Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Evropi nestalo 600 miliona jedinki ptica gnezdarica u poslednjih 40 godina

Врабац покућар, најтеже је погођен, од 1980. године изгубљено 50 одсто популације (Фото Анђелко Васиљевић)

U Evropskoj uniji (EU) u poslednjih 40 godina nestala je jedna od šest jedinki ptica gnezdarica, što znači da je od 1980. do sada izgubljeno ukupno oko 600 miliona jedinki ptica gnezdarica Evrope, objavilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Naučnici, koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica (RSPB), BirdLife International i Češkog ornitološkog društva, analizirali su u novoj studiji podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama EU.

Autori procenjuju da je ukupan pad populacija od 1980. do 2017. godina bio između 17 i 19 odsto, što predstavlja gubitak između 560 i 620 miliona jedinki ptica.

U realnosti, u istom periodu je izgubljeno čak 900 miliona jedinki, međutim, ovaj podatak je umanjen za povećanje populacija određenih vrsta od oko 340 miliona jedinki, navedeno je u studiji, uz isticanje da veliki pad brojnosti malog broja vrsta ptica, koje se nazivaju „čestim” ili „običnim” vrstama, čini važan udeo ovog procenta.

Studija je sastavljena na osnovu podataka iz Evropskog popisa običnih ptica, kao i podataka redovnih izveštaja država članica u skladu sa Direktivom o pticama EU.

Kako je istaknuto, nekada sveprisutni vrabac pokućar, najteže je pogođen, pri čemu je izgubljeno 50 odsto populacije od 1980. godine, ukupno 247 miliona ptica.

Populacije još jedne vrste vrabaca, poljskog vrapca, izgubile su oko 30 miliona jedinki.

Ukazano je da su obe vrste pogođene promenama u politikama koje se tiču poljoprivrede, međutim, broj vrabaca pokućara je opao i u urbanim sredinama.

Nisu potpuno jasni razlozi opadanja urbanih populacija, ali neki od njih bi mogli biti nedostatak hrane, širenje bolesti kod ptica i zagađenje vazduha, pokazala je studija.

Primetno je da su najveći gubici zabeleženi kod ptica poljoprivrednih predela i ptica travnih staništa, a kako je navedeno, opšte je poznato da su promene u poljoprivrednoj praksi i upravljanju, uslovljene političkim odlukama, odgovorne za nagli pad brojnosti divljih životinja.

Grupe ptica selica, poput brezovog zviška i žute pliske, takođe su zabeležile veliki pad brojnosti, kao i šljukarice, poput vivka i planinskog zujavca.

Veliki deo ovog pada dogodio se u Evropi 1980-ih i 1990-ih godina, dok je stopa opadanja povoljnija u prethodnoj deceniji.

Studija je pokazala da osam vrsta koje pokazuju najveći pad čini 69 odsto opadanja u svih 175 vrsta u opadanju, a to su vrabac pokućar, žuta pliska, čvorak, poljska ševa, brezov zviždak, žutarica, konopljarka i poljski vrabac.

Čvorak (Foto Vikipedija)

Rezultati su pokazali da zakoni EU, odnosno Direktiva o pticama i Direktiva o staništima, koji pružaju pravnu zaštitu prioritetnim vrstama i staništima EU, imaju pozitivan uticaj na brojnost populacija ptica, kao i na očuvanje staništa.

Dobar primer se, navedeno je, može videti u porastu populacija sedam vrsta ptica grabljivica, koje se sa smanjenjem upotrebe pesticida, povećanim stepenom zaštite, akcijama na smanjenju ubijanja i odvijanjem projekata aktivne zaštite, polako oporavljaju.

Kako je istaknuto, bez uvođenja ovih direktiva, stopa opadanja mnogih vrsta bila daleko veća.

Osam vrsta sa najvećim porastom, prema studiji, čini 66 odsto porasta u svih 203 vrsta u porastu, a to su crnoglava grmuša, obični zviždak, kos, carić, češljugar, crvendać, golub grivnaš, plava senica.

Studija podržava i prethodna istraživanja koja pokazuju značajan nedavni gubitak biodiverziteta.

Opadanje brojnosti „običnih” ptica pokazuje da je i dalje neophodan dalji rad na zaštiti vrsta šireg obima, zato je, kako se dodaje, hitno potrebno sačuvati ptice povezane sa poljoprivredom, kao i ptice selice na njihovim migratornim putevima.

Gubitak „uobičajenih” vrsta je zabrinjavajući, ocenjeno je u studiji, jer ukazuje na oštećene ekosisteme i njihove funkcije, a potencijalno i pružanju usluga ekosistema od kojih čovečanstvo zavisi.

Brojnost i dominantna prisutnost „uobičajenih” vrsta znači da promene u njihovim populacijama mogu imati velike posledice na zdravlje ekosistema.

Naučna saradnica RSPB i glavna autorka studije Fiona Burns rekla je da će se sledeće godine sastati potpisnice Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti kako bi se razgovaralo o budućnosti globalnog biodiverziteta i stvorio okvir koji poziva na povećanje napora za očuvanje prirode, kao i usmerenost ka sprečavanju izumiranja i obnavljanju vrsta.

„Naša studija je poziv na buđenje za veoma realnu pretnju od izumiranja i mi u potpunosti podržavamo kreiranje snažnog dogovora koji bi očuvanje stavljao ispred i u središte svih globalnih planova”, kazala je ona.

Naglasila je da je potrebna akcija čitavog društva kako bi se zajedno uhvatili u koštac sa krizom prirode i klime.

„To znači povećanje obima i ambicije poljoprivrednih reformi, zaštite vrsta, održivog šumarstva i ribarstva i brzo širenje mreže zaštićenih područja”, kazala je ona.

Privremena šefica sektora zaštite iz BirdLife Europe Anna Staneva rekla je da ovaj izveštaj „glasno i jasno pokazuje da priroda pali alarm za uzbunu”.

„Iako je zaštita ptica koje su već retke ili ugrožene rezultirala nekim uspešnim oporavcima, čini se da to nije dovoljno za održavanje populacija vrsta koje smatramo brojnim. 'Obične' ptice postaju sve ređe, uglavnom zato što ljudi uništavaju staništa od kojih zavise. Priroda je iskorenjena sa naših poljoprivrednih površina, mora i gradova”, rekla je ona.

Staneve je kazala da vlade širom Evrope moraju da uspostave pravno obavezujuće ciljeve za obnovu prirode, inače će posledice biti teške, „uključujući i našu sopstvenu vrstu”.

Menadžerka projekta PECBMS i šefica međunarodnog odeljenja za praćenje i istraživanje civilnog društva Alena Klvanova istakla je da studija naglašava važnost dugoročnih programa zasnovanih na građanskoj nauci koji se decenijama sprovode širom celog kontinenta.

„Dobijanje tako velike količine podataka od neprocenjive vrednosti bilo je moguće samo zahvaljujući neprestanim naporima koordinatora nacionalnih monitoringa i hiljadama terenaca-dobrovoljaca, koji broje ptice svake sezone parenja na standardizovan način u skoro trideset evropskih zemalja”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, rezultati bi mogli da pomognu javnosti, kao i nadležnim političarima, da shvate da „obične” ptice možda neće biti uobičajene zauvek ako se ne preduzmu adekvatne mere za njihovo očuvanje.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Жива Т. Суботички
Невероватно је да се са помором птица, пчела и других животиња не види веза са огромним бројем аутомобила који испуштају из ауспуха угљенмоноксид - отровни гас. Од кад је света и века људи су ложили ватре у разне сврхе: за кување и грејање па за ковачнице и парне машине а продукт сагоревања је био угљен диоксид - гас загушљивац. У 21. веку знатно је смањен број кућних димњака који се и даље оптужују јер нису профитабилни, као тровачи аутомобили.
Kao uvek
Emisija CO2 iz domaćinstava i industrije ima udeo od preko 80% u ukupnoj emisiji...
Demos Cratein
Са пчелама је још гора ситуација. А без пчела ни људи не могу постати. Џаба нам отварање нових редова, заглавља и поглавља и улазак у ЕУ без пчела.
Боба
Е то се зове екоцид и наравно никог скоро да није брига. Птице и животиње као и биљке су услов нашег опстанка а о томе се нити учи нити се ради на подизању свести углавном онесвешћених народа нажалост.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.