Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Više od 350 stručnjaka na kongresu kardiovaskularne hirurgije u Beogradu

(фото Пиксабеј)

U Beogradu danas počinje deveti trodnevni kongres Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije, a svoja znanja i iskustva u lečenju kardiovaskularnih bolesti razmeniće više od 350 kardio i vaskularnih hirurga i stručnjaka iz drugih oblasti medicine iz Srbije, ali i regiona i Evrope.

Najavljujući skup u Beogradu, ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da je kongres ove godine okupio najistaknutije stručnjake iz nekoliko važnih oblasti medicine iz zemlje i inostranstva i da obrađuje najvažnije teme iz kardijalne i vaskularne hirurgije, ali i anesteziologije i perfuzije.

Takođe, tokom kongresa biće održan niz radionica koje, kako je naveo, obrađuju najčešća i najkomplikovanija stanja u kardiovaskularnoj hirurgiji i anesteziji.

„Značaju kongresa doprinosi i učestalost i neophodnost vaskularnih i drugih operativnih zahvata kovid pacijenata, a dragoceno i složeno iskustvo lekara i članova Udruženja iz kovid bolnice Batajnica i drugih lekara koji izvode ovakve operacije dodatno doprinosi aktuelnosti i prestižu kongresa”, rekao je Lončar povodom održavanja kongresa i obeležavanja jubileja 20 godina od osnivanja Udruženja kardiovaskularih hirurga Srbije.

Ministar je izrazio uverenje da će kongres omogućiti bolje međusobno povezivanje i saradnju stručnjaka iz zemalja regiona, ali i šire, prenosi Tanjug.

(Piksabej)

„Kao specijalizant nisam imao prilike da koristim ovakve radionice što znači da mladi lekari i specijalizanti mogu da pre nego što uđu u salu da se najpribližnije upoznaju kako izgledaju krvni sudovi, instrumenti, materijal sa kojim se radi i kako treba da se radi i da mnogo toga nauče pre nego što dobiju priliku da operišu'', naglasio je Lončar.

Istakao je da veliki broj kardiovaskularnih pacijenata iz regiona, ali i iz zemalja EU dolazi da se operiše u Srbiji i da to, kako kaže, dokazuje kvalitet i kakav rezultat postižu naši stručnjaci iz kardiovaskularne hirurgije.

„To govori o njihovom radu u prethodnih 20 godina, siguran sam da će biti ponos srpske medicine i u budućim generacija, a vode računa o mlađim generacijama i trude se da prenesu znanje, ulažu u mlade koji će da leče buduće generacije”, rekao je Lončar.

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS Lazar Davidović rekao da je poslednjih godina povećano interesovanje lekara za specijalizacije za kardio i vaskularnu hirurgiju, kao i da toj klinici ne nedostaje lekarski kadar i da su u poslednjih nekoliko godina po ubrzanoj proceduri zaposlili četiri hirurga.

„Zahvaljujući politici zapošljavanja koju poslednjih godina sprovodi Ministarstvo zdravlja primajući u radni odnos najbolje diplomirane lekare u generaciji sprečava se ne samo odliv kadrova, nego omogućava da u našim ustanovama ostanu najbolji. Na našoj klinici su na taj način primljena četiri doktora u poslednjih nekoliko godina'', rekao je Davidović.

Izrazio je uverenje da će mlade lekare u našoj zemlji zadržati i činjenica da će raditi u mnogo boljim uslovima nego starije generacije.

„Zgrada Kliničkog centra Srbije se ubrzano završava i naše mlade kolege će imati priliku da rade u mnogo boljim uslovima nego, recimo, moja generacija koja je 1977. godine upisala Medicinski fakultet. Verujem da će im to biti jedan od motiva da po završetku studija ostanu u Srbiji”, naveo je Davidović.

Istakao je da se u poslednjih deset godina na Klinici za vaskularnu hirurgiju usavršavalo 35 mladih vaskularnih hirurga iz zapadne Evrope, kao i da su trenutno na edukaciji dvoje kolega iz Belgije i Španije.

„To je najbolji pokazatelj kakvo mišljenje o našoj kadrivaskularnoj medicini i hirurgiji imaju u mnogo razvijenijim zemljama”, rekao je Davidović.

Dodao je da je u prošloj godini broj operativnih zahvata redukovan, ali da je za razliku od nekih drugih oblasti medicine, smanjen za svega 30 odsto.

„To je zato što pored hitnih, postoji i veliki broj neodložnih bolesnika čije je stanje takvo da prolongiranje operacije znači da će pacijent izgubiti nogu ili preminuti”, rekao je Davidović.

Predsednik Udruženja kardiovaskulanih hirurga Srbije Dušan Kostić naveo je da je je pre 20 godina Srbija stručno, metodološki, tehnološki i po broju operacija veoma zaostajala za svetom, ali da je poslednjih godina Ministarstvo zdravlja to prepoznalo i maksimalno pomoglo struku.

„Sa dobrim stručnim radom može se nastupati na međunarodnim kongresima, prezentovati svoje rezultate i stvarati nove konekcije sa inostranim stručnjacima i udruženjima. Mnogi evropski centri bi bili prezadovoljni da mogu da organizuju ovakav kongres na koji dovodimo najbolje stručnjake iz zemlje i inostranstva”, rekao je Kostić.

Kako je rekao, o ugledu srpskih lekara i udruženja govori i to što će na kongresu svoje radove izložiti predsednici dva najznačajnija udruženja - Evropskog udruženja za kardiovaskularne bolesti i Evropskog udruženja za vaskularne bolesti.

Generalni sekretar Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije Igor Končar rekao je da će tokom tri dana stručnjaci iz Srbije i inostranstva održati predavanja o različitim kardiovaskularnim oboljenjima, a biće predstavljeni rezultati prikupljeni iz naših bolnica o amputacijama ekstremiteta, oboljenjima aorte, koronarnim bolestima.

Končar je ukazao da savremena edukacija obavezuje da hirurg prođe praktični deo na modelima i simulatorima, kao i da je u proteklih pet godina Udruženje organizovalo više edukativnih radionica na kojima su polaznici imali priliku da se upoznaju sa različitim tehnikama, a koje će biti prezentovane i učesnicima kongresa.

„Kada je reč o otvorenim operacijama, postoje silikonski 3D modeli koji su veoma realni, a za minimalne invazivne procedure postoje kompjuterski simulatori na kojima doktori uče osnovne korake pre nego što uđu u salu”, rekao je Končar, član Izvršnog odbora Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju.

Naveo je da se iz godine u godinu registruje sve veći broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti, a da su glavni uzročnici su pušenje, stres i druge bolesti.

Dr Stefani Peku: Srbija u vrhu po broju vaskularnih operacija

Srbija se izdvaja po broju operativnih zahvata u kardiovaskularnoj hirurgiji na dnevnom nivou, što mladim lekarima pruža mogućnost da za kratko vreme steknu što više praktičnog iskustva, izjavila je danas vaskularni hirurg iz Belgije Stefani Peku.

Ona je jedna od 350 učesnika devetog kongresa Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije, koji se održava od 18. do 21. novembra u Beogradu, a u naredna dva meseca usavršavaće se na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS, gde je u proteklih 10 godina program edukacije prošlo 35 lekara iz regiona i Evrope.

„Na Klinici svakodnevno imaju zahtevne i složene operacije, dok vaskularni hirurzi u Belgiji imaju jednu operaciju nedeljno ili u dve nedelje, tako da je potrebno mnogo vremena da hirurg stekne praktično iskustvo”, rekla je Peku novinarima posle konferencije na kojoj je najavljen kongres, prenosi Tanjug.

Istakla je da je srećna što će biti na edukaciji u Srbiji, a kao jednu od prednosti navodi to što će imati priliku da prisustvuje najrazličitijim operativnim zahvatima iz vaskularne hirurgije.

„U Srbiji se sve brzo odvija, hirurzi su veoma brzi, anesteziolozi takođe, dok je kolegama u Belgiji operacija svaki put veliki stres,. jer ređe operišu i nisu naviknuti”, navela je Peku.

Dodala je da je trodnevni kongres u Beogradu dobra prilika da hirurzi razmene znanja i iskustva.

„Očekujem da čujem šta su novine u vaskularnoj hirurgiji, kao i kako će predavači iz Srbije preneti svoja znanja i veštine studentima i da sličan pristup možda primenimo i u Belgiji”, navela je Peku, koja je studije medicine završila na prestižnom belgijskom Univerzitetu Leuven, a vaskularnu hirurgiju specijalizirala na Univerzitetu Gent.

 

 

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Где су вирусолози и епидемиолози да се састану и говоре о короне, што нам је радити?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.