovo 45 posto Beograđana ponekad kupuje hranu neplanirano te da 64,5 posto hranu čuva zamrzavanjem.

Nešto više od polovine ispitanika jestive delove hrane baca ređe od jednom nedeljno, a samo tri posto manje njih navodi izbegava bacanje hrane jer dobro planira kupovinu i obroke.

Gotovo dve trećine Beograđana uviđa da je bacanje hrane veliki društveni a zatim i ekološki problem, pa bi sa više informacija o zagađenju koje prehrambeni otpad potrudili da manje imaju takvog otpada.

Beograđani su uvereni da bi, ako bi postojao odgovarajući sistem prikupljanja ovakvog otpada prihvatili da ga primarno razvrstavaju u svojim domaćinstvima, prenosi Tanjug.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
препуштање хране отпаду је морално и етичко питање кад су многи гладни.
Хронос
Комунални отпад органског порекла нису решиле многе земље које су развијеније од Србије већ само су стигле до тог питања! Они су макар решили питање папира , картона , стакла и пластике. Дакле решите оно што је решиво и где постоје утабане стазе.
Marko
Jednostavno. Uzgajajmo svinje i kompostirajmo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.