Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rekordna izdvajanja za kapitalne investicije

Javne investicije bi do kraja ove godine trebalo da dostignu rekordnih 7,8 odsto BDP-a, što je za oko 50 odsto više nego što je realizovano u 2020.
(Фото А. Васиљевић)

Za kapitalne investicije planirano je najviše izdvajanja do sada, odnosno 486 milijardi dinara, što je skoro četvrtina budžetskih rashoda planiranih za 2022. godinu. Ovo je nastavak trenda iz prethodne godine kada je u puteve, pruge, škole, bolnice i zaštitu životne sredine uloženo 80 milijardi dinara manje. Reč je o jednom od najkvalitetnijih vidova javne potrošnje sa višestrukim pozitivnim efektima na privrednu aktivnost.

Budžetom za narednu godinu, koji je u skupštinskoj proceduri, predviđeno je finansiranje Moravskog i Fruškogorskog koridora, deonice Preljina–Požega na auto-putu „Miloš Veliki”, auto-puta Beograd–Sarajevo, brzih saobraćajnica Ruma–Šabac–Loznica i Iverak–Lajkovac. Na spisku su i brza pruga od Beograda do mađarske granica, nacionalni stadion, beogradski metro, bolnice i škole. Dok će za komunalnu infrastrukturu, odnosno izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciju, biti izdvojeno oko 100 miliona evra.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture imaće veći budžet od ovogodišnjeg za 83,71 milijardu dinara, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspolagaće sa 17,1 milijardom dinara više nego 2021, a budžet Ministarstva zaštite životne sredine biće veći za sedam milijardi dinara.

Predstavnici Fiskalnog saveta ocenjuju da su javne investicije u 2021. podignute na rekordan nivo što je doprinelo bržem oporavku privrede nego što je bilo očekivano. Rastući trend kapitalnih rashoda iz poslednjih nekoliko godina još snažnije je nastavljen. Prema poslednjim izmenama budžetskih planova, javne investicije bi do kraja godine trebalo da dostignu rekordnih 7,8 odsto BDP-a, što je za oko 50 odsto više nego što je realizovano u 2020 (5,3). Dve trećine tog rasta odnosi se na produktivna infrastrukturna ulaganja. Rast tih investicija vođen je velikim ulaganjima u sektoru saobraćaja za šta je tokom ove godine opredeljeno duplo više novca – čak 3,3 odsto BDP-a. Porasle su i investicije u zdravstvu, a prvi put se uočava i opipljiv rast ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture. Zajedno sa drugim kapitalnim projektima, ukupne produktivne investicije u 2021. rastu na visokih 6,4 odsto BDP-a čime osetno premašuju nivo istih izdvajanja u zemljama centralne i istočne Evrope (4,5).

Iz Fiskalnog saveta naglašavaju da je povećanje javnih investicija u 2021. dalo veliki doprinos bržem oporavku privrede nego što je to na početku godine očekivano.

„Osnovna zamerka odnosi se na rast izdvajanja za nabavku opreme i naoružanja u sektoru bezbednosti (vojska i policija) u meri koju je teško opravdati iz ekonomskog ugla. Ti rashodi u ovoj godini dostići će 1,4 odsto BDP-a što je 50 procenata više nego 2020. i skoro pet puta više u odnosu na ista izdvajanja u uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope (0,3)”, navode iz Fiskalnog saveta.

Prvobitnim Zakonom o budžetu kapitalni rashodi u 2021. bili su 327 milijardi dinara (5,3 odsto BDP-a). Do prve izmene ovog plana dolazi već u aprilu, kada je obim povećan za više od 100 milijardi dinara (1,7 procenata BDP-a). Tada su, najviše skočili izdaci za opremanje vojske i policije, a dodatno su povećana i ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, a prvi put su planirana i znatnija izdvajanja za izgradnju komunalne infrastrukture i zaštitu životne sredine.

„Oktobarskim rebalansom, država se po drugi put odlučila da poveća kapitalne rashode – za oko 50 milijardi dinara (0,8 odsto BDP-a) u odnosu na već uvećan plan iz aprila – čime se ukupan obim javne investicione potrošnje za 2021. povećao na 478 milijardi dinara (7,8 procenata BDP-a), što je nivo bez presedana u poslednje dve decenije. Planirani porast investicija usmeren je u produktivna ulaganja što podržavamo. Za razliku od aprilskog rebalansa, kada je polovina dodatnih sredstava za kapitalne rashode bila usmerena u neproduktivne svrhe (nabavka opreme i naoružanja za vojsku i policiju), porast kapitalnih rashoda iz oktobarskog rebalansa uglavnom je planiran za izgradnju nedostajuće infrastrukture”, napominju iz Fiskalnog saveta i dodaju da će to bez sumnje podržati privredni rast u poslednjem kvartalu 2021.

Premda je izvršenje kapitalnih rashoda u prvoj polovini godine teklo nešto sporije od plana, dinamika realizacije investicionih projekata ubrzala se u trećem tromesečju. Od jula do septembra ukupna izdvajanja za javne investicije iz republičkog budžeta iznosila su 111 milijardi dinara (950 miliona evra) što je više nego što se realizovalo u prvom i drugom kvartalu zajedno (850 miliona evra). Ukoliko se brži tempo realizacije kapitalnih projekata iz trećeg kvartala zadrži u naredna tri meseca, predstavnici Fiskalnog saveta ne vide rizike da realizacija investicije na kraju 2021. znatnije odstupi od plana.

Prema proceni Ministarstva finansija realizacija javnih investicija biće veća za 148,8 milijardi dinara od prvobitnog plana. Izvršenje kapitalnih rashoda u periodu januar–avgust 2021. u odnosu na isti period prethodne godine veće je za 40,1 odsto. Veća investiciona ulaganja delovaće na ubrzanje privrednog rasta u 2021. i u srednjoročnom periodu.

 

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
I jos kada vecinu poslova ne bi radile strane firme.Sve odose njima.
Кораз у Месх ватиће
Звучи предобро када чујемо да је планирано 4 милијарде евра за капиталне јавне инвестиције. Само десет посто од тога је 400 милиона евра...
Boro Gavrilovic
kad ce drzava resiti problem pancevackog mosta 1000 automobiles sliva se iz panceva I zrenjanina koja ke to.potrosnja goriva I zagadjenje da samo jedan Sudar
Vojislav
Autoputevi su sve više sami sebi cilj, a ne deo ukupne razvojne strategije, koju i nemamo.
Narocito zastita okoline
O zastiti okoline ova vlast ne brine. Trenutno je u Srbiji pored par busotina Rio Tinta, aktivno jos stotinak lokacija sa velikim obuhvatm, na kojima vise stranih firmi vrsi istrazivanja/busenja koja ce na kraju dovesti do potpune devastacije prirode Srbije. Rio Tinto je jos i najmanji problem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.