Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pronađen „hram sunca” star 4.500 hiljade godina

Базе кречњачких стубова, који су били део улазног трема и кречњачког прага (Принтскрин )

KAIRO - Arheolozi veruju da su otkrili jedan od izgubljenih egipatskih „hramova sunca”, koji datira iz sredine 25. veka pre nove ere.

Na lokalitetu su pronađeni posmrtni ostaci zakopani ispod drugog hrama u Abu Gurabu, oko 19 kilometara južno od Kaira.

Otkriće Masimilijana Nukola, docenta egiptologije na Institutu za mediteranske i orijentalne kulture u Varšavi i njegovog tima predstavljeno je u emisiji „Izgubljeno blago Egipta” na  „Nešenel džiografik” .

Još 1898. godine, arheolozi koji su radili na tom lokalitetu otkrili su  „hramova sunca” faraona Nusera koji je vladao Egiptom između 2400. i 2370. godine pre nove ere.

Nova otkrića objavljena tokom nedavne emisije sugerišu da je izgrađen na vrhu ostataka još jednog sunčevog hrama.

„Arheolozi iz 19. stoleća iskopali su samo mali deo ove zgrade od opeke i blata ispod kamenog hrama Nusera i zaključili da je ovo bila prethodna faza izgradnje istog hrama”, rekao je Nukolo za Si-En-En prenosi Tanjug.

„Sada naši nalazi pokazuju da je ovo bila potpuno drugačija zgrada, podignuta pre Nusere”, rekao je on.

Među nalazima su pečati s ugraviranim imenima kraljeva koji su vladali pre Nusere, a koji su se nekada koristili kao čepovi za tegle, kao i baze krečnjačkih stubova, koji su bili deo ulaznog trema i krečnjačkog praga.

Originalna konstrukcija bila je u potpunosti napravljena od cigli od blata, rekao je Nukolo, čiji je tim takođe pronašao desetine netaknutih tegli piva tokom iskopavanja.

Spomenik od cigle i blata „bio je impresivne veličine”, rekao je Nucolo, ali ga je Nusera ritualno uništio kako bi izgradio svoj vlastiti hram sunca.

Dok su ovi hramovi bili posvećeni kultu boga sunca Ra, kralj je legitimisao svoju moć kroz hram i predstavljao se kao jedini sin boga sunca na Zemlji, rekao je on.

„Indirektno, dakle, glavna svrha hrama je bila da bude mesto za obožavanje živog kralja”, rekao je Nukolo.

Istorijski izvori sugerišu da je ukupno izgrađeno šest ovakvih hramova, ali samo dva su prethodno otkopana.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Orjentišemo se vidom, sluhom,.., bez sadržaja čula mi bi se stalno saplitali, padali, udarali... I mišljenju je potreban "ulaz" (prve cigle), da bi bilo moguće - poimanje, zaključivanje, suđenje i tsl – potrebno je more činjenica, na primer: Sveti Sava (1175-1236), Robert Grosetest (1168–1253)/prvi srednjovekovni “naučnik” analizirao probleme indukcije i verifikacije; nauka je "metod"/. Ako znate samo za činjenicu Sveti Sava ali ne za činjenicu R.G. vaši zaključci neće biti korektni. A za stari
Čudo arhitekture
I sve to izgradjeno u vrijeme dok jos nije (po naucnicima i arheolozima) u Egiptu pronadjen tocak.
Čudo arhitekture
Ti si onda vjerovatno i svoju kucu napravio bez kolica. Sigurno su i Asteci pravili svoje piramide bez "tocka"?
Dule Astro
Kakve veze ima točak sa građevinarstvom? Pa u Americi točak (u tehnološkom smislu) nije postojao do dolaska Evropljana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.