Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Infarkt može da se leči samo u angio-sali

U najvećoj kovid bolnici u Batajnici nedeljno se obavi između sedam i 10 intervencija ugradnji stenta pacijentima koji su se zarazili koronom, ali imaju i srčane tegobe
Стент помаже да се реконструише унутрашњост крвног суда који напаја срчани мишић (EPA-EFE/Jacek Turczyk)

– U javnosti je manje poznato da se u bolnici u Batajnici, najvećoj našoj ustanovi u kojoj se leče oboleli od kovida 19, svake nedelje, u proseku obavi između sedam i 10 intervencija ugradnji stenta. Pacijenti koji su imali nesreću da dobiju i akutni infarkt miokarda i kovid 19 praktično biju duplu bitku i u velikom broju slučajeva je i – dobiju. Ovde je ciljano otvorena jedna angio-sala – objašnjava dr Milan Nedeljković, načelnik Odeljenja prijema, specijalističkih ambulanti i Dnevne bolnice Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Našim stručnjacima treba čestitati na dobroj organizaciji: oni se smenjuju – po osam dana u mesecu o ovim pacijentima brinu interventni kardiolozi i medicinske sestre Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, po pet dana lekari iz Gradske i Zemunske bolnice i četiri dana lekari iz KBC „Bežanijska kosa”.

Iako se stalno priča o tome da zbog pandemije virusa korona ne umiru samo oni koji su dobili teške oblike kovida 19, već i bolesni ljudi koji ne stižu do lekara na vreme, jer su ustanove i dalje u kovid režimu, malo je zaista preciznih i validnih podataka koji bi ovu pojavu ilustrovali. Ipak, zahvaljujući profesoru Nedeljkoviću, bivšem predsedniku Udruženja kardiologa Srbije, dobijamo presek bar za jednu oblast – ugradnju stentova i ostalih procedura interventne kardiologije, pa se vidi kakvo je bilo stanje pre pandemije i kakvo je sada.

– U godini pre pandemije, 2019. u celoj Srbiji u 18 angio-centara ukupno su obavljene 47.522 procedure – koronarografije, elektrofiziološka ispitivanja, ablacije: od tog broja kod 16.638 pacijenata ugrađeni su stentovi. I treba razdvojiti: obavljeno je 8.856 zakazanih, dakle ne hitnih ugradnji, dok je zbog akutnog infarkta bez odlaganja stentove dobilo 6.946 pacijenta – navodi naš sagovornik.

Dr Milan Nedeljković (Foto lična arhiva)

Dobra organizacija angio-centara

Kada je počeo kovid 19, u martu 2020. godine, i kada je usledilo vanredno stanje, „zatvaranje”, pa prvi, drugi, treći talas korone, slika se promenila.

 – Ukupno su obavljene 31.052 procedure, a od toga broja je bilo 11.792 ugradnje stenta. Onih koji su zakazani bilo je 5.474, a akutna stanja – 6.206. Dakle, kod slučajeva koji se zakazuju beležimo smanjenje od tridesetak procenata, a kod onih hitnih obavljeno je samo 11 odsto manje. Ovo pokazuje da je naša služba bila vrlo organizovana sve vreme tokom vanrednih prilika, maltene svaki akutni infarkt je zbrinut na vreme – kaže dr Nedeljković i naglašava da se stanje promenilo nabolje otvaranjem 19. angio-centra u bolnici u Batajnici.

Dr Nedeljković ne krije zadovoljstvo što Srbija danas ima snažnu mrežu angio-centara, čijem je nastanku i sam doprineo. Interventnom kardiologijom bavi se 37 godina i pamti pionirske dane nastanka ove specijalističke grane, kada smo kaskali za svetom. Od 2005. godine u Beogradu su održavane radionice interventne kardiologije na koje su dolazili najbolji stručnjaci u ovoj oblasti iz Japana, Kine, Amerike, Nemačke, Italije, Francuske i operisali najteže pacijente u našim salama.

– Oni su spasili preko 300 pacijenata. Donosili su nove uređaje, savremeni materijal, a takođe i nove tehnologije rada, koje smo od njih naučili. Takođe, mnogi od lekara su boravili u stranim centrima, kao što sam i ja 2001. i 2002. godine bio u Pensilvaniji u Pitsburgu, u čuvenoj univerzitetskoj Prezbiterijanskoj bolnici, gde sam naučio da se akutni infarkt može lečiti jedino u angio-sali – kaže dr Nedeljković i dodaje da ga je sve to povuklo da se zalaže za otvaranje sve većeg broja angio-centara, u svakoj opštoj bolnici u Srbiji.

 S većim brojem ovih specijalista pojavila se mogućnost otvaranja regionalnih centara: profesor Nedeljković je 2010. otvorio angio-centar i angio-salu u opštoj bolnici u Valjevu, godinu dana kasnije i u opštoj bolnici u Užicu, 2014. u Zdravstvenom centru Zaječar i pre toga, 2007. angio-salu, s akademikom Miodragom Ostojićem, u Banjaluci.

Danas u Srbiji radi 35 angio-sala, imamo preko stotinu interventnih kardiologa i radiologa.

Ipak, naš sagovornik je ubeđen da taj trend mora da se nastavlja, pogotovu na jugu Srbije. Tvrdi da već sada svaki infarkt može da se zbrine za sat vremena, ali u slučaju da ne može da se stigne u tom kratkom roku, lekari znaju da takvom pacijentu treba dati fibrinolitičku terapiju, koja razbija tromb, i da se u roku od 24 časa prebaci u najbliži angio-centar radi ugradnje stenta.

Dr Nedeljković dodaje i da jedino što pacijent treba da zna jeste da kada ima bolove u grudima ne odlaže javljanje lekaru, već da pozove hitnu pomoć ili da u što kraćem roku dođe do urgentnog centa opšte bolnice u gradu u kojem živi.

– Srbija ima izuzetne mlade interventne kardiologe. Čini mi se da su čak i bolje obrazovani od nas koji smo time počeli prvi da se bavimo. Od mojih mladih doktora, dvojica-trojica kada bi sada otišli u Ameriku, mogli bi da budu tamo lekari „broj jedan”!

Dr Nedeljković je posebno ponosan na činjenicu da je na kongresu u San Dijegu 2015. godine uspeo da izdejstvuje da se osnuje 34. ogranak koledža američkih kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku. Koledž američkih kardiologa je najstarije i najcenjenije udruženje kardiologa.

– Zahvaljujući tome na američkim kongresima imamo ravnopravni status s drugim ograncima i učešće u radu skupova kojima prisustvuje i preko 22.000 kardiologa širom sveta. Takođe, mi svake godine imamo kongres 34. ogranka koledža američkih kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku na kojem kroz prikaz slučajeva prezentujemo najnovije vodiče koji se bave kardiovaskularnim bolestima. Na ovaj način edukujemo naše doktore.

(Foto lična arhiva)

Nova metoda za najteže bolesnike

Još jedna novost stiže u ovoj oblasti: u tri ustanove (Univerzitetski klinički centar Srbije, Institut „Dedinje” i Institut „Kamenica”) pacijentima će o trošku RFZO biti ugrađivane interventnim metodama veštačke valvule kod suženih aortnih ušća po programu TAVI.

– U UKCS 2013. započeli smo program TAVI: preko preponske arterije i katetera pacijentu se implantira veštački zalistak. Tada sam ugradio prvih pet valvula, zajedno s italijanskim lekarom i objavili smo rezultate u našem stručnom časopisu. Posle pauze, jer se program TAVI u međuvremenu u Srbiji radio samo komercijalno, nabavili smo 150 TAVI valvula i prve intervencije ćemo uraditi do kraja ove godine – najavljuje naš sagovornik.

Objašnjava kako ova tehnika zamenjuje otvaranje grudnog koša i složenu kardiohiruršku intervenciju, koju nije bilo uvek moguće izvesti kod osoba starijih od 75 godina i koji imaju pridružene bolesti kao što su dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća, bubrežna oboljenja.

Uđe bled, izađe rumen kao jabuka

Šta pokreće mlade lekare da se odlučuju za ovu supspecijalizaciju, gde su tokom procedura koje traju i više časova izloženi zračenju pa nose kecelje od 12 kilograma?

– Motiv je uspeh, osećaj da ste pomogli čoveku koji je mnogo bolestan. Pacijent uđe u salu beo kao papir, ne gleda, ne priča ništa, u strahu je. Anginozni bol je opak, ljudi osećaju bliskost smrti. I, lekar onda ugradi stent i pacijent izađe rumen kao jabuka. To stvara osećaj neizmerne sreće – iskren je profesor Nedeljković.

Stent genijalno rešenje

– Ovo je genijalno rešenje, kada iz preponske arterije ili arterije na ruci žicama i cevčicama stižemo do mesta suženja, koje pravi problem i ugrožava život, i to otklanjamo. Stent pomaže da se rekonstruiše unutrašnjost krvnog suda koji napaja najfinije tkivo, a to je srčani mišić koji je nezamenljiv. Balonima se proširi suženje, a zid krvnog suda koji se urušio, na mestu gde je plak pukao, rekonstruiše se i što pre se to učini srce se napaja krvlju i kiseonikom punim kapacitetom i preživljava – slikovito objašnjava dr Nedeljković i dodaje da u našim bolnicama u ovom času postoji dovoljno materijala: najbolji stentovi, baloni.

RFZO je nabavio više od 23.000 stentova za iduću godinu.

Pet i po godina na čelu opštine Vračar

Iako je već duže od pet i po godina na čelu jedne od centralnih beogradskih opština – Vračar, naš sagovornik se nije odrekao karijere lekara. Radni dan mu, kaže, počinje u 7.15 časova: jutarnji sastanak, ide u salu, pregleda pacijente. Kao redovni profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu drži vežbe, predavanja: samo u toku prošle nedelje, kao član komisije, bio je na tri specijalistička i dva supspecijalistička ispita. Kako stiže?

– Samo dobra organizacija – odgovara kratko.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Infarkt se ne leci, vec njegove posledice, ako pacijent prezivi ...
Lillah
Odličan tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.