Zahtevi da se ruski ambasador proglasi nepoželjnim u BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Ne vidim problem u ideji o samostalnoj Republici Srpskoj u okviru BiH”, reči su ruskog ambasadora u BiH Igora Kalabuhova zbog kojih je poslanik Izetbegovićevog SDA i jedan od osnivača te partije Šemsudin Mehmedović pozvao na proglašenje ruskog diplomate nepoželjnom osobom u BiH. Kalabuhov je u intervjuu za javni servis BiH (BHRT) rekao da Rusija smatra da je RS pitanje vraćanja nadležnosti „pokrenula u okviru demokratskog procesa”, te da su nadležnosti na BiH „prenete pod izvesnim pritiskom međunarodne zajednice”.

„Ono što se dešavalo u tom periodu nije bilo baš transparentno, nije bilo baš dobrovoljno. To je bio rezultat nekog maskiranog pritiska međunarodnog faktora na političare u BiH. Ako oni sada žele da to preispitaju, ako žele da donesu neke nove odluke, to je do demokratski izabranih organa RS”, rekao je on i istakao da će Ruska Federacija to podržati ako u dijalogu dođe do realizacije te ideje.

U Mehmedovićevom zahtevu Dodikov savetnik Milan Tegeltija vidi „bahatost političkog Sarajeva” iz kojeg zahtevaju proterivanje jer im se ne sviđa stav diplomate iz zemlje koja je garant Dejtonskog sporazuma, na osnovu kojeg postoji BiH. „Reči Kalabuhova ujedno su i stav Srpske”, rekao je Tegeltija.

Previranja na ovu temu deo su polemike koja traje otkako je Ustavni sud BiH osporio pravo Srpskoj da reguliše pitanje vlasništva nad šumama i poljoprivrednim zemljištem na teritoriji tog entiteta, što se u Srpskoj tumači kao neustavna odluka. Stoga su najavili istupanje tog entiteta iz svih sporazuma kojima su uspostavljene zajedničke institucije BiH, te vraćanje ingerencije na nivo RS, što strani predstavnici opisuju kao „unilateralne poteze”. No, to se već desilo s nadležnošću za promet lekovima, a sledeća oblast, kako najavljuju u RS, navodno bi trebalo da bude pravosuđe. U ovaj proces trebalo bi da se uđe početkom decembra, potvrdio je juče Srđan Mazalica, poslanik u Skupštini RS, nakon sednice kolegijuma republičkog parlamenta. Najavljeno je da će na posebnoj sednici Skupštine RS biti razmatrane četiri informacije i predlozi zaključaka za svaku od njih, to jest o odbrani, pravosuđu, indirektnim porezima, te o prenosu nadležnosti. Na dnevnom redu naći će se i deklaracija o ustavnim principima. Predlagači svih pet tačaka su predsednik RS, premijer RS, srpski član Predsedništva BiH i klubovi poslanika šest političkih partija u Skupštini RS.

Utemeljenje za najavljene postupke vlasti u RS pronalaze i u tome što bošnjačka elita godinama odbija razgovore.

„Da li hoćete da ste invazivni i da samo otimate od RS, a da Srpska ćuti, ili hoćete da se dogovorimo da zadovoljimo ono što nam je Ustav dao kao garancije da živimo jedni s drugima i jedni pored drugih?”, pita predsednica RS Željka Cvijanović.

Ona kaže da BiH može da živi samo ukoliko se niko ne oseća oštećenim. „Naš recept je razgovor i dogovor, nema ovde nikakvih ishitrenih odluka. Pred nama su meseci kada možemo odgovorno razgovarati, ako to neko želi”, rekla je ona. Kristijan Šmit, čiji legitimitet na mestu visokog predstavnika RS osporava, pre neki dan je obišao institucije BiH koje imaju sedište u Banjaluci kako bi „dao podršku državnim institucijama”. Posetio je, između ostalog, i Upravu za indirektno oporezivanje BiH i Agenciju za lekove BiH.

„Svi zaboravljaju uzrok i bave se posledicama. A kad institucije Srpske reaguju, onda se ocenjuje da pravimo neku krizu. Kriza je izbila nametanjem neustavnih, nezakonitih i nedemokratskih rešenja, na koja je reagovala RS najavom održavanja sednice Skupštine o vraćanju nadležnosti u skladu s Dejtonskim sporazumom”, kaže Radovan Višković, premijer RS.

Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, ponovio je namere RS i za agenciju Rojters istakao da će Srpska povući saglasnost i ostaviti rok od šest meseci za donošenje potrebnih normativa.

„BiH je trebalo ranije da smanji brojčani sastav Oružanih snaga, da smanji troškove za vojsku”, rekao je on i ponovio da nije spreman da žrtvuje mir za RS, pojasnivši da Banjaluka sve planove namerava da ostvaruje na političkom terenu.