Cenzura ućutkala „Brendona”

U trenutku kada ovo pišemo, tridesetogodišnji afroamerikanac Brajson Grej definitivno je jedan od najpopularnijih američkih repera. Broj pregleda njegovih kompozicija na svetskoj internet mreži beleži se brojkama koje imaju dugačak niz cifara. Ipak, najnoviji Grejov hit – „Napred Brendone” – nećete naći ni na „Jutjubu”, ni na „Instagramu”, ni na nekim drugim sličnim kompjuterskim platformama kojima smo svakodnevno okrenuti. Jednostavno, ne postoji. Zabranjen je.

O svoj bizarnosti položaja popularnog repera možda najbolje svedoči podatak da na pojedinim top listama ove vrste muzike prvog mesta, koje je donedavno čvrsto držao, takođe nema. Pregled najslušanijih počinje – sa brojem dva! U zemlji koja voli da se diči „sveopštom slobodom i jednakošću” cenzura je učinila svoje.

Problem je nastao onoga trenutka kada je izvesni Keli Stavast, reporter televizijske kompanije „NBC sports”, tokom prenosa jedne od „Naskar” trka, izuzetno popularnih u SAD, nimalo nežnu psovku (“F**k Joe Biden”), upućenu aktuelnom američkom predsedniku od strane prisutnih gledalaca, pretočio u slogan: „Napred Brendone!”, a prema imenu pobednika trke – Brendona Brauna.

Nevešti pokušaj utišavanja razjarenih ljubitelja automobilskog cirkusa i prevođenje na pristojniji jezik onog što su vikali, kako se ispostavilo, prouzrokovalo je više štete nego koristi. Stavast se pošteno obrukao, a slogan koji je brzopleto smislio omogućio je svakome Amerikancu da šefu države ubuduće „saspe u lice” sve što mu je na duši.

O čemu, u stvari, peva-recituje Brajson Grej u pesmi „Napred Brendone”? Reč je prevashodno o političkoj poruci i kritici Amerike kakvu pokušavaju svojim zemljacima da poture aktuelni predsednik Džo Bajden i njegova administracija: „Naskar, uhvatili smo ih kako uzvikuju: Napred Brendone! Neki to ne razumeju. Ko ovde zaista komanduje? Napušteni Kabul... Šta je sa Amtrakom? Koga je briga za ovaj virus? Letovi su prepuni, svi moraju da dobiju vakcinu, bolje je da imate pečat. Cene rastu iz minuta u minut, da li ti posle svega treba Bajden?”

„Nigde ni jedne psovke”, jada se autor. Reč je tek o političkoj poruci, vrlo jasnoj i utemeljenoj. Upravo tako su je i shvatili na „Jutjubu”, „Instagramu” i sličnim internet igrarijama. Kao što to biva u škakljivim situacijama, presudili su – političari.

A da stihovi Brajsona Greja u principu imaju specifičnu težinu potvrđuju i njegovi dosadašnji hitovi kao što su: „Zabranjeno”, „Loši učitelji”, „Božiji vojnik”, „Ne žalim se”, „Kavez za pse”... Tu je i podatak da je dotični reper trenutno „težak” više od milion dolara.

Ipak možda najinteresantnije u svemu je to što je još nekolicina repera sa one strane Atlantika reagovalo na „patriotizam” reportera Kelija Stavasta. Dok ovo pišemo, na „Eplovoj” listi deset najslušanijih su čak četiri verzije ove specifične pesme „posvećene” Džou Bajdenu. Prva je naravno Grejova verzija. Na drugom je prilagođena i produžena verzija u izvođenju repera pod imenom Loza Aleksander, dok su još dva različita remiksa na 4. i 6. mestu.

„Najpopularniji predsednik u istoriji SAD (molim?), kako su to izračunali i dalje ostaje misterija. Ekonomija nije sjajna, kontejneri zaglavljeni u Zalivu a trenutno nemate plan za karavan koji je na putu... Kao veteran pokušavam da poštujem glavnokomandujućeg, ali da budem iskren: Napred Brendone donosi olakšanje...”

U upornim nastojanjima da se preterano ne diže prašina cenzura se dešava tiho, stiže neznano odakle. Ipak, ugled zemlje mora biti sačuvan, a glasnim psovanjem predsednika na skupovima poput onih posvećenih sportu, posebno „Naskar” trkama, to se definitivno ne postiže.

„Igraju se našim pravom na slobodnu reč”, ogorčen je Grej. „Njima se niko ne meša u posao, pa zašto bi se oni nama mešali. Ovo je veoma blisko diktaturi. Kako to da mogu da repujem o kriminalu, ubistvima, seksu, drogama, ali kada postavim pitanja u vezi sa vladajućom politikom, dobijam zabranu? Da li je ovo i dalje Amerika?”, pita se reper.

A koliko je krilatica „Napred Brendone” ušla u opticaj pokazuje i sledeći bizaran primer. Naime, na jednom letu američke kompanije „Sautvest erlajns” pilot aviona je u trenutku relaksacije izgovorio sporne reči koje su igrom slučaja preko razglasa u letilici dospele i do ušiju putnika. Ovo je stvorilo pravu gužvu u kabini i navelo nadležne iz kompanije da sprovedu detaljnu istragu o nemilom događaju i krivcima izreknu adekvatne kazne.

Reperi, po pravilu, nisu preterano naklonjeni onima na vlasti. Razloga je previše: od siromaštva o kojem pevaju, rasne segregacije, kriminala... do otvorenog gušenja osnovnih ljudskih prava. Ipak, kako je moguće da potrebu da svoj bes iskazuju imaju najviše i najglasnije baš u zemlji koja se toliko diči demokratijom. Da li im  je dosta laži u kojoj žive, i gde vide izlaz iz svega? Uostalom, da li je rep, kao pravac u izražavanju, produkt upravo takvih saznanja?

Umetnici nikada nisu preterano mazili one od kojih im zavisi opstanak. Naprotiv. Zato su cenzori, kada god je to bilo potrebno, u svoje ruke preuzimali rešavanje neugodnih situacija i „prilagođavanje” istih potrebama i očekivanjima ostalih, običnih građana čija svakodnevica se sastoji – od rada i poslušnosti.

Barem u periodu od izbora do izbora.