Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je urušavan Nemanjin grad

Vlast je uporno godinama posezala za kvaziistorijskim činjenicama kako bi zatrli tragove i temelje srpske države u Crnoj Gori
Утврђење и Стари мост на Рибници (Фото Википедија)

Od našeg dopisnika

Podgorica – Kolevka najstarije srpske vlastele – dinastije Nemanjića, tvoraca srpske države i crkve, vladara, arhiepiskopa, monaha, prosvetitelja – Nemanjin grad na ušću Ribnice u Moraču na grdnim je mukama od bivše republičke, ali i sadašnje podgoričke vlasti.

Crnogorska vlast se decenijama trudi da dokaže kako Stefan Nemanja nije rođen na Ribnici i da urušeni grad-tvrđava nije nemanjićko, već tursko utvrđenje. Vlast uporno poseže za kvaziistorijskim činjenicama kako bi zatrli tragove i temelje srpske države u Crnoj Gori. Izbrisati iz sećanja naroda svest o dinastiji Nemanjića osnovni je motiv zbog kojeg je vlast zabranila obnovu Nemanjinog grada.

Kako bi izbrisali sve toponime koji govore o viševekovnoj istoriji srpskog naroda, bivša vlast brisala je imena ulica, menjala đačke programe, literaturu, azbuku, pismo i istoriju, pokušavajući da dokaže da su Srbi u Crnoj Gori bili samo u prolazu, a nikako tvorci, graditelji i branioci Njegoševe Crne Gore, autohtoni narod.

Iz Srpskog nacionalnog saveta (SNS) vlasti je poručeno da neće odustati od obnove Nemanjinog grada „jer je to kolevka najstarije srpske vlastele – dinastije Nemanjića”.

Nemanjin grad je među najstarijim srpskim pragovima preko kojih su zakoračile sve velike reči, i to ne samo u Crnoj Gori.

„Za Srbe u Crnoj Gori Nemanjin grad je svetinja i SNS je odlučan ne samo da ga zaštiti od daljeg urušavanja i pretvaranja u gradsko smetlište nego i da obnovi i vrati mu staru svetlost”, odlučan je predsednik te institucije Momčilo Vuksanović.

Još u vreme dok je ministar za kulturu, sport i medije bio Branislav Mićunović, pre desetak godina, Srpskom nacionalnom savetu je uručen odgovor u kom, između ostalog, piše da je Ribnica „u ruševnom stanju i nije konzervatorski tretirana, pa je neophodna izrada projekta konzervatorsko-restauratorskih radova i adekvatan tretman kroz urbanističku dokumentaciju grada”.

Savet je u dopisu izrazio spremnost da se pokrene zajednička inicijativa kako bi se zaštitio ovaj spomenik, dok je tadašnji direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture sa Cetinja Đorđije Vušurović u odgovoru na inicijativu SNS konstatovao kako taj spomenik kulture „ne predstavlja kulturno-istorijski spomenik srpskog naroda, već kulturno dobro Crne Gore, na koje se u potpunosti odnose odredbe Zakona o zaštiti spomenika kulture”. Takođe se upozorava da nije tačan naziv Nemanjin grad jer je on samo „delom u narodu u upotrebi, i to tek od završetka Drugog svetskog rata. Takođe, nije činjenično istorijski i materijalno utemeljen, bar ne do danas”. U odgovoru SNS skreće pažnju kako su istraživanja „potvrdila jedino” – da je Ribnica predstavljala „rimsku putnu stanicu, srednjovekovno naselje i tvrđavu koja je izgrađena oko 1477. godine”, i da su od turske gradnje sedamdesetih godina 15. veka do danas ostali delovi zida s kulom i izbačenim delom kule.

„Vušurović, istina, priznaje da su ’ostali delovi utvrđenja vremenom nestali’, ali ne kaže da je to učinjeno nebrigom njegove institucije – Zavoda za zaštitu spomenika sa Cetinja. O onima koji su se u ovome gradu rodili, kopali mu temelje, gradili ga i živeli u njemu, stvarali novu kulturu i pismenost – svetorodnoj lozi Nemanjića – nema ni reči”, ističe Vuksanović.

Da je grad na Ribnici zaista dom iz kog su ponikli Stefan Nemanja, njegov sinovi Stefan Prvovenčani i Sveti Sava, svedoče brojni dokazi mimo predanja koja se vekovima prenose s kolena na koleno. Da je Stefan Nemanja rođen u Ribnici, najbolje svedoči prvi srpski romanopisac i pisac žitija srpski kralj Stefan Prvovenčani u čuvenom Žitiju Svetog Simeona, koji kaže: „Tu se rodi moj presvetli otac Stefan, koji obnovi svoju dedovinu i oslobodi primorske gradove Skadar, Bar, Kotor, Budvu, Novi.” Stefan Nemanja je oslobodio od Rimljana i Grka svoju dedovinu sve do Pelješca.

Istina je, kažu Staropodgoričani, da je reč o tvrđavi Ribnici koja je u narodu nazvana Nemanjin grad, a koja je kroz istoriju rušena i obnavljana. Dolaskom Turaka u srpsku državu Zetu, koja se pružala od Ostroga do Ohrida, u zavisnosti od dužine mača njenih vladara, tvrđava srpska postala je turska. Turci su je i rušili i doziđivali, pa ima danas i tragova turskog zidarstva. Tvrđave iz vremena rođenja Stefana Nemanje su nestale, najviše u doba turske vladavine, naročito novijih vekova, 17. i 18. kada je nemanjićko kamenje korišćeno za gradnju turskih kula i kuća današnje stare Podgorice.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Justinijan Upravda
U dijelu grada (Podgorica) koji se zove Drač prema današnjoj autobuskoj stanici do kraja 19 veka postojali su ostaci manastira sv. Marka. Manastirski kompleks u vidu tvrđave bio je impozantnih dimenzija cca 100x100 m. Pokojni mitropolit je pokušao da sa litijama koje su i danas se vrše na Markovdan ukaže na tradiciju i slavu grada pa su čak i mošti svete Fevronije koje su se čuvale u kući Đečevića predate Mitropolitu i danas su u Sabornom hramu. Poenta je da je od materijala .....
Миљуш (1)
Уопште није чудо што нам се кроз историју догађа то што се догађа, кад и они који о њој брину појма немају шта говоре.Као прво, Немања НИЈЕ оснивач најстарије српске властеле.Шта је са Вишеслављевићима (Властимировићима)?Шта је са Војисављевићима, управо из Црне горе, које је основао "Србин из Требиња" (Кекавмен)-Стефан Војислав?Да ли зато Стефан првовенчани пише у житју свога оца: Поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ.
Cvetak Zanovetak
Isto se desava i u Severnoj Makedoniji. Eno onaj Dusanov most u centru Skoplja nazivaju "Kameni most". Pitajte nekoga na ulici ko je taj most izgradio i gde je tada bila Severna Makedonija, nece imati pojma, ili ce vam dati pogresan odgovor.
Историчарске проститутке - СТОП
Немањин отац, Завида, рођен међу Вукановићима, је прогнан из Рашке током грађанског рата. Немањино житије наводи да је тада био велики метеж па се Завида након тога склонио у Дукљу, у којој је рођен. Током његовог прогона из Рашке, вероватно 1113. год. зауставља се у Рибници на Морачи (данашња Подгорица), где му се родио најмлађи син Немања. У Житију Св. Симеона за Дукљу пише да је права дедовина Немањина.
Родион
“Како је урушаван Немањин град”? Како ? Лепо. Силом. Петокраку овде, петокраку онде, у месо ако треба. Ако се копрца, “леворвер” из гуња. Па да ти је и рођени брат.
Prof
Davno je počelo to zatiranje srpstva u Crnoj Gori.Imam mnogo godina pa se sećam. Tada su svi Srbi pojurili u komunizam i prodali svoje duše i nacionalno biće za Bratstvo i Jedinstvo i u Crnoj Gori,BiH,HR i na Kosovu. Dok su drugi čekali čas da se sve to uruši.Buđenje je bilo bolno. Srbi su proterani iz svih država bivše Jugoslavije. Sada od kukanja nema ništa. Ovo je posledica našeg ponašanja iz prošlosti i sada krivimo druge? Niko da kaže- sami smo krivi što smo se prodali. Nije ni sada bolje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.