Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povratak Kamijevom carstvu pobune

Niko kao Kami u svom delu „Pobunjeni čovek” nije tako minuciozno, intuitivno i filozofski kreativno analizirao te dve čovekove kobi koje ga od postanka uništavaju ‒ vlast i moć, piše Milka Lučić
Албер Ками (Фото Википедија)

Kako stvari danas stoje, distopije su ostvarene, a među njima prva je ona orvelovska. U ponovnom izdanju filozofsko-esejističke studije „Kamijevo carstvo” Milke Lučić, dugogodišnje urednice i novinarke „Politikine” rubrike „Kultura” i dodatka „Kultura, umetnost, nauka”, u izdanju čačanskog „Gradca”, reč je upravo o tome da se ostvaruje ono što je Kami napisao na početku svog „Mita o Sizifu”, da je jedini ozbiljan filozofski problem – samoubistvo. Današnji čovek biće je destrukcije, samoubilački orijentisan, hladni, mehanički um, koji gladan profita uništava sve živo oko sebe. Tako je Kamijevo pitanje o odluci nad sopstvenim životom preraslo u problem samoubilačkog motiva čitavog čovečanstva.

Zbog toga Milka Lučić u uvodu ovom izdanju, posle početne sumnje u to da li današnji čitaoci mogu da dopru do Kamija iz udobnosti nekog kafića, ipak uviđa neospornu aktuelnost njegovog dela, posebno analizirajući njegovo ključno delo iz 1951. godine „Pobunjeni čovek”.

Ona ukazuje na to da ako se pažljivo čita, ova knjiga predstavlja jednu od mogućih analiza Sartrovog ponašanja, a da je u svojoj biti to kritika modela revolucija, od Francuske do Ruske.

„Revolucije su kao hidra, imaju hiljade pipaka i kad jednom uspeju u rušenju Boga i ubistvu kralja, drugi put uspevaju u ustoličenju novog Boga i novog vladara. Kad su vlast i moć u pitanju, sve je dozvoljeno (to bar dobro znamo iz starog Rima). Ali niko kao Kami u svom delu ’Pobunjeni čovek’ nije tako minuciozno, intuitivno i filozofski kreativno analizirao te dve čovekove kobi koje ga od postanka uništavaju ‒ vlast i moć. Kad se njima doda treći član (revolucija po svaku cenu, pa makar nijedan čovek ne preživeo), dobija se najpogubnija jednačina, nešto kao svetovno Trojstvo zla i besmisla”, zapazila je Milka Lučić, napominjući i to da iako je pomenuto Kamijevo delo pisano u vreme ideoloških sukoba Istoka i Zapada, njegove poruke su danas još življe nego što su bile tada.

Stavove ovog francuskog filozofa autorka analizira i kroz njegovu čuvenu polemiku sa Sartrom, (pored svega, Kami je odbijao da bude svrstan među egzistencijaliste). Iskustvo i život pokazali su ko je idejni pobednik, kada su sovjetski tenkovi ušli u Mađarsku 1956. godine, a Sartr napisao, kako Milka Lučić kaže, jedan od „pokajničkih tekstova” – „Staljinova avet”. Nobelova nagrada za književnost zatim je dodeljena Kamiju 1957. godine, a Sartr je potom svoju odbio da primi. Ipak, otpor nacizmu i okupaciji prethodno je ujedinio pisce i mislioce Sartrove i Kamijeve generacije, koliko god da su različita bila njihova idejna opredeljenja, oni su bili homogeni na kolektivnom planu...

„Šta smo mi u praznom svetu koji čas postoji, čas ne postoji ‒ da li smo ono veliko Sartrovo ’Ništa’ iz njegovog glavnog filozofskog dela ’Biće i ništa’, ili što bi bila kosmička sreća, sledimo neka Kamijeva saznanja i tražimo način da mirno, bez velikih reči i ubijanja, dakle bez revolucija, stvaramo novi svet po našoj meri, pa makar kao Sizif stalno gurali kamen uz brdo, koji se odmah skotrlja u nizinu, ali mi nastavljamo isti, na prvi pogled besmisleni, posao iznova”, retoričko je pitanje autorke.

Problem i osećanje apsurda, Kami je tematizovao u svojim književnim delima „Stranac”, „Kaligula” i „Nesporazum”, dok ga u „Kugi” njegov glavni junak pronosi kao jednu herojsku i sizifovsku životnu borbu. Dok se Sartr društvenim angažmanom i približavanjem filozofiji marksizma sve više udaljavao od filozofije egzistencijalizma, Kami je „Pobunjenim čovekom” na neki način odgovorio Sartrovom političkom angažmanu. Pobuna o kojoj je Kami govorio nije revolucionarno razaranje već stalna težnja ka promeni, bez ideološkog nasilja i terora.

Po Kamijevoj misli, za čoveka nema izlaza ni u metafizičkoj pobuni protiv Boga, koja je u stvari jalov ustanak na sebe samog, do konačne usamljenosti i nihilizma. Nema, međutim, rešenja, ni u istorijskoj, revolucionarnoj, pobuni, jer je logika nihilizma jednog Ivana Karamazova pripremila današnje revolucije i velike inkvizitore, kojima je „sve dopušteno”, pa i ubijanje. Ovaj Kamijev stav, po mišljenju Milke Lučić nije opametio čovečanstvo, jer njegovo prirodno stanje je rat, pa autorka zapaža:

„Jer ako se pobunjeni čovek iscrpljuje, shvatajući svu jalovost i bezrazložnost tog iscrpljivanja, on se buni ne samo protiv svoje onostrane sudbine već i protiv apsurdne ovostrane sudbine. Apsurdni čovek se i dalje iscrpljuje u sadašnjosti, ali hoće da Sizifov beskorisni posao postane Prometejeva pomoć čoveku. Kamijeva pobuna je prevashodno umetnička pobuna koja zahteva, ali koja ništa radikalno ne menja.”

Kamija treba iznova iščitavati zbog toga što nas podseća na to da je čovekova istorija jedan samoubilaki pohod na sebe samog i sopstvenu tvorevinu, dok ideologija uništava stvaralački zanos umetnika, Sizifa, koji uvek iznova započinje svoj kreativni posao. Umetnik ponovo i ponovo stvara svet, a kao takav biće uvek sumnjiv jednom revolucionaru, njihovo pomirenje je moguće ako se stalno vraćaju izvorima pobune.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.