Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
62. SOLUN

Svaki dug je zao drug

Muzika Dejana Pejovića u Kanelopulosovom filmu „Stado ovaca”, u koprodukciji Snežane Penev Hauvelingen, poslednja uloga Maksa fon Sidova u Dimitropulosovoj „Kalavriti 1943” i opominjući Duvlisov „18”
Из филма „Стадо оваца” Димитриса Канелопулоса (Фотографије: 62.ТИФФ)

Solun – Pred samu završnicu 62. Solunskog festivala, koji se uz strogo kontrolisane zdravstvene mere vratio u dvorane u kojima se tradicionalno održava, u okviru glavnog takmičarskog programa održana je i svetska premijera grčko-srpsko-albanskog koprodukcijskog filma „Stado ovaca” Dimitrisa Kanelopulosa, do sada poznatog kao tvorca mnogih kratkih igranih i dokumentarnih filmova.

Uz manjinsku podršku Filmskog centra Srbije, u koprodukciji Snežane Penev van Hauvelingen i uz originalnu muziku koju je komponovao naš Dejan Pejović, Kanelopulosov film ostavio je vrlo dobar utisak kao drama o spirali zločina koja se rađa i buja među grčkim dužnicima. Među njima je i Tanasis (Aris Servetalis), marljivi uzgajivač cveća i ukrasnih biljaka na omanjoj plantaži izvan grada, ali i njegovi drugari – sve sami mali privrednici i zanatlije koje je pokosila ekonomska kriza, te su spas tražili kod zelenaša Steliosa, kojem sada ni kamate i ni glavnicu duga ne mogu da vrate. A dug je zao drug, pokazaće se to vrlo brzo, jer je Stelios angažovao uterivače, dvojicu nespretnih mladih kriminogenih došljaka koji od ovakvog „posla” i sami preživljavaju. Udruživanje dužnika s idejom da se nekako reše Steliosa pokazaće se kao totalni promašaj, koji vodi i do zločina počinjenog od strane ljudi koji su se do juče samo bavili svojim malim poslovima i svojim malim životima. Uz izvrsnu glumačku igru i maestralnu fotografiju snimatelja Steliosa Pisasa, reditelj Dimitris Kanelopulos u „Stadu ovaca” uz obilje crnog humora pripoveda ovu priču koja na trenutke neodoljivo podseća na one filmski ispričane od strane legendarne braće Koen. Ovaj koprodukcijski film naći će se na beogradskom Festu 2022. godine.

Među grčkim filmovima koji su prikazani u glavnom međunarodnom, ali i u nacionalnom takmičarskom programu utisak je zbog svoje važne teme ostavio „Kalavrita 1943” (sa podnaslovom „Eho prošlosti”) Nikolasa Dimitropulosa, u kojem je svoju poslednju ulogu odigrao nezaboravni i neprežaljeni švedski glumac Maks fon Sidov. Dimitropulos uranja u mračno poglavlje istorije, u krvavu godinu tokom Drugog svetskog rata kada su nemačke okupacione snage u znak odmazde za ubistvo 77 Nemaca pobile sve muškarce (više od 700 civila) i opljačkali, razrušili i zapalili Kalavritu (13. decembra 1943) na severnom Peloponezu.

Iz filma „Kalavrita 1943” Nikolasa Dimitropulosa

Ovaj masakr ostao je zauvek zabeležen ne samo u istoriji Grčke već i Evrope, a Dimitropulos s manje-više uspeha nudi svoju filmsku rekonstrukciju događaja u kojoj narativ ne ide dalje od uobičajenog, ali je zato akcenat stavljen na impresivnu produkciju. Reditelj počinje film u Nemačkoj 1971. godine kada nemački advokat preuzima obavezu da poništi tužbu grčke vlade za ratnu reparaciju pred Međunarodnim sudom pravde. Advokat saznaje da je jedan austrijski vojnik, pripadnik Vermahta, na Kalavriti pomogao starcima, ženama i deci da napuste crkvu koju su nemački vojnici zapalili (izmišljeni lik i plod scenarističkih sloboda) i zato putuje u Grčku kako bi ga pronašao i poništio tužbu. Dimitropulos rekonstruiše i scene samog masakra, a neke od najboljih scena u filmu su upravo one u kojima igra Maks fon Sidov u ulozi jednog od retkih preživelih svedoka, a sada ostarelog Nikolasa Andreua, koji advokatu pripoveda o nacističkim zverstvima.

U nacionalnom takmičarskom programu viđen je i film „18” Vasilisa Duvlisa, koji u fokus stavlja opasnost od skretanja grčke omladine ka rasizmu i fašizmu i krajnje desničarskim opcijama. Sama priča se vrti oko grupe srednjoškolaca u popularnom atinskom naselju u periodu najžešće ekonomske krize i početka pandemije. Reč je o deci s porodičnim problemima koja odrastaju u nemaštini i svoju ljutnju i bes iskaljuju na migrantima i homoseksualcima. U početku su njihove reakcije nešto blaže, da bi čitava stvar eskalirala od maltretiranja slabijih do prebijanja i pokušaja ubistva. Osim društvenog statusa ovih osamnaestogodišnjaka, film prikazuje i uticaj odraslih. Uticaj roditelja i idola pronađenih među onima s nacionalističkom ideologijom s krajnje političke desnice.

Scenarista i reditelj Dublis postepeno razvija likove i situacije i sa izvanrednom maštom inteligentno eksploatiše različite epizode kako bi glavne junake učinio ljudskijim i istinitijim. Realistički osvetljava izraze i ponašanje ljudi i njihovu društvenu sredinu i stvara film koji daje živu i tužnu sliku savremene Grčke na raskršću sa sumnjivom budućnošću.

Ovogodišnji, 62. Solunski festival, koji se održava uživo u jeku četvrtog talasa kovida 19 (ovde se sve mere bespogovorno poštuju, a digitalne propusnice se kontrolišu 24 sata), broji sitno do svog završetka i ceremonije dodele nagrade „Zlatni Aleksandar” za najbolji film.

Glumica Dubravka Kovjanić i rediteljka Milica Tomović na festivalu u Solunu 

„Kelti” osvojili publiku

Srpski film „Kelti” Milice Tomović (svetska premijera dogodila se na ovogodišnjem Berlinalu), s više projekcija u solunskim dvoranama, ali i onlajn, ostavio je veoma dobar utisak na grčku publiku i kritičare od kojih su ga neki proglasili i „najboljim filmom u programu Balkanski pregled”. Živom razgovoru s ljubopitljivim grčkim gledaocima osim autorke Milice Tomović između ostalih prisustvovala je i glumica Dubravka Kovjanić, koja u „Keltima” igra glavnu žensku ulogu, lik mlade majke dve maloletne devojčice i supruge u dubokoj emotivnoj krizi.

„Kelti” će se uskoro naći pred publikom 27. Festivala autorskog filma u Beogradu, na kojem će imati svoju srpsku premijeru.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.