Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: TATJANA BOŠKOVIĆ, glumica

Za mjuzikl je potrebna snaga rudara

Uvek možete da se nasmejete, i onome koga poznajete i onome koga ne poznajete. Ljudi se prepoznaju po dobroti
Тања Бошковић (Фото Вукица Микача)

Svaki glumac ima lični razlog zbog kog igra u nekoj predstavi. Već deset godina sam u penziji i mislila sam da nemam nikakve razloge da bilo šta više radim. A onda su mi ponudili Hanu u mjuziklu „Flešdens”. Ovako za „Politiku” govori glumica Tatjana Tanja Bošković, s kojom smo razgovarali u pauzi između kostimske i scenske probe u Pozorištu na Terazijama. Upravo u ovoj teatarskoj kući, u kojoj je provela lepe godine svog glumačkog života, Tanja Bošković istrajava na ulozi Hane u predstavi „Flešdens”, čija premijera je 19. i 20. novembra od 19.30 sati.

– Pomislila sam da sam dužna mladim devojkama koje sada dolaze da uradim ono što su moje vrle, izuzetne koleginice Deniza Mokranjac, Lidija Bulajić, Branka Mitić i Danica Aćimac uradile za moju generaciju. Dakle, da ih podržim u tome što rade. Hanu može da odigra bilo ko, ali je reditelju verovatno bilo stalo da to bude neko ko je ostavio kosti u ovom pozorištu. Nisam jedina, ali su jednostavno ovoga puta izabrali mene. Pritom, to je omaž i Lidiji Pilipenko, koja me je učila da igram, Miljenku Štambuku, Dragani Ivanji, balerinama Neni i Maji, Dejanu Pajoviću, Žući, Neci, Bobanu Kneževiću, svim dragim ljudima koji su sa mnom prolazili dečje bolesti i u pozorištu i u igranju, kaže Tanja Bošković.

Nijedna baletska škola niti akademija zapravo ne mogu da vas pripreme za mjuzikl. Kod nas ne postoje škole za taj žanr. Nekome Bog dodeli veliki dar i poučljivost, hrabrost da se upusti u nešto što je samo površno znanje koje ponesemo ili iz folklora ili baletskih škola. Ono što se traži u mjuziklu je nešto sasvim drugo. Dobro je kada čovek ima informacije šta to treba da da bude, ali dok ne prođe ono što sada prolaze mlade glumice, ne zna u šta se upušta. Za ovu vrstu teatra neophodno je toliko snage i zdravlja da to može da se meri jedino s rudarskim poslom. Svi misle da je mjuzikl lak žanr i da bi svako mogao da uradi isto, samo kada bi mu neko ponudio da stane na scenu, ne shvatajući šta to treba da znači. Ne radi se samo o tome da odigrate premijeru nego su tu i svakodnevne naporne vežbe.

To što rade igrači, paralelno rade glumci, pride i ono što radi horski ansambl. Da biste igrali u mjuziklu kao glumac, morate da znate da igrate balet na horsko disanje. Svako ko bude pisao pozorišnu kritiku neka samo jednom stane na scenu da vidi kako izgleda kada znoj leti s ljudi koji rade. A vrlo ih lako kvalifikuju rečima da nije dovoljno dobro, te da je filmu bilo bolje. Od toga dobijam nervne napade. U filmu se scena ponovi 44 puta, iz isto toliko uglova, pa to izgleda izvanredno, lako i fantastično. Nije tako!

„Flešdens” je filmski hit iz 1983. godine u režiji Andrijana Lina, koji je postao senzacija, a za bioskopske projekcije tražila se karta više. Ko je vaša Hana?

Hana je stara balerina i profesorka baleta. Neko ko ume da prepozna različitost, neobičnost, bizarnost jednog dara koji nije školovan. To je vrlo retko. Dešava se da ljudi, čim je nešto izvan koloseka onoga što su njihova očekivanja, ne umeju da vide, primete da postoji i nešto drugo, neki drugačiji dar, pa smo smo skloni da kažemo: A ne, to nije to! Ona nema klasičnu baletsku školu i ne može da bude u ansamblu. Tako uništimo mnoge darove. Hana to zna da prepozna, u tome je njena veličina. Ono što sam pročitala u ovom komadu jeste zapravo poruka mladim ljudima da urade i ono što niko ne veruje da mogu, te da je neophodno da probaju sve što im duša traži. Kreativno biće svakoga dana mora da izađe na svetlost, ako ga držimo dovoljno dugo, zarobljeni talenat smo zauvek okrunili i upropastili. Potpuno je svejedno da li radite u trgovini, na pijaci... ako osećate sopstveni dar za poeziju, igru ili bilo koju vrstu umetnosti: radite to. Crtajte i ako vam nisu dali da idete na likovnu akademiju. Uživajte! To je važno da se kaže deci, mladim ljudima koji sada stasavaju. Nemojte to gušiti i daviti u sebi jer ćete i biti sami udavljeni. Vaše kreativno biće će patiti.

Iza vas je ceo spektar scenskih junakinja: Perina, Poli, Juliška, Klea, Dezire, Vera, Čaplja, Atina, Marta Vašington, Šarlota, Matilda...

Ne sećam se više svojih uloga zato što imam sve manje vremena, a sve više onoga što shvatam da nisam uradila. Nisam isprobala neke nove stvari. Jednostavno ne mogu da se okrećem za sobom, nemam više vremena. Nije još mnogo ostalo, čak i da živim 200 godina. Valja iskoristiti dan u radosti. Negovanje radosti je najbolje, a uloge dođu i prođu. Neke traju 27 godina, neke 22, a neke jednu sezonu, i to je sasvim u redu. Uzbuđuje me ono što dolazi, isprobavam nova polja. Radujem se svemu, od ranog jutra, novom danu, susretu s mladim ljudima, tome što mogu da zagrlim poznate i nepoznate ljude bez obzira na koronu, molitvi, odlasku u crkvu, osmehu... Moje radosti su jednostavne.

Dugo trajete u svetu umetnosti. Kako gledate na glumačku profesiju danas? Koliko pozorište gubi u ovom vremenu serija i rijaliti programa?

Pozorište je neuništiva materija zato što je okupana ljubavlju. Serije se snimaju iz potpuno drugih razloga, koji nisu umetnički. I mogu da ih razumem. One su proizvodi koji se prodaju. To je ono što su političari uradili publici. Nisu to učinili pozorištu jer će ono živeti dok bude ljudi. Pozorišna publika je posebna, ona je zapravo kulturna elita. Nemam ništa protiv serija, ali to je stvar politike, a njome se ne bavim.

Decenijama ste deo kultne predstave Ateljea 212 „Ljubavno pismo”, jedne od najdugovečnijih na beogradskim scenama, koja se s velikim uspehom igra još od marta 1994. godine, uvek pred punim gledalištem. Koja je tajna njenog trajanja?

Verovatno u načinu rada koji su izabrali i pisci i reditelj, ali i glumac, te su je sačuvali 27 godina. Tu predstavu igramo u relativno istoj podeli, neke kolege povremeno su se menjale, ali stara podela je i dalje tu, bez obzira na to što više niko ne veruje da smo mi ti isti ljudi. „Ljubavno pismo” je na istom talasu kao „Buba u uhu”, rađena je u istom rukopisu. Prošla je i različite upravnike, i one kojima se dopadala i one kojima nije. Nemojte zaboraviti da Branko Kičić od tolikog broja izvođenja nije bio na nekih 20, sve vreme je dolazio, radovao se s nama. To je trag koji je Atelje 212 nekada imao. Važno je da Beograd ima takvu predstavu koja je zaštitni znak grada.

I vi važite za zaštini znak Beograda, za jednu od najlepših žena grada. Kako negujete svoju lepotu?

Osmehom. Smejući se sebi. Čovek traba da bude zdrav, da se moli Bogu, da deli ljubav, i lepota dolazi sama od sebe. Uvek možete da se nasmejete, i onome koga poznajete i onome koga ne poznajete. Ljudi se prepoznaju po dobroti. I sada kada vam se nude samo pojedinačnosti, ne smete zaboraviti na svoje korene. Moja deca nisu upoznala svog pradedu, ali je važno da znaju od koga su potekli jer ako zaboravimo sve, ni mi nismo važni. Pogledajte sve te ljude koji tipkaju po mobilnim telefonima. Primetila sam da oni nemaju sigurnosti, i pored toga što se mere novcem, automobilima, haljinama, veštačkim grudima... Sve im je veštačko, a intelektualci su se potpuno sklonili. Imam utisak da je dvocifren broj ljudi kojima možete da se obratite ako ste vaspitan čovek i čovek s dignitetom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.