Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čačkanje „mekog trbuha” Rusije

Stara je mudrost da nema ničeg novog – samo dobro zaboravljeno staro. Danas, kada SAD i EU govore o već uvreženoj sintagmi „obuzdavanja Rusije”, ne možemo a da se ne setimo ranije geopolitičke strategije „anakonde”. Još 1886. godine američki oficir ratne mornarice i istoričar Alfred Tajer Mahan kao predavač na Visokoj vojnopomorskoj školi u Nju Portu, koja se smatra začetnikom pomorske moći SAD, zastupao je teoriju da bi američki vojnopolitički napori u ostvarenju pomorske moći trebalo da budu kao anakonda: svojim mornaričkim snagama trebalo bi da opkole kopno i kontrolišu njegove granične prostore, čime bi zagospodarili svetom.

SRCE ZEMLjE: Dakle, nijedna nova geostrateška ideja ne negira osnovne postavke „hartlenda”, koja je presudno uticala na spoljnopolitički pristup pomorskih država prema evroazijskim, naročito definisanje odnosa Velike Britanije i SAD prema Rusiji.

Iako ovi termini nisu nestali u stručnoj terminologiji, naprotiv, i dalje su nezamenjivi, u opštoj javnosti oni su već odavno zamenjeni izrazima poput „obuzdavanja Rusije” ili „stavljanja Rusije pod kontrolu”. Ako je „rimlend” koji okružuje evroazijsko središte već uglavnom i uveliko pod kontrolom svetskih pomorskih sila (Zapad predvođen SAD), onda najnoviji događaji na prostoru Pribaltika, Belorusije, Ukrajine, Crnog mora, Kavkaza, pa i Avganistana, daju celovitu sliku koja se savršeno uklapa u osnove i načela starih tradicionalnih geopolitičkih teorija u današnjem nadmetanju za svetsku nadmoć.

Sve ono što se oko ovog „kopnenog srca” događalo poslednjih decenija i svojevremeno izgledalo kao pojedinačni izolovani incidenti bez mnogo međusobnih veza sada daje sliku celog mozaika.

NEŽELjENI SUKOB: Najnoviji pokušaj obnove ratnog sukoba Jermenije i Azerbejdžana, ovog puta ne oko teritorije Nagorno-Karabaha, nego upravo na teritoriji Jermenije, predstavlja jednu od ključnih kockica u mozaiku koja pokazuje da je niz naizgled izolovanih događaja savršeno sinhronizovan i brižljivo planiran.

Rusija (Putin i Šojgu u telefonskim razgovorima) ovog puta je uspela da zaustavi jednodnevni rat i provokacije koje su mu prethodile. Da se nastavilo – ali i ukoliko se nastavi – izuzev teških posledica po same zaraćene strane, i sama Rusija bi se našla u izuzetno nepovoljnoj situaciji. S jedne strane imala bi oružani sukob takoreći na svojim granicama, a s druge strane ima ugovorne obaveze Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) prema Jermeniji, da joj pruži zaštitu ukoliko bude napadnuta.

Jedan od susreta Nikola Pašinjana i Vladimira Putina (Foto EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Sputnik)

Iako u prošlogodišnjem ratu Rusija nije imala obavezu direktnog uključenja u sukob, jer se rat vodio za Nagorno-Karabah, međunarodno nepriznatu teritoriju, ovog puta, da je sukob proširen, nije se mogla postaviti tako jer je napadnuta pogranična teritorija Jermenije i čak su izgubljene dve visinske kote. Nastavak ovog vojnog sukoba Rusiju bi doveo u situaciju ili da se osramoti pred saveznicima i ostatkom sveta, ne ispunjavajući svoje ugovorne obaveze ili da se direktno vojno angažuje na strani Jemenije. Ruska intervencija u tom sukobu, izuzev političke štete i nepotrebnog materijalno-vojnog iscrpljivanja, značila bi dalju političku konfrontaciju s velikim delom sveta, a prvenstveno s Turskom kao zaštitnicom Azerbejdžana, s kojom pokušava da gradi što je moguće bolje odnose. Tačno je da bi se u toj situaciji Azerbejdžan suočio s neizbežnim teškim porazom, ali poenta rasplamsavanja ovog sukoba nije u tome, nego u uvlačenju Rusije u rat koji joj nije potreban. A ako njoj nije potreban, onda je jasno kome odgovara.

OPKOLjAVANjE: Prisetimo se svega što se događalo u pribaltičkim republikama, njihovim „demokratskim težnjama” za samostalnošću i slobodom i brzometnim učlanjenjem u NATO, a onda pritiskom na sopstvene građane ruskog porekla, uskraćivanjem prava na jezik... Sve to je izazvalo ruske informatičke udare i kolaps informacionih sistema država (najviše u Estoniji). Dodajmo tome dugačak niz događaja u vezi s Ukrajinom, počevši od narandžaste revolucije pa do otcepljenja Krima i rata u Donbasu, Gruzijom od 2008. do danas, pokušajem obojene revolucije u Belorusiji, pa sve do optužbi da Rusija stoji iza migrantske krize na poljsko-beloruskoj granici. Tu su i neprekidne vežbe SAD i NATO-a na zapadnim granicama Rusije i njihovo „rotirajuće” a u stvari stalno prisustvo pred vratima Moskve, kao i „ključanje” Crnog mora, pa i američko povlačenje iz Avganistana.

Jer Avganistan je multietnička država, u kojoj pored Paštuna, znatan procenat stanovništva (oko 50 odsto) čine etničke grupacije centralnoazijskih država koje su bile u sastavu SSSR-a, a sada su granične države sa Rusijom. Svaka nestabilnost ili sukob na ovom području neminovno uvlači i matične države tih naroda čime se u „mekom trbuhu” Rusije stvara zona konflikta.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Нико не брани Русији да са својим савезницима изводи војне вежбе у међународним водама у близини Калифорније или Флориде.
Dr Slobodan Devic
"Присетимо се свега што се догађало у прибалтичким републикама, њиховим „демократским тежњама” за самосталношћу и слободом и брзометним учлањењем у НАТО, а онда притиском на сопствене грађане руског порекла, ускраћивањем права на језик... " kao da je autor ove analize preslikao nasu situaciju od 90-tih naovamo ...
Luis
Zašto je američko povlačenje iz Afganistanja čačkanje mekog trbuha Rusije? Ako je trbuh i mekan Rusija je ta koja treba da ga brani a ne Amerika. A vojne vežbe NATO se ne vode na zapadnim granicama Rusije nego izvan granica Rusije na teritoriji NATO zemalja ili u međunarodnim vodama. To isto radi i Rusija. I zašto je onda to problem?
popchulle
[email protected] A zašto onda NATO-u smeta što Rusija i/ili Belorusija vežbaju i raspoređuju vojsku u okviru svojih granica? Poslednjih nedelja su zapadni mediji puni zabrinutih napisa o nekakvom gomilanju ruske vojske na granici sa Ukrajinom. Zašto ako je sve u granicama Rusije? Usput, i Ukrajina i Amerika su to demantovali, ali koga briga, važno je širiti strah po principu "eto vuka". Znate kako ta priča završava ili da vam prevedem na hrvatski - ne čačkaj mečku. A može i - ne vuci vraga za rep.
Драган П.
НАТО територија је јако велик географски појам. У њега спадају и Невада, и Француска, и Алберта у Канади, и Андалузија у Шпанији. Могу и тамо да вежбају, зашто баш морају надомак граница Русије пред Москвом, или у међународним водама Црног мора, недалеко од Крима? Немојте се правити наивни.
SPQR
Sve je to plašenje mečke rešetom. Obuhvat, kažete? Pa onda bi trebalo da obuhvate i Kinu, odnosno celu Evroaziju, ali onda ne bi imao ko da im pravi mobilne telefone i ostalu elektroniku. Sem toga, da li stvarno mislite da nuklearna supersila koja ima najveću ukupnu snagu bojevih glava iste ne bi upotrebila da asfaltira pola planete ako stvarno bude saterana u ćošak? Ovo čačkanje na sitno im se već obija o glavu posle one blamaže u Avganistanu.
Драган П.
И Кина је обухваћена. Од Јапана и Јужне Кореје, даље на југозапад, преко острвског ланца у ком је Окинава, затим Тајван, Филипини, Вијетнам, Малезија, Тајланд, Сингапур. Све су то верни амерички сателити, стратешки одлично постављени. Кина заправо уопште нема слободан излаз на океан, и одатле тензија око острва у Јужном кинеском мору, између Вијетнама и Филипина. А нуклеарно оружје ће бити употребљено тек у крајњој нужди и то нема везе са стратешким опкољавањем, које је мирнодопска ствар.
nikola andric
''Papirni tigar'' je promenio mesto posle Afganistana.
Table for Two
"Papirnati tigar" je napravio najbolju moguću stvar. Pustio je Afganistance (talibane) da se bore protiv ISIL-a. I oni to rade svojski. Bolje i od Amera.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.