Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Plavne šume Tise nestaju zbog profita drvne industrije

Хибридне тополе само бројем стабала могу да замене природне тополе и врбе ( EPA-EFE/Gyorgy Varga)

Svetska organizacija za zaštitu prirode (World Wide Fund for Nature, WWF) objavila je danas početak nove kampanje „Najskuplja stolica na svetu”, čiji je cilj da se javnosti u Srbiji ukaže na problem uništavanja prirodnih plavnih šuma u priobaljima reka u zemlji i regionu.

U fokusu kampanje je, kako je istaknuto, višedecenijsko uništavanje vojvođanskih aluvijalnih šuma u slivu reke Tise za potrebe drvne industrije.

Umesto prirodnih plavnih šuma pretežno vrbe, crne i bele topole, na područjima uz reke sade se plantaže hibridnih topola, koje drvnoj industriji donose više građe u kraćem periodu.

Zarad profita, već decenijama se žrtvuju prirodni ekosistemi, uništavaju staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta, i slabi prirodna odbrana obala od poplava.

Tisa (Foto Vikipedija)

„Hibridne topole samo brojem stabala mogu da zamene prirodne topole i vrbe, ali njihov ekološki potencijal je krajnje sveden. One ne pružaju odgovarajuće uslove za opstanak brojnih vrsta, kao što su crna roda, smuđ ili orao belorepan i po ukupnoj raznovrsnosti živog sveta daleko zaostaju za prirodnim plavnim šumama”, kazao je predstavnik Svetske organizacije za zaštitu prirode Goran Sekulić.

On je istakao da plavna područja pružaju niz ekosistemskih usluga koje direktno doprinose boljem životu ljudi.

„Tu mislimo na bogate prirodne resurse, ali i ublažavanje poplava, ublažavanje posledica klimatskih promena, potencijale za rekreaciju i razvoj turizma. Uništavanje prirodnih staništa u ritovima i priobalju naših reka greška je koju ćemo svi skupo platiti”, rekao je Sekulić, prenosi Beta.

Uništavanje prirodnih staništa u ritovima i priobalju naših reka greška je koju ćemo svi skupo platiti (Foto Rade Krstinić)

Navedeno je da je centralni element kampanje kitnjasta drvena stolica s naglašenim figurativnim prikazima delova tela onih životinja koje su ugrožene zbog krčenja šuma.

Objašnjeno je da sredinom naslona i sedišta protiče krivudav tok reke Tise, a noge i rukohvati prikazuju posečene trupce autohtonih vrsta drveća.

Stolica je oglašena na društvenim mrežama sa ciljem da što veći broj ljudi odvede na internet stranicu www.najskupljastolicanasvetu.rs, gde se nalaze brojni podaci važni za razumevanje problema uništavanja prirodnih šuma i bioraznovrsnosti u rečnim područjima.

Kampanja se temelji na podacima iz teksta „Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma” novinarke Mine Delić, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Saradnja sa CINS-om i ova kampanja deo su projekta „Da nam klima štima”, koji Svetska organizacija za zaštitu prirode u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske.

Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena.

Plavne šume najugroženiji ekosistemi Evrope (Vikipedija)

Naglašeno je da su Plavne šume najugroženiji ekosistemi Evrope i da je njihov značaj za ublažavanje posledica globalnog zagrevanja velik, ali da je još važniji njihov potencijal da zaštite područje oko reke od plavljena ili zagađenja vode.

Sertifikacijom šuma i primenom međunarodnih standarda za odgovorno upravljanje šumama napravljen je otklon od prakse pretvaranja prirodnih šuma u hibridne plantaže, ali na terenu obnova vodoplavnih šuma, odnosno vraćanje prirodnih zajednica, ide veoma sporo. Tako se problem, ukazano je, ne rešava, već se posledice usložnjavaju i postaju nepopravljive.

Iz Svetske organizacije za zaštitu prirode su naveli da se zalažu za izmene zakonskog okvira kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita ovih staništa i omogućila njihova efikasna obnova na području cele Srbije.

Ove izmene su neophodne i da bi Srbija uspela da ispuni obaveze koje je preuzela međunarodnim ugovorima, a koje sa novim globalnim politikama od ove godine postaju sve zahtevnije, navedeno je saopštenje.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan
Озбиљан проблем. Власницима тих парцела се треба дати надокнада. И цео тај појас Законом прогласити Националним парком. Природу требамо оставити поколењима онако какву смо је затекли. То је најмање што наше генерације могу урадити.
Bojan
Ko je vlasnik tih šuma?
dusan1
Do pre 150-200 godina skoro sva Vojvodina su bile šume livade ili močvare jer nije bilo kanala za odvodnjavanje ni mehanizacije za poljoprivredu da bi moglo da se obradi mnogo zemlje. Treba li da vraćanje u to vreme zovemo napredak kao što tako smatramo i vraćanje religiji ? I pošto smo zbog demokratije uništili domaću industriju i tercijalni sektor to isto uradimo i sa prirodnim dobrima i poljoprivredom ?
ZIdar
Ali, od topole se nista ne moze napraviti, drvena gradja se vitoperi.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.