Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Cena pšenice samo nakratko stabilizovana

Ograničavanje cene belog hleba na 46 dinara i intervencija iz robnih rezervi normalizovali tržište
(Фото Л. Адровић)

Najavljena intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna kratkoročno je uticala na smirivanje cena, navodi se u poslednjem izveštaju Produktne berze Novi Sad.

Posle nedavne odluke države da cenu osnovne vekne od brašna T-500 u narednih najmanje pola godine ograniči na 46 dinara, na aktuelnoj tržišnoj sceni žitarica primećena je stabilna cena pšenice dok su kukuruz i soja pojeftinili.

Pšenica je uzela apsolutni količinski primat u trgovanju na berzi po prosečnoj ceni od 31 dinar bez PDV-a, po kilogramu. Tako je bilo početkom sedmice ali naknadno objavljena predviđanja sa svetskog tržišta ukazuju da se berze hrane ne smiruju. Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) objavilo je da su svetske zalihe ove žitarice korigovane na niže u odnosu na prošlomesečnu procenu (sa 276,5 miliona tona na 275,8) što se odmah odrazilo na evropsku ali i domaću berzu. Tražnja za žitom je porasla, a već krajem nedeljne ugovori na našem tržištu zaključivani su po 31,5 dinara.

Za razliku od prethodnog perioda, kada je bila intenzivnija kupovina kukuruza, prošle nedelje došlo je do pada interesovanja. Kako navode stručnjaci, to pokazuje i podatak da su zaključena samo dva kupoprodajna ugovora po ceni od 26,30 dinara bez PDV-a.

Objava USDA o globalnom stanju na tržištu žitarica mogla bi da bude razlog za dodatan rast cena, a razni oblici intervenisanja samo blago i trenutno mogu da utiču na ovakva kretanja. Kako je preneo Agroklub, jaka globalna potražnja je odlučujući faktor koji dovodi do smanjenja ukupnih zaliha. Američko ministarstvo poljoprivrede smanjilo je globalne izglede za pšenicu u sezoni 2021–2022. zbog manje proizvodnje i predviđa veću potrošnju što bi i te kako moglo da utiče na cene koje rastu iz nedelje u nedelju, smatraju stručnjaci.

Svetska proizvodnja žita smanjena je za 0,6 miliona tona, posle izveštaja Evropske unije, Velike Britanije i Turske o nižim prinosima. Međutim, USDA pretpostavlja da će se povećati u Rusiji zbog boljih prinosa, i to za oko dva miliona tona. Proizvodnja u EU rezultat je nižih prinosa u Francuskoj i Nemačkoj, ali je delimično nadoknađena većom žetvom u Rumuniji.

Globalna potrošnja pšenice porasla je za 0,4 miliona tona i iznosi 787,2 miliona. Prema mišljenju analitičara, glavni razlog je veća potražnja u Rusiji, Iranu i Turskoj. Ali, u EU, Velikoj Britaniji i Ukrajini očekuje se pad, navodi specijalizovani portal „Agrarhojte”.

Cene pšenice izuzetno su porasle poslednjih meseci, zbog rasta potrošnje a uz istovremeno nižu globalnu proizvodnju, zaključuje USDA u svom izveštaju.

Matićeva: Cena hleba će se zadržati na 46 dinara do sledeće žetve

Cena hleba „sava” od 46 dinara će se bez poskupljenja održavati do sledeće žetve, poručila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Naglasila je da je cena pšenice dostigla rekordnu vrednost od kada se prati statistika na globalnom nivou. Ona je, gostujući na Televiziji „K1”, izjavila da bez obzira na deficit ove žitarice na svetskom tržištu, Srbija ima dovoljno rezervi i da građani nemaju razloga za brigu, prenosi Tanjug. „Pšenica je na svetskoj berzi sirovina doživela neverovatan skok, a te povišice osećaju i domaći proizvođači, ali naši građani mogu biti spokojni. Vlada je donela meru koja će omogućiti snabdevanje hleba tipa 500 u naredih šest meseci. Ima dovoljno rezervi i pšenice i brašna do sledeće setve”, objasnila je Matićeva.

Poručila je da će resorna ministarstva sprečiti svaku zloupotrebu kada je reč o rastu cena, kao i svaki oblik kalkulacija velikih trgovinskih lanaca, kako bi zaštitila građane.

Ministarka je objasnila da je neminovno da neki proizvodi poskupe, jer se to dešava na svetskom nivou, ali da većeg podizanja cena osnovnih životnih namirnica u Srbiji neće biti.

 

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Статистика
По саопштењу РЗС бр.261 остварена производња пшенице је 23,1% већа него прошле године, малина је било 10,1% више, шљива је подбацила 29,1% у односу на десетогодишњи просек.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.