Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Napustite metro, imamo dojavu o bombi

Dočekao me je sa mapom koju je uzeo još na aerodromu. Označio je mesto gde je njegov stan i posao i objasnio mi kako da ih pronađem. Sa strane je bio broj telefona. „Ako se izgubiš, zovi na ovaj broj.” Sklopi mapu, pruža mi i praveći ozbiljan izraz lica reče:„A ako ovo izgubiš, ubij se.”
Фото Пиксабеј

On je želeo da ode, a ja da ostanem u svom gradu. Beograd nije bio njegov grad. On je svoj već napustio i bio spreman da putuje dalje. Oboje smo to znali istog dana kada smo se upoznali.

Ni sama ne znam zašto smo se udružili u preduzeće koje nije imalo nikakvu budućnost i nije moglo da sastavi ni jednu godinu postojanja i rada. Upisali smo se u knjigu onih koji su kao većina propali u nekoliko prvih meseci.

Iako smo naravno, baš kao što misle svi drugi, živeli u uverenju da smo drugačiji od ostalih i da je to što radimo jedinstveno. Kao i da sve zavisi od nas.

Rastali smo se bez pozdrava i objašnjavanja. Otišao je pre nego što sam shvatila da mi nedostaje. Oko nas je bio rat.

Posle puno peripetija, uspela sam da otputujem u London. On je tamo stigao pola godine pre, bežeći od rizika koji su se pojavili kada je izgubio status službenika u regionalnoj ispostavi svetske organizacije.

(Piksabej)

Nisam prvi put u inostranstvu, niti u gradu koji je više puta veći od mog. Ali, kao da jesam. Zbog njegove brige. Ne toliko što mi je potrebna njegova pomoć koliko on želi da brine o meni. Doduše više puta je bio svedok manjka mojih sposobnosti za snalaženje u prostoru.  

Pride, on bolje se snalazio od mene i u mom gradu. To me je jako nerviralo, ali pomoći nije bilo, a moj slučaj je bio dovoljan da se dokažu razlike u prostornoj orijentaciji između muškaraca i žena. Mala uteha mi je što je to jedna od retkih tipično ženskih osobina koju imam.

On je ovaj moj nedostatak shvatio najozbiljnije, ali ipak, nije hteo da me tretira kao dete. Dočekao me je sa mapom koju je uzeo još na aerodromu. Označio je mesto gde se nalazi njegov stan i posao i objasnio mi kako da ih pronađem.

Sa strane piše broj telefona i kaže mi: „Ako se izgubiš, zovi na ovaj broj.”

Zatim, sklapa mapu i pruža mi je, praveći još ozbiljniji izraz lica. „A ako ovo izgubiš, ubij se.”

Njegov humor koji me oduševljavao od kad sam ga upoznala.

Ovo upozorenje je imalo težinu, pošto u to vreme nije bilo mobilnih telefona. Nisam sigurna da li mlađi čitaoci mogu da zamisle kako je izgledao život bez savremenih aplikacija za lokaciju i navigaciju i kako smo uspevali da se krećemo i nađemo to što tražimo.

(Piksabej)

Posle nekoliko dana, dogovorili smo se da se nađemo jednog popodneva u ulici Džemsa Bonda. Krenula sam metroom prema mestu gde me je čekao. Ali je voz neočekivano stao na neobeleženom mestu između stanica.

Ubrzo smo dobili objašnjenje i uputstvo da zbog prijave o podmetnutoj bombi izađemo na sledećoj stanici i napustimo stanicu što pre, mirno i bez panike.

Naknadno sam saznala da takvi događaji u to doba nisu bili česti, ali ni retki u britanskoj prestonici. Nije bilo druge nego da sa masom nezadovoljnih putnika prekinem putovanje i izađem napolje. Uz put smo imali odgovarajuću podršku nadležnih lica, te je taj deo prošao bezbolno.

Nisam stigla ni da se uplašim, žureći da nađem autobus koji će me odvesti na dogovoreni sastanak. Pitala sam se da li ću uspeti da stignem na dogovoreno mesto.

(Piksabej)

Moje putešestvije je potrajalo, ali on je još uvek bio tu, čekao me. Štaviše, delovalo je kao da je stigao pre par minuta a ne sati. Sa osmehom od uva do uva, prokomentarisao je u svom stilu, filujući psovkama koje ću preskočiti:„Već sam bio pomislio da si izgubila mapu. Neću još i odgovarat' za te, ne znaš kako su ovdje komplicirane procedure u takim slučajevima…”

Namerno je pravio greške i potencirao lokalizme, nasuprot svom visokom obrazovanju i talentima upravo u ovoj oblasti. Nisam ništa rekla. Nedostajalo mi je vazduha zbog ubrzanog disanja.

Ličio je na doktora Votsona, a ja na sporedni lik koji navodi rasplet filma na pogrešan trag, čineći ga zanimljivijim. Uprkos osećanjima kojih smo bili svesni, znali smo da je naša priča ostala u gradu za koji se ne zna kada će dobiti metro.

 

Slavica Maksić

 

 

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika  

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljilja
Izvinite, mnoge zene se odlicno snalaze u prostoru i bolje od mnogih muskaraca. Ja sam jedna od tih zena a znam ih jos mnog. To je samo urbana legenda de se zene ne snalaze u prostoru. Za razliku od muskraca, zene su spremne da priznaju svoju "prostornu" slabost.
Dr Slobodan Devic
Autorka zasluzuje divljenje zarad priznanja o losoj orijentaciji zena u prostoru. To je cinjenica koju zene treba da prihvate a muskarci da ne zloupotrebljavaju. Tekst je interesantan, a komentari (mada malobrojni) jos bolji ...
Svemirski Stoper
Srećom, mi ovih (metro) briga nemamo.
Rosellinaa
Ja se slabo snalazim i u Srbiji, brale.
Irena X
Ja bez GPS ne idem ni u Blokove. Tu se uvek izgubim.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.