Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Konačno rešenje” za Republiku Srpsku

Šteta što Valentin Incko uz zakon o negiranju genocida nije oktroisao i uredbu da se imaju kazniti svi koji ne priznaju Kristijana Šmita kao visokog predstavnika

Nemački visoki zvaničnici, od ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer do šefa spoljne politike Hajka Masa, u poslednje vreme ne biraju reči kojima će izraziti ratoborni nemački stav. Ministarka odbrane smatra da u obuzdavanju Rusije treba upotrebiti i nuklearno naoružanje, a šef diplomatije kaže da Nemačka neće moći skrštenih ruku da prati nastavak „neodgovorne” politike u Republici Srpskoj.

Nemačka je poslednja država na evropskom kontinentu koja ima pravo da drži lekcije bilo kome, a naročito Srbima. Kao što Masa navodno pogađa kada čuje da se ljudi u BiH „ponovo plaše nasilja”, tako Srbe naročito uznemirava kada Nemac kaže da neće sedeti skrštenih ruku. Najveće nasilje u poslednjih stotinak godina na evropskom prostoru, a posebno na Balkanu, ispoljila je upravo Nemačka. Dakle, za Srbe je to kao spominjanje „konačnog rešenja” u sinagogi.

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer na tenku „leopard 2 A6” u kasarni u Augustdorfu (Foto:: EPA-EFE/Sascha Steinbach)

DENACIFIKACIJA: Iako je formalno gledano na Berlinskom kongresu 1878. godine Nemačka zastupala stav da je Balkan preterano ne zanima, ipak je svesrdno pomogla Austrougarskoj da dobije pravo okupacije Bosne i Hercegovine, pokazavši time više sklonosti i sluha da narodi Balkana umesto slobode dobiju drugog porobljivača. Upravo zahvaljujući takvom odnosu, Austrougarska je 1908. okupaciju zamenila aneksijom.

Kada Austrougarska 1914. godine nije uspela i vojnički da ostvari višedecenijsko nastojanje da uništi i porobi Srbiju, ponovo je Nemačka, ovaj put otvoreno, vojskom, nasrnula na srpski narod. Da ovo nisu bili samo slučajni događaji, potvrdilo se 1941. godine okupacijom Jugoslavije i njenim rasparčavanjem, pri čemu je Nemačka za sebe zadržala upravo centralni deo Srbije. Treba li podsećati na uredbu streljanja 50 Srba za ranjenog nemačkog vojnika, stotinu Srba za ubijenog, streljanje đaka u Kragujevcu i ostale zločine. Čak i nakon nemačkog odricanja od nacizma i „denacifikacije”, odmah nakon ujedinjenja dve Nemačke – ujedinjena i očigledno opijena osećajem novostečene moći – Nemačka je pružila podršku u razbijanju SFRJ: naoružavanjem i ubrzanim priznavanjem otcepljenih republika.

Već 1999. dva dana nakon dolaska jedinica Kfora na KiM ponovo je proradilo nemačko oružje na ovim prostorima. Prvi put i prvi hici koje su ispalili nemački vojnici posle Drugog svetskog rata komandom „otvori vatru po neprijatelju” naredio je potporučnik Bundesvera David Ferk. Podlegli su 13. juna 1999. u Prizrenu srpski civili Žarko Andrijević i Slavko Veselinović. Na sudskom procesu povodom ovog ubistva potporučnik Ferk je oslobođen, a ministar odbrane Rudolf Šarping ga je potom odlikovao zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera za „besprekorno ispunjenje vojničke dužnosti”.

NACIONALISTI: Kristijan Šmit nije pucao u Srbe, ali je glavni akter kriminalnog dela lažnog predstavljanja – jer nije legalno izabran. Šteta što njegov prethodnik Valentin Incko uz zakon o negiranju genocida nije oktroisao i uredbu da se imaju kazniti svi koji ne priznaju Kristijana Šmita kao visokog predstavnika. Pored Srba u Republici Srpskoj i dela Srbije odmah bi trebalo da budu kažnjene Rusija i Kina koje ovom Nemcu nisu dozvolile da u nelegalnoj ulozi nastupi na sednici Saveta bezbednosti UN.

A nemački šef diplomatije kaže da visoki predstavnik igra ključnu ulogu, da on treba da jača državne institucije i nadzire sprovođenje Dejtonskog sporazuma. U Republici Srpskoj gledaju na to kao da kozi date da čuva kupus. Visoki predstavnici su neovlašteno doneli više od 140 „zakona” kojima su Republici Srpskoj uskratili prava garantovana Dejtonskim sporazumom. I kada je ona odlučila da vrati samo deo tih prava, ministar Hajko Mas je kazao: „Ova nacionalistička politika otvara stare rane i ugrožava mirnu budućnost cele zemlje.”

STARE RANE: Sreća je da denacifikacija Srba nije sasvim uspeo projekat i da se mnogi još sećaju preglasavanja u Sarajevu i donošenja odluka na štetu srpskog naroda. Sećaju se i da nisu Srbi organizovali referendum o otcepljenju, nego muslimani i da je na Baščaršiji ubijen srpski svat. Zato „stare rane” za Srbe u Republici Srpskoj ne znače nacionalizam, nego borbu za opstanak. Pritom ne misle da je sramota biti nacionalista.

Ali što nije uspelo u SB UN, „pogurao” je u Sarajevu Gabrijel Eskobar, udarajući ritam u potpalublju: imaju se staviti sankcije protiv pojedinaca i cele Republike Srpske. A Nemci ne sede skrštenih ruku. Sve što Nemačka ispoljava na Balkanu prema Srbima samo je deo šire slike onoga što u NATO-u nazivaju „odbranom od ruske agresije”. Iako najnovija zbivanja u vezi s migrantima na granicama Belorusije i EU izgledaju kao izolovan događaj, ona su deo velikog pohoda na Rusiju. Doda li se tome novo uplovljavanje ratnih brodova SAD i NATO-a u Crno more slika postaje potpuna. I dalje, sve već zvuči poznato. Kažu da se istorija ponavlja, a Nemcima je već savetovano da obnove neke lekcije.

 

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Денацификација Немачке је ОБУСТАВЉЕНА већ Јануара 1946. (од Енглеске) и марта 1946. (од САД). Програм денацификације је тада предат пораженим НЕМЦИМА (!) за мање од година дана од окупације. Тиме је практично престала денацификација, али је формано укинута тек почетком 1950. Немци нису много пропатили за једну геноцидну нацију и данас та хидра опет диже своје главе. Оно што највише чуди је да међу Србима има много оних који их отоврено симпатишу.
Милан Меселџија Фикс
Свака част за текст!
češnjak
Zašto drugi nisu željeli ostati u zajedničkoj državi najbolje je objasnila autora koja i dan danas piše muslimani i to sa malim početnim slovom.
češnjak
Poštovani Ivane, hvala za lekciju, a sada vas molim da se vratite u tekst i pogledate gdje i u kojem kontekstu je autorica upotrijebila tu riječ. Iskreno se nadam da ćete tada razumjeti o čemu sam govorio.
Иван Радуловић
Реч муслиман је заједничка именица и означава верника исламске вере. Као таква пише се малим словом осим ако се налази на почетку реченице. Толико.
asinus
Не верујем да ће икад у будућности, Шваба поново у ров. Бориће се до последњег Пољака, Хрвата, Украјинца..., а ако и крену на Русе, крај приче је познат.., смрзнути, крваве главе, с лицем у снегу. Али, за сада су само паре у игри кроз два дефицитарна елемента, енергенте и храну. Руси имају и једно и друго. Како не могу да им отимају, морају да купују и да плаћају. И то скупо. А Анегрет би требало да се распита, колико се њених вратило из Стаљинграда. Да не лута, око пола путничког воза.
Јасмина Марић
Придружујем се честиткама госпођи Митриновић, изврстан текст, читаћу га својим ђацима - недавно су поводом 80. годишњице крагујевачког Крвавог октобра писали есеј на тему ОПРОСТИВО ИЛИ НЕ, МИ И НЕМЦИ НЕКАДА И САДА; нимало занемарљив број те сироте, слуђене деце, без ваљаног образовања, написало је да је прошлост- прошлост, да су Немци данас пријатељи Србије и инвеститори који улажу у привреду Србије и да са радошћу треба гледати на сарадњу Србије и Немачке ....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.