Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U očima joj je uvek gorelo pritajeno svetlo

Delo Miodraga B. Protića o Mileni Pavlović Barili sadrži više od sto trideset njenih slika, crteža i ilustracija, kao i desetine crno-belih privatnih fotografija koje donose priču o njenom životu
Милена поред портрета краља Петра Другог Карађорђевића, Њујорк, 1942, Анђели у зору, 1939. (Фотографије: Фондација „Миленин дом”, Галерија Милене Павловић Барили из Пожаревца)

Što više najraznorodnijih uticaja, znanja i iskustava učestvuje u razvoju jedne umetničke ličnosti, to je njeno stvaralaštvo slojevitije, i time mnogoznačnije. Prava umetnost hrani se tajnom, koja se ne može sasvim i do kraja dokučiti. Zbog toga mladi, a talentom i znanjem prebogati život naše slikarke Milene Pavlović Barili (5. 11.1909. ‒ 6.03.1945) u poslednje vreme sve više privlači pažnju teoretičara umetnosti, među kojima je i Miodrag B. Protić, umetnik i kritičar umetnosti, jedan od osnivača Muzeja savremene umetnosti. „Službeni glasnik” objavio je njegovu studiju „Milena Pavlović Barili, Život i delo”.

Ovo delo sadrži više od sto trideset njenih slika, crteža i ilustracija, kao i desetine crno-belih privatnih fotografija koje donose priču o njenom životu, po mišljenju autora u svakom pogledu nesvakidašnjeg, po svom početku, trajanju i naglom kraju.

Miodrag B. Protić dočarava i uzbudljivu društvenu, političku i umetničku epohu između dva rata, koja je iznedrila Mileninu originalnost, ali ne zaboravlja ni njeno srpsko građansko poreklo, porodične korene u Požarevcu, uticaj izuzetne majke Danice Pavlović Barili, koja je potomak Karađorđeve najstarije kćeri Save. Danica je studirala muziku, bavila se prosvetom, govorila nekoliko jezika i putovala Evropom, a Milenin otac Bruno Barili bio je pesnik, esteta, kompozitor i muzički kritičar. Protić citira mišljenje pisca i novinara Rafaela Sančesa Masasa, koji je Barilija video kao „žonglera sa meteorima, mirnog i strašnog organizatora poplava, požara i vezuvskih kataklizmi”, a ističe da je Milena od njega nasledila „stendalovsku nostalgiju za krajem 18. veka”, kao i nežnost Andersenovih bajki.

Od roditelja podarenim talentima, Protić u objašnjenju složenog Mileninog senzibiliteta dodaje i bogatstvo uticaja različitih sredina, počev od rodnog Požarevca, pa i Rima u kojem je bila uz oca. Zatim, Beograda, gde je završila Umetničku školu i stasavala uz profesore Betu Vukanović, Ljubu Ivanovića i Dragoslava Stojanovića. Ali naša sredina bila je preuska za zamah njenog talenta, i ona odlazi na Akademiju u Minhen, gde njen rad zapažaju Franc fon Štuk i Hugo fon Haberman.

Devojka u sobi, 1938.

Po povratku u Beograd, u Novinarskom domu, na Obilićevom vencu, ona otvara samostalnu izložbu sa više od stotinu radova, a 1929. Uprava ženskog pokreta organizuje Mileninu izložbu u Požarevcu. Zatim učestvuje i na prolećnoj izložbi u beogradskom Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Izložbe se nižu, kritičari zapažaju njen istančani ukus, novu umetničku snagu, čiste linije, okrenutost svakodnevnim ili romantičnim ličnostima. Milena portretiše Džozefinu Bejker, egzotične španske i meksičke likove, Persijance, Kineze, Indijance, figure rokokoa, pariskih kafea... Povodom jesenje izložbe u „Cvijeti”, dr Marija Ilić napisala je u „Beogradskim novinama” o Mileni:

„Dok gledam njene radove, izlazi mi pred oči slika ove mlade devojke iz stare srbijanske porodice: tanka, vitka, sa dugim nežnim prstima, koji kao da su stvoreni za slikarsku kičicu. U očima joj uvek gori pritajeno svetlo, ono svetlo koje dolazi od povišenog duševnog života, od onog nervoznog večnog traženja pravaca i puteva”.

Ipak, Milenin čudesni dar vodi je dalje, u gradove Španije, u Pariz, Rim, London, Njujork, jer kako Protić zapaža:

„Biti svoj, duhovno otmen i obdaren, značilo je svuda i svagda, a naročito kod nas u to doba, biti osuđen na usamljenost i izganstvo. Naš umetnik mogao bi zato često da ponovi reči Sartrovog junaka: ’Pakao, to su drugi.’”

Milena je uzaludno tražila posao profesora crtanja u Požarevcu, Štipu, Velesu i Tetovu, ali kako autor ističe, nije bilo „budžetskih mogućnosti” za talentovanu i svestranu umetnicu koja je znala pet svetskih jezika i pisala vrhunsku poeziju na francuskom i italijanskom. Izložba sa umetničkim udruženjem „Lada” 1932. (te godine organizovala je i svoju prvu parisku izložbu), bio je njen oproštaj sa našom umetničkom sredinom, ali ona ostaje zauvek vezana za rodnu kuću u Požarevcu, u koju je odlazila sve do 1936. godine, i za kojom je žalila i kao dizajnerka prestižnog „Voga” u Njujorku, kao poznati njujorški scenograf, ali i kao supruga Roberta Tomasa Astora Goslina, u vreme Drugog svetskog rata pilota američke avijacije.

Po mišljenju Miodraga B. Brotića, klima kojom zrače Milenini stihovi ista je klima i njenih slika, to su višemislena značenja vizionarskih prizora, snažnih emocionalnih naboja, u slutnji, nagoveštaju nemira i bola, u spoju slovenskog, romanskog i germanskog; severnjačkog i mediteranskog, Karađorđeve i Goldonijeve krvi. Jednog metafizičkog stvaranja nalik starim majstorima, zatim, modernog, nadrealističkog, pa i slikarstva poetskog realizma, koje ipak odbija da bude svrstano u bilo koji pokret.

„Težina nebesa, čemer slutnje o vremenu i prolaženju nadnosi se nad nežnošću, mirenjem i predavanjem. Sukob tihe blagosti i teškog nemira, sentimentalnih simbola i grandioznih, vizionarskih slika, jedan je od osnovnih atributa njene poezije”, smatra autor.

A njene eterične slike vraćaju ka uticajima Botičelija, „pesnika linije i arabeske”, ali i do De Kirika, od koga je učila o „veštini uvođenja sadržajne dimenzije u sliku”.

Kao da je licima bledih anđela rumenih usana prizvala raj, Milena je naglo preminula u Americi, posle komplikacija izazvanih padom sa konja. Njena urna počiva u Rimu, na engleskom groblju „Testačo”, a njeni radovi nalaze se u rodnoj kući, u Požarevcu, gde se u memorijalnoj galeriji može videti oko 600 slika, crteža, akvarela.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokić
Odličan prikaz. Ne postoji "stvaranje ni iz čega". Koliko su važni "drugi"? Jedan primer: pred-istorija ideja za Pergolezijevu "Stabat mater" - Francesco Provenzale – "Pange Lingua", Francesco Provenzale (1624 – 1704) – njegov najbolji sudent Gaetano Veneziano (1656 – 1716) – a njegov najbolji ćak Francesco Durante (1684-1755), na primer, "Litanie della Beata Maria Vergine" in F minor) – Pergolesi (1710-1736) (jedan od najboljih Duranteovih đaka).
Драган Јанковић
Када је књига први пут објављена јер аутор није жив? Разликује ли се ово издање од претходног? када представљајте књигу пишите о и књизи, а не само о Милени.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.