Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li Đuzep Borelj legitimizuje Madura

Brisel nastoji da se emancipuje od Vašingtona pa, na veliko američko nezadovoljstvo, posreduje između vlasti i opozicije u Venecueli i šalje posmatrače na lokalne izbore
Предизборни скуп у Каракасу (Фото: EPA-EFE/Miguel Gutierrez)

Kao da joj nije dovoljno što se u Venecueli suočava s ruskim, kineskim i iranskim interesima, Amerika mora da brine i o uticaju Evropske unije, koja u poslednje vreme postaje sve aktivniji igrač u Karakasu.

Iako su dugo imale približno iste stavove o dešavanjima u južnoameričkoj državi, SAD i EU se na tom polju sve više udaljavaju. Kako piše „Vašington post”, Brisel nastoji da se emancipuje od transatlantskog saveznika i vodi nezavisnu spoljnu politiku pa, na veliko američko nezadovoljstvo, posreduje između vlasti i opozicije i šalje posmatrače na venecuelanske lokalne izbore.

Šef diplomatije EU Đuzep Borelj odobrio je posmatračku misiju na izborima 21. novembra protivno ne samo željama Vašingtona, već, saznaje „Fajnenšel tajms”, i stavu briselske birokratije. Iako se suzdržavaju da javno kritikuju Brisel ovim povodom, zvaničnici vašingtonske vlade neslužbeno ističu da bi EU mogla da legitimizuje nameštene venecuelanske izbore. I prema izveštaju Boreljovih saradnika, evropski emisari će podriti „ugled i kredibilitet EU i posredno legitimizovati izbore u Venecueli”. U izveštajima zapadnih medija često se podseća da je Borelj član socijalističke partije i da ova stranka u Španiji vlada s krajnje levičarskim Podemosom, koji ima pomirljiv stav prema čavistima.

„Izbori u Venecueli nisu kao izbori u Švajcarskoj. Venecuelanski režim je ono što jeste. Neka mi neko objasni kako će naštetiti opoziciji ako pošaljemo misiju koja će izvestiti ako nema uslova (za fer izbore)”, odgovorio je Borelj na prozivke u izjavi za špansku agenciju EFE.

Stav i SAD i EU bio je da je šef vlade u Karakasu Nikolas Maduro pokrao poslednje izbore 2018. Većina zapadnih i latinoameričkih zemalja za venecuelanskog predsednika je od 2019. privremeno priznavala opozicionog vođu i predsednika skupštine Huana Gvaidoa. Usledili su američki embargo na izvoz venecuelanske nafte i sankcije EU. Uz Madura su ostali Kina, Iran, Turska i Rusija, koja je Venecueli pozajmila milijarde dolara i koja je s Karakasom organizovala i vojne vežbe.

I pored toga što je imao zapadnu podršku, Gvaido je pao u zaborav. EU ga od ove godine više ne priznaje za legitimnog šefa države. U izveštajima svetskih medija ističe se da je Maduro nadmudrio protivnike jer je prihvatio opoziciju koja ga ne ugrožava, razjedinio stvarne oponente i pridobio EU makar u tolikoj meri da je Brisel posredovao u pregovorima između čavista i njihovih neistomišljenika.

Za vreme predsednika Donalda Trampa, Vašington je uveo naftni embargo i pretio vojnom intervencijom protiv Venecuele. Već tada je Borelj pokazivao da se ne slaže s američkom politikom, pa je Trampovo koketiranje sa smenom režima u Karakasu nazivao „kaubojskim ponašanjem”. Sadašnji američki lider Džozef Bajden zadržao je embargo, produbljujući ekonomsku krizu u Venecueli.

Tamošnji izbori za gradonačelnike i guvernere održavaju se u atmosferi u kojoj vlada kontroliše većinu medija, brojnim opozicionarima je zabranila da se nađu na biračkim listićima, dok je stotine drugih odranije strpala u zatvor. Iako ističu da nema uslova za fer izbore, Madurovi protivnici uglavnom neće bojkotovati glasanje 21. novembra zbog pritiska iz EU.

U američkoj administraciji predviđaju da će čavisti dozvoliti da opozicija spremna na saradnju dođe na manje značajna mesta u upravi i da će Maduro iskoristiti i evropske posmatrače da se prikaže kao demokrata i zatraži ukidanje sankcija. Iz Brisela nezvanično odgovaraju da „ne moraju nikome da se pravdaju” i da posmatračka misija ne znači automatski i pozitivan izveštaj.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Sta Amere briga ko je na vlasti u bilo kojoj zemlji? Bolje da se pobrinu za 40 miliona gladnih po Americi.
Željko
A cilj tog posredovanja je višestranačka demokratija? Taj politički sistem je doveo svijet do globalnog zagrijavanja.
Иван Грозни
А једнопартијске диктатуре су довеле до благостања?
Zoran
Al pogledaj kuce...sve cardaci ni na nebu ni na zemlji, ali nezavrsemni...ja reko slika iz Srbije.
баба
У многим државама људи не завршавају градњу кућа и не плаћају порез јер је кућа у изградњи. Лукаво, зар не?
Zoran
Da, to je najpre to, nema sanse da je EU trojanski konj.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.