Sedam koraka do ostavljanja cigareta

Pušenje izaziva hronična inflamatorna oboljenja disajnih puteva, kardiovaskularnog sistema, rano započinjanje aterosklerotičnih oboljenja i niz maligniteta. Pušači i nepušači izloženi duvanskom dimu udišu kancerogene materije koje se oslobađaju sagorevanjem. One se u organizmu metabolišu i u ćelijama dovode do promena na DNK. Mutacije u ćelijama mogu dovesti do razvoja raka tako što remete normalne signale za kontrolu rasta

Godišnje oko četiri miliona ljudi na planeti izgubi život zbog pušenja cigareta, odnosno svakih osam sekundi po jedna osoba umre od neke bolesti izazvane duvanskim dimom. Jedna cigareta sadrži dosta štetnih materija, od kojih je najmanje 60 potencijalni izazivač karcinoma.

Dr Aleksandra Ješić (Foto: lična arhiva)

Štetnost pušenja cigareta po organizam pušača ogleda se u postojanju više od 6.000 iritativnih i toksičnih materija koje se nalaze u duvanskom dimu. Upravo je on glavni krivac za bolesti izazvane pušenjem, kaže dr Aleksandra Ješić, specijalista opšte medicine.

Ona objašnjava da se veoma često štetnosti nastale pušenjem dovode u vezu sa efektima nikotina.

– Nikotin generiše zavisnost i jeste razlog zbog kog se pušači vraćaju cigaretama. Međutim, on nije primarni uzročnik bolesti povezanih s pušenjem. Sagorevanjem duvana oslobađaju se mnoge štetne i potencijalno štetne materije koje su, osim pušaču, jednaka pretnja i pasivnom pušaču.

Pušenje izaziva hronična inflamatorna oboljenja disajnih puteva, kardiovaskularnog sistema, rano započinjanje aterosklerotičnih oboljenja i niz maligniteta. Pušači i nepušači izloženi duvanskom dimu udišu kancerogene materije koje se oslobađaju sagorevanjem. One se u organizmu metabolišu i u ćelijama dovode do promena na DNK. Mutacije u ćelijama mogu dovesti do razvoja raka tako što remete normalne signale za kontrolu rasta – ističe dr Ješić.

Pušači koji žele da prestanu s pušenjem mogu da potraže pomoć u savetovalištima za odvikavanje od pušenja koja se nalaze u ustanovama primarne zdravstvene zaštite. Program „Prekini sada – sedam koraka do slobode” koristi se više od 30 godina i pomogao je milionima ljudi da prestanu da puše. Akcenat je na izgradnji motivacije, jačanju socijalne podrške i razumnom rešavanju problema. Program sadrži sedam neophodnih koraka i svaki korak je podjednako važan da bi postigli glavni cilj, a to je da od pušača nastane nepušač.

Naša sagovornica kaže da odvikavanje od pušenja nije događaj, već proces koji zna dugo da traje. Izmeniti životni stil pušača nije lako, pa je potrebna čvrsta volja i istrajnost.

– Pušači koji žele da ostave pušenje moraju biti strpljivi, dovoljno motivisani i istrajni u želji da se reše ove ružne i pre svega štetne navike. Koliko će osoba biti uspešna u prestanku pušenja, zavisi i od njene motivacije za prestanak, od stepena zavisnosti kao i od podrške koju dobija dok prolazi kroz rad savetovališta. Ovaj proces zavisi od mnogih faktora i vremenski je prilagođen svakoj osobi. Najbolja opcija je svakako da se nikada ne počne s pušenjem. Ukoliko je osoba već postala pušač, najbolje je da što pre prekine ovu naviku. One ljude koji se i pored brojnih pokušaja neće lako odreći pušenja treba informisati da na tržištu postoje manje štetne zamene, koje sadrže nikotin i svakako nisu bez rizika, ali su oslobođene velikog broja drugih toksičnih materija koje nastaju sagorevanjem cigareta – kaže dr Ješić.

Kada čovek prestane s pušenjem, proces čišćenja organizma je dugotrajan i traje dugo godina, što zavisi od dužine pušačkog staža, broja popušenih cigareta, starosti, stepena otpornosti organizma, kao i kada je osoba počela s ovom lošom navikom.

Čim osoba prestane da puši, kapacitet pluća joj se povećava i koža dobija potpuno novu boju. Posle 12 sati od popušene poslednje cigarete, telo počinje da se čisti od ugljen-monoksida i povećava joj se nivo kiseonika u krvi. Nakon jednog dana rizik od infarkta srca se umanjuje, kao i krvni pritisak. Kada prođu dva dana, bivši pušači počinju da osećaju nove mirise i ukuse, a nakon mesec dana poboljšavaju im se funkcija i kapacitet pluća. Tokom narednih devet meseci kod osobe se opšta energija menja nabolje, a kašalj, umor i ostajanje bez daha nestaju. U četvrtoj godini od prestanka pušenja opada rizik za dobijanje raka usta, jezika, grla, a kada prođe 15 godina bez pušenja cigareta, tada je rizik od koronarne bolesti isti kao i kod onih koji nisu nikada konzumirali duvan. Deceniju nakon prestanka pušenja cigareta upola se smanjuje mogućnost za dobijanje raka pluća, a posle 20 godina rizik od raka pluća je na istom nivou kao kod nekoga ko nikada nije pušio.